Полицијски гласник

(ЈТРАНА 274

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

3. Односно Формата ФотограФије тврди Бертилон, да се ноказала као најбоља редукција на V, природне величине. То је Формат, који је одиста подесан, као што то доказују ФотограФије у Формату нинткарата. Свакако да је глава у тој редакцији довољно велика, да је лако познаду и људи, који нису извежбани у гледању ФОТограФија. Држим да је прилично индиферентно, да ли ће се редуковати на */ в или */ 8 природне величине. Главна ствар ће бити, да се свуда примењује једнако мерило. Изтена ФотограФија опредељена је багл за велика растојања, н упоређивања двеју ФотограФија у једнакој мери лакше је но упоређивање ФотограФија разних величина. 4. Што се тиче тона ФотограФија, да ли ће се оне јасније или тамније, т.ј. дуже или краће експонирати не може се уопште ништа определити. Карактеристичним особинама понеког лица одговара готово увек један тон боље но други. Извежбани и писмени ФотограФ зна ти увек чим види неког човека, да ли ће боље, т. ј. сличпије изгледати, ако га светлије или тамније изради. Не зна ли то ФотограФ да каже, онда се мора покушати. шта више одговара, јер разлика је доста пута тако велика, да није све једно, да ли је фотографија израђена светло или тамно. 5. У приликама мора ће се свакако одступити од обичног Формата и т. д., и то онда, кад се има да унореди ФотограФија, која ће да се тек изради, с неким опредељеним предметима. Ако ]е н. пр. послат опис неког човека, то ће се снимак тако израдити, да се на ФотограФпји изразе најважнији моменти у опису; ако се има ФотограФија, наравно да ће се онда нова ФотограФија израдити у величини, облику, положају, тону, па чак и на колико је могуће сличној хартији, да би упоређиваље било лакше. (НАСТАВИЋЕ СЕ) •; ГРАЂАНОКИ - СУДОКИ ПООТУПАЕ протумачен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управннх власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ Г<лава осамнаеста 0 извршењу пресуде (нАСТАВАК) 1 5 480. Јавна продаја свршује се једнога дана, но продаја непокретности не сме се свршити пре четири сата по европски по подне. Што се једнога дана не прода, наставиће се следећег дана, но и тада не сме се свршптн пре четири сата. * Види одлуке под № 11473 и 6138 код §. 476. по којима се продаје извршују у месту где је имање које се продаје. * Одобрена је продаја, отпочета у 2 часа по подне, јер у закону није казато кад

има да се почне продаја, овом одлуком Касац. суда. »Милија Б. земљ. из Отња изјавио је тужбу на јавну продају свога непокретног имања. Тужпо је извршиоца иродаје и тражио да суд продају поништи као неуредну са разлога: 1. Што је продаја отпочета у 2 часа по подпе а свршена у 3 часа по подне. Првостепени суд одбио је тужиоца од гражења узев, да законом није предвиђено време почетка продаје, већ је само у §. 480 грађ. суд. поступка предвиђено, да се продаја пе може свршити пре 4 сата по подне а међутим из протокола лицитације види се, да овај закони пропис није повређен." Касациони суд одобрио је 7. X. 1002 год. № 7518. ово решење првостеп. суда. * Друга тачка овог §-а, која гласи: „шта се једног дана не прода., наставиће се следећег дана сата« протумачена је одлуком Касац. суда овако: Коста К. трг. из Врање тужио је Милоја Л. писара ср. а .. извршиоца продаје непокретног имања Василија С. и стец. масе Николе Ф. трг. из Алекс. Првостепени суд попиштио је ову продају решењем од 21. авг. 1902 год. № 11393 са ових разлога: »Кад се из огласа види, да је ова иродаја објављена да ће се извршити 15 и 16 јула тек. год. а међутим из акта продаје опет види се, да је исгу тужени закључио 15. јула, тако, да 16. јула и није вршио продају према овоме тужени је поступио нротивно §. 480. гр. пос. Исто тако иродаја ова неуредна је и по томе, што се из огласа у званич. новинама не види. да је и коликоје процењена њива »моравиште," према чему повређен је и пропис §. 477. грађ. поступка*. Касациони суд одобрио је ово решење у III одељењу 19. окт. 1902 год. № 7931. * Према овој одлуци утврђено је и то, да ако је објављено да ће се продаја вршити више дана, — не може се закључити једног дана. <?. 481. Кад полицијска вдаст видн, да је престало надметање, онда ће два пут гласно казати последњу највећу цену, па ако и на оиомену нико више не да, исказаће се и трећи пут, и у исти мах и купцу добро уступити. Како се цена трећи пуг искаже, нрестаје надметање. Положена кауција враћа се одмах по свршеној продаји свима осталим надмстачима осим онога на коме је имањо остало. Ако продаја остане у снази и купац цену положи, кауција ће му се прц полагању цепе урачунати у цену или вратити. А ако продаја остане у снази, а купац цену не положи, него буде нова продаја имања на његову штету по Ј-у 48 4-ом, кауција ће се употребити на измирење трошкова око нове продаје и штете ако штете буде, што би се на повој продаји добила цена мања. (Замена од 14 јула 1898 год. Збор. 53. стр. 179).

