Полицијски гласник

Полицшски ГЛАСНИК

СТРАНА 275

»По §. 481. грађ. суд. поступка, кад купац цену не положи, те се с тога нова продаја имања, на његову штету нареди; онда се кауција употребљује, како на измирење трошкова око нове продаје, тако и на име штете, ако би исте било. Одговорност првога купца за накнаду штете по овом закон. пропису одмерава се једино по величини положене кауције, која се у овоме циљуи-даје, а оштећени, ни по овом, а ни по другом коме законском пропису нема право да тражи већу накнаду штете, но што износи количина положене кауције; а да је законодавац хтео дати ираво оштећеноме да може тражитп и већу накнаду штете, но што износи величина положене кауције, он би то изрично предвидео, као што је за подобан случај наредио у §. 389. грађ. суд. пост. Ни по §. 800 грађ. закон. оштећени не може тражити већу накнаду штете од туженога, пошто тужени имање тужиочево ни у чем није оштетио, а овај законски проаис аретаоставља аостојање фактичке штете. Па како тужилац овим спором тражи, да му тужени накнади 1596 дин. преко иодожене кауције, то је његово тражење према горњем закоис. пропису неумесно, па се од истог, као таквог има одбити.® Апелациони суд (II одељ.) размотрио је акта и пресуду првостепеиог суда, па је нашао: да ова пије основана на закону. Ево његових разлога: »Погрешно је првостенени суд узео, да тужени није дужан, да тужиоцу накнади спорну штету по томе што се по §. 481. грађ. пост. за накнаду штете и трошкове употребљује само кауција, те се истом регулише и величина накнаде. По §. 484. грађ. пост. нова продаја одређује се на трошак и штету првогкупца, кад овај не положи новац у злкопом року, а величина штете није овим закон. прописом ограничила величииу кауције, нити нрописом §. 481. грађ. поступка по коме се кауција употребљава на „измирење излицитиране суме к или накнаде штете, чија се величина има засебно одредити. Према овоме први купац није положеном кауцијом ослобођен одговорности за накнаду штете, него се за расправу исте имају ирименити оишти прописи гл. III грађан. законика. Овако разумевање прописа §. 481. гр. пост. утврђује се још и тиме, што се по т. 6. §. 465. грађ. пост. наплата штете ове врсте може вршити егзекутивно и без судске пресуде. Према овоме, а како је тужилац уверењем начел. ср. гр. од 18 децембра 1900 год. као јавном исправом но §. 188. гр. пост. доказао, да је тужени 15. јуна 1898 год. купио преко Ђорђа Ј. половину његове и тужиочеве механе с плацем за 4002 дин., да ту цену није положио у законом року, који је истекао 11. априла 1900 год. него с-амо 200 дин. кауциЈе; да је на штету туженога поново извршена продаја 29. новембра 1898. год. и за механу добијено 2406 дин. дакле мање 1390 дин. са колико је тужилац оштећен, тужени је ду;кан ио §. 800 грађ. зак. да тужиоцу ту суму накнади по одбитку положених 200 динара кауције, што износи дакле 1196 дин. са

6°/ 0 интереса од 12 аирила 1900 год. до гтаплате, као дана када је тужени имао спорну суму да положи — §. 602. гр.ађан. зак. — и као крива страна одговоран је и за накнаду таксе и трошкова. Апелац. суд ценио је и навод туженог, да је право тужиочево заетарило, јер је прошао закони рок од 3 године; па је нашао, да је исти неумесан и недоказан; јер као што је напред утврђено тужени је био дужан, да куповну цену положи 12 априла 1900 год. те се од тога дана тужиоцу има рачунати тргодишњи рок, ирема §. 939. грађ. закона; а међу тим тужба Бр. 10566 као што се види из пријема на њој предата је пошти на повратни рецепис 13. априла 1901 год. а у суду примљена 14. истог месеца и године, дакле после једне године. Касациони суд одобрио је апелапиону пресуду 24. октобра 1902 год. 8278 (II одељење). * Друга одлука гласи: »Кад је наређењем §. 481. грађ. суд. пос.т. предвиђено, да се само кауција може употребити на подмирење трошкова, и штете, ако купац од куповине одустане, па се на доцнијој продаји излицитира мања цена; а повериоци ове масе ипак траже, да првашњи купац Топ..., положи сву разлику између, прве и друге цене продатог имања, означене у акту полиц. власти Дв 7577. на шта он не пристаје; то је стец. маса слабија у нраву, према реч. закон. пропису. па за то се као таква има упутити на редован грађ. спор против Тон... за тражену накнаду, а од полиц. власти тражити да одмах суду пошаље кауцију по одбитку трошкова учињених око нове продаје, коју је Топ.... као лицитант но ирвој продаји положио.® Шаб. прв. суд. 12. XII. 02. № 28357. Касациони суд одобрио је 22. аирила 1903 год. № 2596 решење првост. суда. О овом питању има и два решења Министра унутрашњих дела: једно <>д 24 авг. 1885. № 10096 а друго под Ј\» 11641 ко јима је расправљено ово питање у смислу касационе одлуке и које смо исписали код §. 465.

