Полицијски гласник

СТРАНА 276

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 36

или не. При овој изјави оотао је и на своме саслушању од 24. јуна тек. год. У ово време Јовица је као одборник вршио дужност председника општине и среска власт, — налазећи, да он то више не може бити, — тражила је, да га одбор уклони, а кад овај то није учинио , бранећи се, да се Јовица није још примио мандата, те није ни посланик, среока власт га уклони сама и одреди замењеника. Но по жалби Државни Савет, решењем својим од 12. јуна тек. год. Бр. 5115, поништи одлуку среске власти, налазећи. да ова није могла сама уклонити часнике, већ ако налази, да је наредба њена на закону основана, а одбор ју није извршио, могла се користити чл. 1 49. закона о општинама. Међутим 19. марта тек. год. Јовица буде изабран за председника, противу чега је постојала и жалба, поред осталог и за то, што је народни посланик, но Савет решењем својим од 11. јуна тек. год. одбаци ову жалбу. Среска власт усвајајући саветске примедбе, наредбом од 5. јула тек. год. № 8212, препоручила је, да се Јовица не уводи у дужност, јер је Савет одобрио његов избор не знајући, да је народни посланик, већ да се одреди избор за новог председника'. Одбор у својој седници од 6. јула 1904 год., реши, да нов избор не може одредити, јер је решење среске власти, којим је Јовица уклоњен поништено и његов избор постао извршан, а он није још народни посланик. Поводом овога начелник срески тражио је, да се одбор поред осталог, за неизвршење ове наредбе уклони. По расмотрењу акта овога предмега Државни Савет је нагаао: „По чл. 149. зак. о општинама одбор се може разрешити само у два случаја: 1) кад би одбор радио супрот наредбама државних власти, но саме наредбе морају бити на закону основане, као што се то јасно види из чл. 158. пом. закона; или 2) кад одбор не хтедне вршити своју дужност. Одбор општине рековачке истина није извршио наредбу среске власти од 5. јула тек. год. № 8212, но услед тога ипак није наступио случај из чл. 149., јер сама наредба није на закону основана. Погрешно среска власт истом тражи, да се у дужност не уводи изабрани председник Јовица, чији је избор решењем Савета од 11. јуна тек. год, № 4026, одобрен, већ одреди нов избор, зато што је помен. Јовица у смислу чл. 93. закона о иословном реду у Народној Скупштини, позван за посланика на место једног умрлог, јер се Јовица овога мандата још није примио. На против на саслушањима својимод31. марта и 24. јуна тек. год., — изјавио је, да ће само нред Скупштином дати о томе изјаву и стога, све до тога момента он се не може ни сматрати, као народни посланик, те према члану 16. зак. о избору народних посланика и чл. 98. Устава, све дотле може бити председник општинског суда, а чим се мандата прими, више не. 1< —

Према томе ова! разлог за разрешење отпада, и Државни Савет, на основу чл. 149. зак. о општ. реши: да о овоме извести Министра Унутрашњих Дела. Примедбе Министра Финасија учињене на општинске буџете обавезне су и пуноважне. Управитељ секуричке осноЕне школе изјавио је жалбу Савету нротиву примедаба Министра Финансија од 17. марта тек. године Пр.Бр. 1359., које је учинио на предложени буџет општине секуричке. Налазећи, •— да су примедбе Министра Финансија учињене на општинске буџете, према чл. 37. закона о окружним, среским и општинским буџетима, обавезне и пуноважне, — Државни Савет, — на основу чл. 25. саветс. пословника, реши: „да се одбаци жалба као ненадлежној власти поднесена." Избор чланова школског одбора не може вршити општински збор, веЋ општииски одбор. Милан Н. трг. из Амерића изјавио је жалбу Државном Савету противу избора чланова школског одбора опглтине америћске, који је извршен на збору 18. јула тек. године. И не узимајући у оцену жалбене наводе и доказе, Савет је нашао, да овај избор не може вршити општински збор, већ општински одбор, са ових разлога: »По тач. 18. чл. 86. закона о општинама. одбор општински решава. поред осталог, по свима оним предметима, за које по поменутом или ком другом закону није надлежан суд или збор, а треба да их уради политичка општина. Па како чл. 33. закона о општина. побрајвјући исцрпно надлежност збора, пи у једној својој тачки не износи то, да збор бира чланове школскога одбора, а ни закон о народним школама својим чл. 55, у коме говори о избору ових лица, такође ово не ставља у дужност збору, већ политичкој општини, — то је јасно, да с обзиром на помен. гач. 18. чл. 86. зак. о општинама, овај избор имада врши једино одбор политичке општмне.® Према гоме, одлука збора о овоме избору, са разлога напред наведених, пеправилна је. Стогаје Државни Савет, на основу чл. 26. савет. пословника и чл. 170. закона о општинама, решио, да се поменута зборска одлука поништи.

