Полицијски гласник

СТРАНА 262

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

гдупим захтевима не ће одазвати. Молим Команданта да ор. начелника казни и доотави га надлежном, јер је то отрашна отвар да држ. чиновник има такав појам о својој дужнооти. И отпуст за њега би бида мала казна. Скромно напомињем и то, да сам нредузео све мере, да магацин не би претрпео какву штету. Сад копам шанчеве испред њега и около њега, тако, да ће се у њ улазити само преко покретног моста. Молим за дејство да ми се војници што пре упуте. 2/7 19... год. Старешина отраже Г. Сгша. Истога дана отправљен је телеграм Опсерваторији В. Школе да је један метеор између 11 и 12 часова ноћу прелетео преко Г... у правцу од истока к западу. * После неколико дана г. Сима је пензионисан. Никако не може да се отресе уверења да му је капетан потковао опанке. — Тако је то! Ова земља не трпи искрене чиновнике. Сад... ја и толики војници видели смо змаја својим рођеним очима, па се нама не верује, а верује се капетану који је у то доба спавао. А да је змај упалио магацин? — Како би се онда питали, господо полицајци? И, верујте, г. Сима и даи дањи верује у огњене змајеве. Голубац, — 1904 год. Ник. Ђ. ВаниЋ.

ЖЕННЈНДНИ ГТОЛИЦДЈДЦ ,1,01113 ЈасоШо* 15

II. Судија и по<дицајац. — Трпећу све последице моје жеље. — Имајте на уму, г. судија, да нас ги неваљалци, који су кадри уклонити жртве своје страсти, а мећу тим, на опрезу су сад због случаја с Рибутовом картом, могу их побити као псе, пошто упадамо ноћу у њихову кућу без икаква законска решења, у намери да ту тек нађемо какав доказ противу њих. И ако паднемо, не само да нећемо бити освећени, јер су они у потпуном праву , него Ке се још свет запитати: „а шта су тражили г. истражни судија од Обервиља и шеф, сигурности по нарку отаца Св. Духа у то доба ноћи. — Та ви имате десетину људи тамо и нас двојица, па ћемо се изједначити. — Само је Рибуте унутра, остали мотре с поља. Овакав се полициски посао са двоицом и троицом најбоље и отаљава. Незгодно је грунути са десет људи ноћу у један парк. Ући ћемо сами са мојим главним испектором у кога имам слепо поверење. — Било како било, ићи ћу с вама до краја. Право је да човек стави на коцку свој један живот зарад покушаја спасења живота трију младих девојака којима прети смрг ? — Добро, г. судија, врло добро !... Пођимо онда и нека вам небо буде у помоћ,

јер сам убеђен да улазимо у један од најонаснијих похода, које сам икад окушао у свому живвоту!... Обојица седоше у кола шеФа сигурности, која у мрак одјурише пут Пасија. Кад су били на домаку Буљонске шуме, Жак Лоран пође пешке , позва и судију да му следи и обојица, увијени у своје огртаче, ухватише забаченим и мрачиим улицама које су водиле у манастир Отаца Светога Духа. Шак Лоран корача уза сам зид = , гази нечујно, а г. од Обервиља труди се да му што боље подражава. — Пазите! Шагшу од једном шеФ сигурности. Ту смо, треба удвостручити обазривост; И у место да приђе манастиру с оне стране, која гледа на главну улицу, Жак Лоран нође на са свим супротну страну, крају парка, прикупљајући успут своје л>уде. Кад их прикупи, он им одреди место и изда наредбу, да одатле на његов писак, груну као оркан, ломећи и врата и ограде у пролазу, само да му што пре стигну у помоћ. — Истина, претерана обазривост, рече он своме другу, али сам ја навикао да ништа не изгубим из вида, на чак и оно [пто је иевероватно. Ако буде среће те набасамо на кћери војводине, без големе их борбе не можемо ишчупати... Видећете тада с каквим ће заносом, с каквим неодољивим одушевљењем потећи у помоћ ова чета одабрана! Све ово протече необично брзо, без застајкивања у ходу. Журио се Жак Лоран да што пре сазна зашто га је Рибуте тако журно телеграФом позвао. Нађе инспектора који га чекаше равнодушно лежећи на зиду парка, да не би прекидао пажњу са парка. Једним лаким „пст" Рибуте заустави оба човека иклизну низ конопчане степене, које се држаху двема кукама за то место, и стаде пред свога шефа. — Шта је било упита Жак Лоран одмах. — Ишао сам све дуж зида и тако доспео до стана отаца, а да ме они и не осете. Помоћу мојих калауза покушах да отворим врата и она попустише. Тада на прстима пођем главним степеницама и нађох се одмах, и не сањајући, иред вратима собе преосвећенога. Слушас) сам задржавајући дах. И што сам се више примицао вратима, до мојих је ушију долазо звук једнога гласа све јасније и јасније. Оба су сабеседника говорили као људи који не презају ни од чега. Нисам пречуо ништа од њихова разговора. — У тренутку кад сам ја стигао, отац Ангеранд, тако судим по одговору епискоиову, мољаше свога претпостављенога да одложи извршење своје кобпе намере до идуће ноћи. — »Пустите ме да је видим још један пут. мољаше он, заклињем вам се, да сутра у вече нећете наићи ни на какву слабост с моје сгране." — Али то епискон енергично одби. — »Све што вам могу допустити , то је последње виђење на сат — два, 1 ' рече му он; „унотребите то пгго пре, јер до