Види одлуке: Министра унутрашњнх дела код §. 465 и Правничког одбора од 25. II. 02 г. код истог §-а. * Кад извршилац искаже »и трећи пхут« н ако стоји у овом §-у, да ће се у исти мах купцу добро уступити, купац не постаје и господар купљеног имања, но тек кад добије од суда таиију. према овој одлуци. »Кад тужени Сима ннје уведен у господарство спорног имања онако, као што прописује §. 292. грађ. зак. већ и не гледећи на то, господарио туђим имањем, и на истоме добру чипио разне оправке, онда је он ирема § § 203. и 207. истог законика несавесан ирптежалац, јер је знао, да је аротиву ародаје иодигнута тужба за унигитај, чему се он као куаац и на суду аротивио тражећи, да иродаја остане стална, иа је иаак као неуредна иоништена; и ир&ми томе није имао ирава госиода-

рити туђим имањем и са истога уживати користи и друге доходке. Признањем туженог по §. 180 гра1). суд. пост. доказано је, да је од тужилаца ненадлежно примио спорну кирију и према томе, он се има осудити на повраћај исте са 6 на сто год. интересом — §. 601. грађ. законика Тако је један од првостепених судова пресудио спор Браће Дим... противу Симе II. за накнаду штете у којој је расарављено и иитање, од када куаац имања на јнвној ародаји иостаје соиственик иродаватог имања. Апелациони суд нашао је: да је ова пресуда на закону основана па ју је одобрио али са ових разлога. »Кад и сам тужени признаје, да му је био познат подигнути протест против ове куповине, јер му је то казао писар начелства, не хтев због тога примити од њега излицитирану цену, коју је тужени дужан био по § 483. грађ. пост. да положи у одређеном року, која је како се из акта види извршена '28 априла 1880 год., онда према таквом иризнању пуноважном по § § 180 и 183. грађ. пост. тужени је могао знати, Оа још није стекао араво расаолагања са овим имањем 29 октобра 1880 год. кад јекирију по поднетој квити наплатио; као што је ова продаја, по признању парничара, доцније поништена, — ирема гоме тужени није био у ираву, ио § § 23. и 29. грађ. зак. да ирибира користи тог имања само излицитираног, кад још није био уведен ни утврђен у државини, — §. 481. 489. и 507. грађ. иост. — одкуда изл&зи : да је тражени дао иод закуи тужиоцима туђе имање, дакле оно што сам није имао, и да су тужиоци платили туженом оно, што му нису били дужни платити, као што је тужени од њих ненадлежно кирију наплатио, због чега, а према §. 902. грађ. зак. дужан је да тужиоцнма врати ту кирију." Из овога излази, да куиац не аостаје госаодар имања од дана лицитације, веК од дана кад добије од суда тааију, јер је и Касациони суд одобрио апелациону пресуду од 18. Фебруара 1883 год. под № 4268. (НАСТАВИЋЕ СК)

ОДЛУКЕ ОПШТИХ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА

Кандидат са изабране листе позван у Скупштину као посланик, постаје народним послаником од тренутка, када се прими мандата пред Народном Скупштином. Министар Унутрашњих Дела, тражио је да Државни Савет разреши од дужности цео одбор општине рековачке, износећи поред осталог као разлог за то: што одбор није хтео по наредби среске власги одредити избор председника, пошто изабрани Јовица Н., као народни посланик, не може ни бити председник. Ствар је у овоме: Народиа Скупштина 22. марта тек. године, решила је, да се на место једног умрлог посланика позове Јовица Н. кандидат са исте листе. Ово среска власт саопшти Јовици и он тада 31. марта тек. године изјави, да ће кад оде у Скупштину дати реч примали се посланичког мандата