Полицијски гласник

БРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛЛСИПК

СТРА11А 251

$. 477. У оглаоу биће означеио на ком је меоту и какво непокретно добро, ко.мко је, границе истог, у колико је процењено, чије иитабулацијо — прибелешке — и за колико на њему постоје, где и кад ће се нродавати. Границе имања морају бити озна чене суседним имањима ио имену њиховим и њихочих соиственика, и метрима у свакој страни или од ирелома до ирелома. (изм. и доп. од 14 јула 1898 г. Збр. 53 стр. 179). Скупоцену ствар треба такође тачно описати и назначити , колике је вреднооти, где и кад ће се продавати.

Да оглас треба да одговара правом стању ствари п да недостатци у огласу чине продају неуредном потврђује ова одлука опште седнице Касационог суда. Полицијска власт продавала је 15. Фебруара 1900 године пепокретно имање К. Пати и уступила га Савки М. за 18.000 динара. Противу ове продаје поднесена је на време тужба и тражено је да се поиишти нродаја: а; што је било договора међу надметачима; б ; што продаја није саопштена једноме интабулисаном повериоцу; и в; што на попис није зват ни један комшија гш тужилац нити је од дужника тражена тапија. Ирвостепени суд пресудом од 31. маја 1900 године № 12о22 одбиоје тужплачку страну од тражења и осудио на плаћање трошкова узев, да није доказан ни један изнесени основ , који би чинио ову продају неуредном. Но незадовољству тужилачке стране, Апелациони суд одобрио је првостепену пресуду од 11. септембра исте године № 3375. Но, Касациони суд II одељења примедбама од 5. маја 1901 год. № 3682 попиштио је ову пресуду са ових разлога: »Пропис §. 477. грађ. пост. наређуједа се у огласу тачно назиачи какво је имање које се излаже продаји. Из акта се види, да је у огласу назначено, да се излаже продаји плац, на коме поотоји једна кућа од тврдог материјала са додатком једног крила од слабог материјала, док је у попису назначено, да је иописат плац , на коме је једна куКа од мешовитог материјала и једио крило од слабог матерпјала, а у тапији ио којој је имање узето у попис стоји: плац, на коме постоји кућа од мешовитог материјала ( а додатком једног крила од слабог материјала и три засебне зграде у авлији од мешовитог материјала. Као што се види из овога, оглас обележава једно имање, попис друго а тапија треће, па како из овога излази, да оглас не преставља право стање ствари, то је онда ова продаја неуредна по §. 501. тач. 1. грађ. с-уд. поступка. Апелациони суд није усвојио ове примедбе. већ је дао ове противразлоге 14. V. 01. год. № 1924. „Но §. 503. граћ,. суд. пост. за тужбу против јавне продаје нарочитоје пропи-

сано да се мора ставити: у чему јејавна продаја неуредна. Оваквом одредбом закона суд је ограничен на оцену само оних Факата и околности, због којих се уништај продаје тужбом тражи; упуштајући се мимо тога у оцењивање и других узрока, због којих продаја по закону може бити неуредна, значило би, да суд заступа интересе једне парничне стране више, него што ова то тражи, без обзира на пропис т. 3. §. 304. грађ. суд. пост. и значило би, да судови у свакој прилици и при сваком тражењу уништаја продаје, без обзира на наводе у тужби, имају да претресу исправност свих прописа наведених у §". 501. грађан. суд. поступка. Натерати судове на овакав поступак, при суђењу и оцењивању јавних продаја, било би противно и наведеним закон. ирописима, и до сада утврђеној ирактици судској. А кад би се Апелац. суд упуштао у оцењивање нових околности изнесених у незадовољству, па према томе изрицао своју пресуду, улазио би тиме у круг рада првост. суда за околности које су првост. иресудом, због нетражења у тужби остале пеоцењене , а огрешио би се и о §. 314. грађ. пост. јер се код јавних продаја свака околност из §. 501. грађ. пост. цењена засебно, има сматрати као узимање у оцену нових доказа, поднесених у незадовољству. Нрема томе, кад тужиоци у својој тужби № 4940. нису наводил,и, да је саорн а ародаја неуредна и са неисаунзених услова у §. 477. грађ. суд. иост. што значи да су они у том погледу г са продајом били задовољни , онда се није могао првост. суд, а према томе ни Апелац. суд упуштати у оцењивање исправност ове продаје са тог узрока. А кад стоји то, онда ни Касац. суд према §. 325. грађ. суд. пост. није могао ништити пресуду Аиелац. суда из узрока због чега се тужиоци у тужби својој нису ни жалили против спорне продаје.® Општа седница Касационог суда 12. јуна 01 год, под № 4548. одржала је примедбе свог одељења а одбацила противразлоге још и с тога, што је имање требало да. буде тачно означвно а то није учињено у огласу. Код II одељка има ова одлука опште седнице. која казује да дужника треба за времена, а свакако бар на четири дана, позвати на продају. Овом се одлуком уједно доказује, да Формални закон има повратну силу. Милан В. тужио је полиц. писара Свет. Ј. и тражио, да се поништи продаја његовог имања извршена 20. октобра 1898 год. јер је пеуредна: а! што је процена извршена од 2 процениоца. а не 3. — §. 400. грађан. пост. Није означено: каква су суседна имања; да ли су њиве, воћњаци, ливаде, пут, виногради и т. д. б; што му је продаја саопштена на један дан пре продаје, а не на четири према §. 478. грађ. поступка. Првостепени суд одбио је тужилачку страну од тражења, пресудом од 21. јануара т. г. № 1406 узев, да је процена, вршена у 1997. год., када је по §. 466 г-рађ. I

