Полицијски гласник

СТРАНА 250

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33

видик неколики иотниси. Очевидно је било да је дотичпа особа на другом парчету хартије вршила вел;бања, да би могла нодражавати нотребни јој потпис, а та вежбања отиснула су се на једном доњем комаду хартије. који је Доцније употребљен за призпаницу. Фотографијом тих трагова јасно је доказан ФалсиФикат. Али ФотограФСким путем не прегледају се само пнсмена, ве^! све што је с каквим паппсом уопште долазило у додир. Тако је један берлински , суд упутио пптање судском хемичару др. Бајну, да лн је па извесној меници била некад прилепљена таксепа марка. Онје ФотограФовао дотнчну мепицу а н један менични бланкет, који је само најкраће време био у додиру с лепљивом материјом пеке таксене марке. Разлика је била тако уочљива, да се на постављепо гштање могло одговорити с иоузданпм негпрањем. Ја мислнм, да баш овај случај — доказ, додира двају тела — ваља да нам представи, колики се недогледан низ случајева из свију могућих области може доказати помоћу ФотограФије. Те случајеве ваља нам само потражити! (НАСТАВИТ.Е СЕ)

ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протумачен нанелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти црикупио и уредио Свет. ЈашиЋ Г,лава осамнаеста 0 извршењу пресуде (НАСТАВАк) 1 2 <?• 475. Од дана првога оглаоа до дана иродаје, (не рачунећн дано огдаса и иродаје, како за покротне тако и за непокретне ствари) мора да нрође бар: 1) петнајест дана ако отвари вреде више од хчљаду динара, и 2) трпдесет дана ако ствари вреде више од хиљаду дипара. (Изм. н доп. од 14 јула 1898 год. 36. 53 стр. 179). Код овог §-а има ова одлука, којом је објашњена прва тачка § 475. Кво те одлуке у спору „Д-р Јована X. Н. који је тужио писара начелства Манојла М. и тражио, да се поништи продаја његове куће, извршена на дан 13 октобра 1901 год., јер од дана огласа до продаје није протекло време из § 475 грађ. пост. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења решењем од 4 Фебр 1902, № 5377 са ових разлога: »Из акта ове ове продаје а имено из акта под № 13885ј ог види се, да је продају у вароши Начелство преко свог добошара, објавило 27 септембра пр. године а продаја извршена је 13 октобра исте године дакле, од дана огласа, до дана продаје, не рачунајући дан огласа и дан продаје, нрошло је петнајест дана; дакле, испу-

њен је услов, који се тражи у одредби § 475 грађ. пост. те према томе не стоји навод тужбе, да нродаја није на време обј ављена. Како иишта друго није изнето као узрок из § 501 грађ. ност. за неуредност ове продаје, то се онда, ова продаја има огласити за снажну а тужилац се има одбити од тражења." Но, по жалби тужиоца, Касациони суд (II одељење) поништио је 13 јуна 1902 гед., № 4930 првостепеног суда решење са ових разлога: »Преуа § 475 грађ. пост. од дана првог огласа до продаје, треба да прође 15 дана, ако имање не вреди више од 1000 динара. Продато имање по процени иод № 13608 вреди 500 динара. По § 476 грађ. пост. свака продаја до 1000 дин. вредећег имања оглашује се у месту продаје и окрулшој вароши. Из забелешке суда општине врањске па акту № 14308 види се, да је продаја саопштена 2 октобра 1901 год. проценноцима и дужнику. Из истога акта види се, да суд јавл,а начелству, да је и продају објавио; али нема датума на том акту, те се има узети да је и то било 2 окторра, а од објаве до продаје (13 октобра) није протекло време у § 472 грађ. пост. те је према наведеноме и § 501 гр. пост. ова иродаја неуредна. Одбрана туженога, да је продаја објављена иреко добошара 27 сеитембра 1901 год. не вреди; јер је противна оном извешћу општ. суда, а после, то је проста забелешка добошара, која је без вредности; јер није оверена од ма какве власти.*

