Полицијски гласник

ВРОЈ 34 Ово со јасно види из другог става поменутога члана, који гласи: «Интерес гече од дана истека одређеног рока у чл. 106, на сразмеран део неноложених сума непосредноги обртног нореаа као и државних приреза." II. Суд општине балајиначке, актом својим од 6. августа ове године Бр. 1 277. пита: «11ро два месеца један грађанин ове општ. заузео је један део општинске утрине, на самовласан начин, и тамо иодигао кућу. Кмет дотичнога села, поднео је тужбу против овога самовласннка и општина је учинила увиђај и утврдила кривицу. Да не би суд у овоме непгго погрешио, моли се уредништво да изволи нзвестити суд: да ли суд оиштински има права, да заузимача истисне са заузете утрипе, и да му направљену кућу помери — растури, или не, и шта у опште треба урадити у оваквом случају са заузимачем?» — На ово питаље одговарамо: Кад је расписом г. Министра унутрашњих дела, од ове год. ПБр. 109 5, објашњено, да општински судови не могу судити оне кривице из III части кривнчнога закона, где је максимална казна превдиђена више од 10 дана, у смислу чл. 94. тач. 4. под б. закона о општинама, као што јо случај код §. 3 75 а кривич. закона, онда суд не може да пресуђујо кривицу за заузеће, него троба сва акта извиђаја да ношљо среској власти на закони рад, на ће опда учипити даље шта треба. Сам, пак, општински суд, не може ништа да радп према захватачу, а још мање да му без извршне пресуде поруши кућу. III. Суд општине јаловик-изворске, актом својим од 8. августа. ове год., Бр. 1598, пита; Суд општински , састављајући општинскп буџет, показује но истом као опшгински приход и сав дуговани и ненаплаћеии прирез за ранијо године, те тако олакшава и смањује стопу општииског приреза, који би се имао разрезатн за текућу годппу, за покрнће буџетских издатака. Међутим, поједини паставници основних школа п школски одбори , при саставу школских буџета, не узимају у рачун прирез. који је остао на дугу од ранијих година, иего суме, које се у току годино иаплате од дугованог приреза, показују кео ванредан приход, те тако њихови буџети никад не подбаце. Моли се уредништво да изволи објаснити: да ли је овакво саставл.ање школског буџета, правплно, и шта има да ради ошптипски суд, те да осујсти овакво правл,ење буџета, ако оно не би било на своме месту?» — На ово питање одговарамо: И 1ш духу закона о народним школама, и по иравилу постављеном тач. 1. чл. 3 8. закона о окружним среским и општинским буџетима, у буџет школски морају се уносити и сви заостали непокупљени приходи од ранијих година. Ако одбор школски не би хтео то учинити при саставу школских буџета, онда општииски суд има да уложи протест код окружног школског одбора, који одобрава ове буџете, и да тражи исправку истих. А општински суд увок мора и може бити обавештен о томе, какав је школски буџот, јер

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

јс свакој седници школског одбора присутап било општ. председник, било љегов заменик. IV. „Рачунонолагачи ове општине, учинили су извесна прекорачеља буџетска за године 1896 и 1897 по општинским рачунима. Месна конгрола, прегледајући номонуте рачуне, позвала је рачунополагаче, да за ова прекорачења прибаве накнадна одобрења г. Министра финансија, у противном да ове суме положе онштинској каси. Буџетска прекорачења састоје се у овоме: 1, рачунополагач за 1897 год. издао је за коморска кола 266'94 динара. Ова сума предвиђена је била буџетом за 1 99 4 год. али је до 1 8 96 год. остала неисплаћена, и тек је онда то учињено; и 2, рачуиополагач исте године, није нанлатио буџетом предвиђену аренду у 40 дин., ма да је учинио све што је потребно за зашгигу општ. интереса. јер је дужпика тужио и он осуђен на ллаћаље. Налазећи, да је онај први издатак учињен по неодложној државној и општинској потреби и гто сили једнога закона, који о томе иостоји (о устројству војске) и да код другог случаја није било. ни несавесности нити небрежња рачуноиолагачева, општиноки је суд изнео ову ствар одбору на одобрење, али он је нашао, да ову суму не треба призиати, него да се стави на терет ових рачунополагача. Поводом овога пастаје питање: Је ли законита ова одлука одборска, кад она терети рачуноиолагаче за издатке, учиљене за рачун онштине ?; Имају ли они права жалбе нротив ове одлуке и коме; и Могу ли се 110 овоме користити застарелошћу ?» — На ово питање одговоримо : 1, Није правилан рад одбора, шго је бацио иа терет издатак на коморска кола, јер се овај издатак морао учинити но неодољивој потреби државној п ио законској наредби старијих власти. Овим, у осталом, одбор није заштитио онштиноку касу од плаћања, јер рачувополагач има право на накнаду, ако би ову суму морао положити, ма да и то не мора бити, јер ће му и сама Главна Контрола, на крају крајева, нризнатн исправност овнх издатака; 2, Рачупополагач има право, да .тражи да се ова одлука задржи од извршеља у омислу чл. 152 зак. о олштинама, у року од 5 дана, од кад му се ова одборска одлука саопшти, у смислу чл, 171. истога закона; и 3, Рачунополагачи се могу користити заотарелошћу, ако јо протекао рок предвиђен закоиом о уређењу Главне Контроле, у колико се ова дозвољава за овакве случајеве,