пост. требало 2. процениоца; а измене овог законског прописа вреде тек. од 14. јула 1898. год. Апелац. суд одобрио је оиу пресуду, својом опет пресудом од 23. марта 1899 год. под № 1194. Али, то не учини н Касациони суд; већ поништи апелациону пресуду узев. да дужнику није саоиштена иродаја., ирема доиуњеном ароиису §. 478. грађ. иостуака. Даље, — вели Касац. суд у примедбама још и ово : „Сем тога, кад су у времену извртпења продаје важиле измене и допуне грађан. поступка од 14. јула 1898 год. које се као формалан закон имају односити и на ову ародају; јер само материјални закон не може имати аовратне силе, — извршна полиц. власт требала је да изврши попис саобразно тим изменама и да по измепп §. 477. грађ. пост. у истоме означи: границе пописаног имања суседним имањима по имену њиховом и њихових сопственика. А кад тако није учињено и границе пописиног имања означене су само ио именима суседа, а не по називу њиховог имања, онда је по §. 501. грађ. пост. и са тих узрока неуредна ова продаја." На ове нримедбе дао је Аиелац. суд овакве против разлоге. »Апелациони суд не може да усвоји примедбе Касац. суда што налази, да измене и допуне грађ. поступка од 14 јула 1898 год. не могу имати. у овом случају иримене, а још мање иоера тне силе; јер иоиис имања, као и све остале формалности ирииремљене за иродају, извршен је ио закону , који је ире ових измена и доиуна важио, а ио коме се закону има узети, даје и иродаја имања извршена, те ио томе и горње доиуне у грађ. иостуаку не могу имати законску важност, нарочито с тога, што нигде у закону није ироаисано, да формални закони могу имати иовратне силе, иошто и Касац. суд није навео закоиски ироиисЛ Општа седница Касационог суда одбацила је противразлоге Апелац. суда, а одржала примедбе свог одељења 28. маја 1899 године № 4854. 1 )

Да оглас треба да се слаже са пописом објашњено је овом одлуком Касационога суда. По §. 477. грађ. судског поступка, оглас треба у свему да одговара аоиису. Из пописа од 2Е. јануара 1902 год. Бр. 3257. види се, да у њему није означено, од каквог је материјала пописана кућа, пекарница и дућан; док у огласу од 15. маја 1902 год. Бр. 3257. у акту под Бр. 2246. 1902 год. стоји, да је све то имање од „слабог материјала". што је противно поменутом попису. И, како тужптељка Љубица, у тужби под Бр. 9907. 1902 год. наводи, да је пекарница од тврдог материјала и да на продатом нлацу постоји још једна »ковачница,« „чардак« и »нужиик« — то је суд према пропису §. 504. поменутог поступка, требао да одреди рочиште и на истом о томе учини изви^ај, па,

у> ) У званичним издањима погрешио је печатан овај §. Оп гласи овако, како смо га ми исписали.