Ко хоће у име другог да се надмеће мора извршној вдасти при лицитацији поднети у оверенсм препиоу пуномоћство (||. 609 и 613.1оађ. закопика), иначс ће се сматрати за падметача (лицитанта), (Допуна од 19. априла 1885 год. 36. 41 стр. 135.). * За ирви одељак видети одлуке под Л« 142 и 2607 код §. 479. * Види и одлуку опште седнице Касацсуда Л г 8643 код §. 486 у којој се говори о надметању и да је дово бно , да је било лицитаната за иајкраће време а да не мора да буде два надметача и при сврвдетку продаје. * Да гпвршилац продаје треба само да искаже »и трећи пут а а да не мора то да стави и у списак о продаји, казује нам ова одлука Касац. суда. У §. 481 и 488. грађ. суд. пост. нигде не стоји, да извршилац продаје мора у протоколу продаје означити, да је гласно казао три аут аоследњу цену , па онда уступио добро купцу, којије највећу последњу цену дао; јер се исказивање по трећи пут, састоји у самом лицитирању, којим је нмање купцу теслимљено, — те с' тога ни суд није могао ово узети за разлог, да се ова продаја по §-у 501. грађ. суд. пост. поништи." Овакве је примедбе дао Касациони суд 27 септ. 902 год. № 6919 на решење једног од првосгепеиих судова, који је узео да је продаја неуредна са тога што се из протокола лицитације не види, да јеизвршилац ародаје, аре, но што је куицу устуауо имање, исказао три иута гласно највишу цену. У овом је смислу и одлука № 998 код §. 505. Код §. 466. изнели смо случај, да је практикант извршио нопис п.о акту Управе Фондова Бр. 2665. * Код треће тачке другог одељка овога §-а, има ове две одлуке, према којима, противно оним одлукама исписаним код §. 465., штета има да се тражи нарничним путем. Среска власт продавала је непокретно имање Стевана К. за наплату дуга Управе Фондова и уступила Јанићију К. за. 4002 динара. Кад је нродаја постала извршном, купац није хтео да положи куповну цену, те је срес. власт извршила другу продају на штету првог купца Јанићија. На другој продаји уступљено је ово исго имање Милошу Ј. за 2406. дин. и ова је иродаја осгала стална. Како је овом продајом оштећен сопственик Стеван са 1596 дин.; го је тужио ЈаниЛија и тражио је, да га суд осуди, д% му пакнади горњих 1596 дин. ао одбитку 200 дин. ка уције. Тражио је и трошкове и накнаду положене таксе. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења пресудом својом од 2 марта 1902 год. ј \° 5940 са ових разлога;