Суду општине метовничке јавља уредништво, да њогов акт од 2 6. маја ове године Бр. 7 22, којим се тражи објашњење чл. 9 4. тач. 4. зак. о онштииама, односно нздавања увереља, није примљен, те зато није ни дат одговор. Нека суд понови своје питаље , пошто се оно не види из другог његовог акга од 6. авг. ове^године Бр. 722, па ће се дати обавештење кад дође ред.

СТРАНА 263 СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Ноћу између 13 — 14 т. м-ца непознати лопови украли су Вујици Вујићу из Рановца 2 вола ураљепа, 1 краву и 4 овце. Од волова један је длаке сиво-плаве, матор 6 год., у једно уво ровашен, а други жуто-илаве, матор 6 год. без роваша. Крава је длаке жуте, куса, матора 4 год., без роваша, а овце су вуне беле. Наче.шик среза млавског депешом Бр. 16186 моли све полициске власти за тражење крадљивца и иокрађе. УБр. 27778. Михаидо Н., бив. момак механски код Пере Арсовића из Стублина, среза посавског, окр. ваљовског, украо је ноћу између 11—>12 тек. м-ца 1 50 дин. своме газди и побегао. Стар је 20 год., средњег стаса, прћавих уста, кад говори шушка. Пронађеног треба спровести начелнику среском у Обреновац, или управи града Београда с позивом на Бр. 27 289. Живојин Т. Ђорђевкћ., скитница, родом пз села Кнежевца, среза врачарског, који је био у затвору огпптине кнежевачке, због више крађа, провалио је затвор и утекао. Стар је 20 год., средљег раста, у опште смеђ, браде и бркова нема. Наче.шик среза врачарског, актом Бр. 10180, моли за тражење овог крадљивца. Јоксим Живковић, иекар, који је био нод истрагом, у притвору и окову код начешика среза јадранског, због покушаја убиства, поћу између 12 — 13 тек. м-ца побегао је из притвора. Стар је 5 0 год., раота високог, сувољав, лица широког, бркова повећих и црпих, у говору заноси по црногорски. Срооки начелник депешом Бр. 12472, моли за тражење овог бегунца УБр. 2 7 499. Марко Ранковић, Петар Марковић и Јанко Јовановић, Цигани скитачи, решењем начелника среза темнићског, ставл>ени оу под кривичну истрагу и у притвор због крађе стоке. Марко има 30 год., ожењен је, Петар јо вишег раста и има око 2 5 год. Позивају оо све полициске и онштинске власти да ове крадљивце у својим домашајима живо потраже и иронађене спроведу поменутом ср. начелнику о позивам на депешу Вр.' 9 58. УБр. 279 48. * Ноћу, између 18 — 19 тек. м-ца непознатн лопов украо је Животи Бранковићу, опанчару из Смедерева 1 5 телећих и биволских и 1 0 ком. свињских кожа, које су биле потоиљене у Дунаву ради штављења. Вредност покрађе износи 250 дин. Ово се саопштава свима полиц. и општиискпм властима ради тражења за крадљивцем и покрађом. УБр. 28237. Крађа у Будим-Пешти. Цес. краљ. консулат 'у БеоградЈ доставно је Управи гр. Београда, да су непознати лопови у међувремону од 29. јула до 1. августа тек. год. помоћу лажних кључева упали у отан будим-пештанског судије Антона Кардоша и из истог украли : 1 2 ком. сребрних кашика за супу, 12 ком. сребрних кашика за кафу, 12 ком. оребрних кашика за моку, по 12 ком. сребрних ножева великих и мањих; по 12 ком. сребр. виљушака великих и малих, 1 сребр. виљушка за шећер, по 1 вел. кашика за супу, за новрће и млеко, 1 нож за рибу, велику виљушку, држаоник за чачкалице, 4 сланика, два четворокрака светњака, 2 мала чирака, 2 поолужавника за хлеб, 1 шећерник, вазна у виду анђела, 6 ком. резника за сардине, 1 округла тацпа, 1 таљир са ностољем — све од оребра, 6 пари ножева и