сванућа треба све да је свршено. Ја не ћу да износим своју главу на рокетску пијацу ради вашега задовољства и засићавања будаласте страсти... Махните се, до ђавола, драги мој Арманде , и будите човек! Слажем се с вама: доиста је то и сувише тешко, али ми бирати не можемо!..." Не хтедох даље слушати, драги мој шеФе, и већ можете мислити, да сам дотрчао телеграфу као што сте ми и наредили. По том сам се вратио да продужим посматрање. — Е, сад, г. судија, шта велите ви на ово? Упита Жак Лоран судију. — Има ли још какве сенке од сумње? — Ви сте право чудовиште, драги мој Лоране! одговори судија.— Сва се ваша предвиђања остварају тачку по тачку математичком тачношћу! — Е, сад прихвати шеф сигурности, ми не смемо губити времена, ако ћемо покушати да спасемо госпођице од Дамарта и њихову учитељку, а ја се већ почињем надати у то. Ућићемо у манастир за Рибутом. који ће нас водити, и тада Бог нек нам помогне! Имајмо на уму, да ћемо се борити с непријатељем готово убеђеним у спасење, а од којих ми не можемо очекивати никакво добро! По том шеф сигурности прихватиће се стуба од конопа и у два искорачаја нађе се зиду на грбини. ( наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања. I. Суд општине круиачке, актом својим од 9. августа ове год. Бр, 15 99, пита• а Законом о непосредном порезу одређено је, да земљорадник плаћа порез два пута годишње, и то 1. августа и 1. октомбра. Од оиих, који не плате порез на време, наплаћује се 6°| 0 интереса. За које ће се, пак, време наплатити овај интерес, то није јаоно одређено, ге се разно и напдаћује. Тако, неки општински судови наплаћују интерес од оних, који порез плате после 1. авг. на 10 дана, за 7 месеци и 10 дана, а пеки само за оних 10 дана, колико је прошдо од рока, када је порез требао да се плати. Моди се уредништво, да изнесе своје мишљење по овоме." — На ова питања одговарамо : Као што се и у самом пнтању веди, пољонривредници (земљоделци) плаћају порез добровољном наплатом до 1. августа за првих шест месеци (јануар, Фебруар, март, априд, мај и јуни) а до 1. новембра за других шест месеци (јули, август, септембар, октобар, новембар и децембар). Посде ових рокова настаје прииудиа наплата. Ако неко од њих не идати порез до 1. авг. за првих шест месеци , него то учини н. пр. 20. августа, онда он, по одредбама чл. 109. закона о непосредном порезу, плаћа 6°/ 0 иптереса за »ових '20 дана задоцњења, на ону ноловину иореза и приреза, коју је требао ндатити 1. августа, а не на свих 0 месецн.