Полицијски гласник

СТРАНА 254

полицијки гласник

Полуљахов је ношао напред, за н,им Казаев а за овим Пирошкова. Чуло се како у Казаева бије ерце. У ходнику топло. али по ногама хладно: заборавили затворити врата. Мрзпу се ноге и све остпло. Стан покојних Арцимопића имао је овакав распоред... Полул.ахов рече „покојниХ" и нацрта ми на хартији план стана: јер је сваки угао знао нз причања Пирошкове. Из ходника они су ушлиумалену собицу, која је делила спаваће собе мужа и жене: десио је била мужевљева соба а лево је спавала жена са сипом. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЖЕНИЈАЛНИ ПОЛИЦДЈАЦ ^Цошз (ЈасоШо1 14 II. Судија и по.лицајац. — Ала сте ви чудан човек, драги мој Лоране. рече тада истражпи судија, поред вас нема заборава, нема несмотрености, ви на све мислите. силина ваших мисли поразила ме је, јер видим да вас води немиповно са математичком тачношћу да створите појам о дога^ајима, које нисте видели и то пи из чега, а све то пикоме ни мало не нада у очи. И све то зазидано на сламној подлози!... Поглед, једна нривидио равнодушна реч, један неопажен покрет, веома је довољно да дођете до истине, јер све то треба да је истинито и ако је невероватно. — Прикупитс све те појединости, саберите их, госиодине судија, па Кете видети како ће истина и.заћи чиста, јасна, светла! — „Обе кћери војводе од Дамарта ишчезле су једног лепог вечера и полиција им није могла ући у траг!« Ко је имао потребе да то учини? Не остаје друго, него тражити у околини породичној... Добро, али ова породица интимно прима мало њих, неколико генерала и сенатора, све људи жењени и оцеви Фамилија, и неколико крупних лпчности из сен-жерменског предграђа — сви ван сумње! Старци, жене, девојке: то су чланови њихова друштва! Историја егзотичних милионара дрска је шала, која је највише иричврстила моју сумњу за оне, који су је отшалили. Не краду се данас тако лако три женске са сред улице, да би се њима сладило после пиће — то је средњевековна бајка, која је морала много векова иревалити до дапас! Кад се, дакле, претражи околина, изузму они, на које се не може сумњати, онда остају само два поиа, који су девојкама проФесори, учећи их не само у своме манастиру, него чак у својим личним одајама. Обојица су млади, ватрени, пуни здравља... да ли су могли одолети искушењу? То не могу веровати, јер ми је позпато стално чулно дражење у коме живе ти људи, што приповедају чистоту душе. Они су, дакле, подлегли, хипнотишући своје учеИице и дошао је дан кад грех, шта велпм, кад злочин мора бити обелодањен... Пије се имало више куда, треба иевине

жртве да ишчезну, или да оба нопа пропадну, ред да им се уништи, агептуре на крајњем истоку да се разбију. Па каква ће брука нући по свету! Коцка је брзо бачена, из једног или другог разлога девојке су одвучене у манастир, одакле више неће изаћи, учитељицу Енглескињу постигла је иста судба — јер нису без ње могли однести девојке — иза зидова манастирских у Насију. И кад добро запазите, да никаква трага нема, то је доказ да су се девојке слободно и вољно предале својим духовним управљачима. И тога баш вечера, кад девојака нестаје, оба се попа, каква вештина, налазе у кући њених родитеља, и сву своју снагу употребљују на то да одстране сумњу и да власт преваре! Према томе ја изводим да су госггођице од пре више дана почеле да куњају и да је та њихова слабост личила оној у труднихжена. А један сат доцније, мој ми инспектор доиесе онај разговор из Пасија. који иеочекивано потврди ову моју нретпоставку... Не остаје ништавише, него да вам поставим ово питање: ако ви остајете при томе, да. све ово што сам ја навео није ништа друго, него ресултат једнога сна, где ћете логично потражити одводиоце госпођица од Дамарта и како ће те објаснити ово одвођење без шума, без икаква трага у сред среди Париза?... Ја сам довршио, господине судија, овај извештај можда мало и подужи, али за овакав догађај. основан само на претпоставкама, било је иотребно осветлити и оценити и најситнији делић.« —- И ви сте то учинили са таком вештином, тако снажном логиком, да сте ме потпуно убедили. Последњу још примодбу: кад сте убеђени у оно што сте ми казали, зашто ми не предложисте. да с места скочим до манастира у Пасију, да нохватам кривце и спасем живот трима девојкама, које ви већ сматрате за жртве? — Мој ће вас одговор, у нрви мах, можда изненадити, али оте ви и сувише извежбани за оваке ствари, те да не усвојите моје објашњење. Нисам вам предложпо да јурнете на манастир у Пасију за то, што је друга ствар једно морално убеђење. Ма колико оно јако било, а друго је правни доказ. Убеђење ми имамо,управо имам га ја, потпуно, савршено, непробојно, али где је доказ који ће нам дати основаност за ноћну претражу и могућност да кривце на делу ухватимо ? — Истина је, ми тога немамо, али кад будемо нашли и отели девојке, куд ћете очигледнијега и иотнунијега доказа? — Наћи девојке ! Ох, господине судија, како ви мало познајете људе с којима имате посла?! Ми ћемо без сумње и покушатн, претпостављајући да још има времеиа, и ако и откријемо што год, то можемо учинити само борбом лукавства са лукавством, трудећи се да их ухватимо у сред њихове кобне работе, јер тек тада моћи ћемо да поведемо праву истрагу. Али ако ми тим насилним уиадом у сред ноћи не будемо ништа нашли, што је вероватно, јер су девојке већ одавио остављене на безбедно место, онда смо обојица