Рок овај неможе се реметити при продаји одвајањем на парчад ако су сва парчад иредмет једног огласа, према овој одлуци Касац. суда, која је доиесена у снору Мијаила Рад... нротиву Бранка Ј. среског писара, за поништај продаје и којом је 27 Фебруара 1890 под ј \» 738 одобрено решење првостепеног суда којим је ноништена продаја. У овом спору тужилац је у тужби, поред других основа за поииштај нродаје навео и што је једним огласом објављена продаја целог његоиог имања (дућана, велике и мале куће) све у три дана узастопце. те је и продаја мале куће саставни део укупне иродаје, а вредиост укупног имања (за продају оглашеног) износи 2700 дин. те је рок од огласа па до дана продаје за цело имање па и за малу кућу требао да буде тридесет дана, што овде није. Првостепени суд, као што смо навели поништио је продају. Разлози за решење ови су. »Пошто се из списка пописа имања од 17 октобра 1889 и 5јуна исте године види, да целокупно пописано имање вреди 7200 а то је више од 10.000 гроша пор., а из званичних новина од 1889 г. Бр. 259 опет види се, да је продаја овог имања објављена 24 нсвембра 1889 г. а по гласу протокола лицитације од 20 децембра пр.

год. продаја једног плаца, на коме постоји кућа дужникова извршена је истог дана — 20 децембра 1889 год. —, дакле, ире но што је протекао месец дана од објаве (обзнане) као рока иужног ирема вредности целокупног имања по§472 тач. 4*) грађ. постунка. к

476. Свака продаја ствари до иљаду динара вродоћп, оглагаује се у самом месту продајо п у окружпој вароши, а за сгвари аеће вредности и иреко новина и то три пут. Таксо за оглас нодазке упапред поверилац који је тражио извршење.. Ако је поверилаца вигае, онда они ове таксе подажу заједнички. Из продајио цене таксе се посло првенствоио исплаћују ономе, који их је био положио. (Изм. и доп. од 14 јука 1898 г. 36. 53 стра. 189)7:' Да се иродаја имања нрпш у месту где је имање, утврђује ова одлука касационог суда. Радоваи М. тулсио је извршиоца продаје Светислава М. што је извршио иродају његовог имања на Умци, а не у Остружници, одакле је и где се налазн и продато имање. Првостепени суд одбио је од тражења тужиоца решењем од 28 септембра 1902 г.Л« 23740 што ни једним законским нронисом није утврђено. да се прод'аја мора вршити баш у оном месту, где је имање. По жалби тулшоца , Касациони суд (III одељење) поништио је 5. Фебруара 1903 год. .V 1 1473 02 првостепено решење са ових разлога, а с погледом и на § 2 грађ. поступка. „Са свим је оправдано, да се имање продаје у месту у коме се налази, јер у месту може бити више надметача, који знају имање и потребно им је, те је ио томе и надметање јаче, што је све на корист дужника. По § 477 грађ. ност у огласу, поред осталога, мора се објавити : кад < пе се и где имање ародивити , а да место продаје мора бити увек оно, у коме се неиокретно имање налази, јасно се види из проииса §473 помеиутог постунка, по коме се нокретна скупоцепа ствар, ако у месту у коме се налази, нема купца, по захтеву новериоца или дужника може послати и у друго место, где се може да прода ио бољу цену; и прописа § 476 по коме се нродаја ствари до хиљаду динара оглашује у самом месту продаје. По томе суд је ногрешио, кад је узео, да закон нигде не предви^а, где ће се непокретно имање продавати, те да то, што имање постоји у Остружници, а иродавато је на Умции, није по §501 грађ. поступка узроз за поништај продаје. * У овом смиелу донесена је и одлука од 30 августа 1902 год. под №6138.

Одлука под № 4930 код § 475 показује да се продаја имања оглашује добошем и да добошареву забелешку, да је огласио продају треба да овери власт. *) Сада 2.