Полицијски гласник

БРОЈ 3<>.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. СЕПТЕМБРА 1904.

ГОДИНА VIII

1//г"о<Л) оо^ ооо ос/о олл осуј ооо осл о>о оур о(уг с/?о ооо ост оу обс або с/уг ооо обс асс оос оу. оос о у оос у/: ://. ул сг/^слосло 05о с/зо с г>о о<?о с/>о с><уд ооо ооо с/уа с/?о оуо с/ур с/у з (Х>:

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0Л1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И ШИНИСТРАШ

И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

ОСО ОС*> 0©^> сло сло ОУГс/Уг сгуа сг>0 с<00 ОРО ОСО ООО С<У> Об»Р ООО ОСО ОСО С/УР ООП ООО ОС* СДО ОРО ОбС ОС: С<УР 060'ООС О»р0 Обо С<уг ОУ) с/уа 090 (У5Р ооо ОСР С/го ОСО ОСО СОО С/УР ООО С<У0 ооо а<У

УРЕБУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УН7ТРАШЊИХ ДЕЛА

•ХК) /X) ОСО ОСС слс ОСО ООО Р<уа ОСО ооо ооо осо осо осо ОСО осс ОР? ОСО осо осо С/У? осо (УЈС осо осо с^о осо ОСС С //; УЗО О СО оо о ооо ОУ Г' ОРО ОСО ос^) ОСС ооо ООО О сг> осс ооо ОС О осо ОСО осо ОСС1 »П0ЛИЦ1ТЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претплата се шаље »Уредништву Полицијског Гласника« или дотичним окружним и среским властима, или на ношти. Ценаје листу: чиновнидима, званичницима, ошптинским нисарима и осталим званичницима у оиште, годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостиопичарима и механџијама годишње 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретнлатити само преко својих командира нолицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се.

СО^ОУ ОУ о

ОУП^Гс/УТ ОУР осо ОСО осс осо ОСуУ ОУ ОУГ ОбЈО ОСО ОУ С/УГ осс о^г ОУ ОУ ОУГ ООТ ОСО осс сл^ осо ру: ОСО осо ооо ОСО ооо осс с^с ОУ> ОСО ОУД ОУ) Р<У) уур ОУР ОСГ) УУ50{^

СЛУЖБЕНИ ДЕО и* Његово Величанство Краљ 11етар 1., благоволео је на предлог Министра, унутрашњих дела поставити: за лекара среза хомољског, у округу пожаревачком, Здравка С. Ивкови^а, свршеног лекара Петроградске војено-медицинске Академије. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 26 августа 1904 год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Иетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном редуу Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 13. августа ове године Бр. 5980, које гласи: да се Јован И. Симоновић, окружни подшумар у Рашкој, родом из Ирига у Аустро-Угарској и поданик исте државе, по својој молби прими у српско поданство изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из дојакошњег поданства. Из канцеларије Министарства уиутрашњих дела, 21 августа 1904 год., у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 6. закона о местима, —- решити: да се заселак Мојсиње, у општини браљинској, срезу расинском, округа крушевачког, —• по изјављеној жељи својих стаповника, — одвоји од села Браљине и образује за себе село, под називом »Мојсиње«, но с тим да то село Мојсиње остане и даље у саставу општине браљинске. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 24 авгусга, 1904. г. у Београду.

ФОТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУШБИ

НАСТАВАК

в) 0 агносцираву с помоБу фотографија. Већ је свуда ушло у праксу, да се, откако је Фотографија почела да напредује

и осваја, агногцирају лица по својим фотограФијама, али ствар су довеле у известан систем тек нолициске управе већих вароши; нарочито у Паризу обраћа се том питању велика пажња, као што се то може видети и из чувеног дела „Иа рћок>§тарМе јисИсЈаЈге раг А1рћопае ВегШ1оп, сћеГ <1и зегујсе сГ МепШЈсаШп сЈе 1а ргеТесСиге с!е роНсе. Неоспорно је да се цело то питање мора организовати темељно свуда а не само у већим варошима. ФотограФовање злочинаца, споразумни рад, узајамна измена слика и њихова правилна примена. од такве је важности, да се ствар мора довести у систем. Кад се то уради, онда је вредност ФотограФије огромна. Али и ако се то због простог питања скуноће неће моћи тако брзо извести. ипак је потребно, да и сад, кад израђујемо фотограФије сумњивих лица и злочинаца, поступамо по извесним начелима. Ослањајући се на предње Бертилоново дело навешћемо овде неколико најважнијих тачака: 1. Који положај човека, који се фотографује најбоље одговара циљу, одређује се по цил>у ФотограФије. За упоређивање двеју ФотограФија једне с другом, или Фотографије с човеком, несумњиво је најбоља ФотограФија у оштром ирофилу, јер су ту све Форме изражене најјасније и најкарактеристичније, јер нема пројекције појединих партија лица и јер се мерења у циљу упоређивања могу најлакше и најпоузданије предузимати. Сасвим пак друкчије стоји ствар, кад је реч о томе, да се неко позна по ФотограФији, у ком циљу слика у проФилу не ваља. ПроФил једног човека види се само у једном једином положају, докле се у свима осталим можс мање или више видети предња страна лица. Често пута проФил једног човека азгледа нам непознат, и ако га врло добро познајемо. Чудимо се, како тај толико пута виђани човек може у проФилу изгледати друкчије но што смо ми мислили. Потпуно лице једног човека (еп 1"асе) није нам до душе непознато, али за то није карактеристично, јер је нос потпуно пројециран и с тога се не може добро разликовати, и даље с тога, јер уши, које су за разликовање гако важне, нису јасне.

Дакле као најповољнији положај за распознавање је тако звани профил у три четврти, јер нос јасно одскаче и види се једно уво, и јер се сваком другом у том положају чини најпознатији. Пошто су дакле уопште увек потребна два сним&а: проФил и проФил у три четвртине, уд&остручава се издање и количина слика, које се имају чувати. Енглези, а по угледу на њих и више немачких и аустријских казнених завода (то је, уосталом, увео и наш лист одавно) доскочили су томе на тај начин, шго покрај онога, који се ФотограФује у три четвртине проФила, наместе једно огледало поред његова лица тако да се у њему види оштри проФил. Десне доњи угао огледала одсечен је, тако да има места за раме и да се огледало може у потребној близини принети лицу. Тако се на једној слици добије у један мах проФил и профил у три четвртине. Бертилон је противан том начину Фотографовања, тобож с тога, што онда сваки, коме се цокаже слика, зна да се тиче неког сумњивог лица. Али то се зна увек, кад год се у полицији показује слика, а у осталом тај је начин тако практичан, да се може препоручити као врло важан и користан. Паравно ваља увек имати на уму, да огледало показује обратно, да дакле н. пр. отисак на десном образу излази на слици из огледала на левом образу. 2. Кад је реч о положају мора се одговорити на питање, да ли је корисније снимити човека до појаса или целу фигуру. Уопште се мора рећи, да се људско лице даје у толико лакше распознати, у колико је веће, те тако бисмо препоручили слику до појаса (тако звани „брустбилд") Али ако дотично лице на свом лику има нешто што пада у очи, што се лако разликује, онда је боље снимити целу Фигуру. Такав снимак има и ту корисну страну, што се у случају потребе, ако се хоће да то лице буде веће, може слику, управо главу, увеличати. Само се по себи разуме да не треба падати у погрешке и сматрати, да извесни покрети, који падају у очи, спадају у држање или лик. Има ли неко врло ретких покрета, препоручили бисмо, да се слика до појаса. јер онда сведок, кад види целу прилику на слици, увек тражи познате му покрете и не познаје слику, ако тих нокрета не нађе.