ставили па коцку своје положаје. Ви знгГге да је преосвећени од Хелиополиса дворски свештеник још из времена кад двор беше у Сен-Клуду, и скандал, који би смо ми проузроковали, без резултата, коштао би нас службе за двадесет и четири сата. Оставите ви, дакле, нас да отночнемо, и ако ми усиемо да ухватимо те бедпике, ви можете тада прихватити посао без страха, а нарочито без одговорности. Дешавало се врло често, да смо се ми служили средствима, која би судије одбиле, а међу тим, без којих би нам често било тешко доћи до праве истине. Овога часа десет мојих најболзих агената крстаре нарк и вртове и окружују манастир и споља да се Оци Светога Духа не могу ни маћи с места а да не буду опажени и праћени и да не осете. Ја сам везао телеграФ из Па,сија, који се општи с гелеграФом моје канцеларије, и ако би се ма шта важно открило, ја ћу бити с места извештен нарочитим језиком с којим се ми обичпо служимо у овакнм озбиљним нословима. — Јако сам радознао шта ће бити и хоће ли ваити љули открити ма какав траг. — Ја ћу вас одмах известити, госиодине судија! —■ Чујте боље је овако : мој је телеграФ везап једипи лииијом са телеграФом иолициске управе. Ево тастера, иа известите свога секретара да нам овде пошље све деиегле које буде иримио. — Врлодобро, госнодине судија, свршено 1е! одговори шеФ сигурности, пошто је известио свога чиновника. Обојица продужише разговор о важном догађају, који им је у послу, али нису дуго чекали; у тренутку кад су се томе иајмање надали на један пут куцну звонце на позиваљци и на плавој траци, која се поче одвијати, шеФ сигурности прочита ове речи : „хитно, допадните ! <( и то би све. — Извините што вас морам оставити, г. судија рече Жак Лоран, чекају ме доле кола и ја морам што пре одјурити. Г. од Обервиља мишл>аше неколико тренугака, за тим скочи и рече: — И ја ћу с вама, г. Лоране, одавно желим да вас гледам баш на послу у тако важној истрази, а ова ме, због своје тајанствености ужасно интересује и ви ћете ми, надам се, допустити да вас пратим.« — С највећим задовољством. г. судија само морате да трппте што нас год буде снашло, а бојим се, Вога ми, да не будете принуђени да се вел^бате у провлачењу кроза трње, пењању на дрва, нузању уза зид, а може се десити да морате по неколико часова стајати сакривени иза каквог џбуна у иарку задржавајући и дах!... — Све ћу ја сносити. — Овај вам је посао полициски ирави апашки занат, који морате понекад и револвером у руци бранити. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињепа су иам ова питаља. I. Суд ошитиие селачко, актом својим од 7. јула ове год. Бр, 111)3, иита -