ПРЕСТУПНОСТ У ВЕЗИ СА ПРИВРЕДНИМ И СОЦИЈАЛНИМ ПОЛОЖАЈЕМ (СВРШЕТАК) Пол БаФарг у свом делу криминалност у Француској, исаитивања о њеном развитку и о њеним уароцима, узео је као мерило средње животне цене, ценуједне вреће брашна од 150 килограма, чију је висину утврдила општинска власт или париска градска управа, и која се може наћи у годишњацима пекарског еснаФа. Упоређивање тих бројева показује да је

иза сваког кретања цене хлеба на више долазило растење крађа и превара, док се са њиховим опадањем смањивао и број преступа. Привредни положај и криминалност у француској

■ч 1 о н

» ЕГ

1 со

ГОДИНЕ

цена вреће жита 15 0 килограма на п јаиама у Паризу

проста крађа

превара

преступ против ли НОСТИ

•Ч "3 1 « о О И Е ДЈ © 3 3 & а. с «

фран

одраслима децом

1840

67,56

19 531

1374

1622

157

284

1841

52,02

17 377

1297

1765

181

381

1842

58,35

18 383

127 0

1669

161

308

1843

55,14

19 900

1399

1771

180

339

1844

58,24

21 010

1504

1612

149

392

1845

55,38

20 633

1407

1658

198

274

1846

69,04

2' Ј 7Г,3

1489

1696

145

379

1847

90,58

31 '.96

1883

1622

141

374

1848

41,48

20 1 '.'0

1294

1616

154

356

1849

46,31

22 070

1375

2015

222

467

1850

43,54

23 121

1475

2146

254

524

1851

43,47

24 516

1652

2161

242

615

1852

52,15

28 090

1980

2013

228

611

1853

67,12

33 940

2284

1921

212

Е73

1854

87,86

39 484

2629

1691

174

581

1855

90,84

37 883

2733

1613

160

582

1856

91,16

36 848

2519

1702

181

650

18г)7

67,02

35 737

2703

1657

188

617

1858

48,10

29 374

2790

1947

238

784

1859

46,91

27 792

2666

1851

226

718

1860

59,60

30 331

3128

1607

180

650

1861

75,42

32 729

3524

1696

217

695

1862

65,88

32 131

3842

1762

213

728

1863

59,21

29 155

2431

1673

171

750

1864

51,43

28 345

3341

1703

176

764

1865

49,60

28 078

2432

1750

178

820

1866

60,62

29 623

2422

1777

160

883

1867

80,92

33 097

2806

1704

124

805

1868

81,2-2

35 035

2990

1697

161

726

1869

58,10

31 613

2750

1658

146

710

1870

63,81

20 531

1628

1297

558

1871

86,59

27 662

1684

1561

112

526

1872

72,99

34 961

2705

1669

124

682

1873

79,92

35 289

2913

1708

783

1874

71,10

34 170

3008

1731

139

825

1875

57,08

38 020

2880

1765

140

813

1876

61,31

31 781

2710

1849

140

875

1877

68,78

33 351

2968

1653

108

804

1878

67,82

31 802

2845

1614

788

1879

63,75

32 943

2997

1677

130

812

1880

65,09

37 029

3445

1512

676

1881

65,94

35 757

3674

1608

718

1882

63,87

35 930

3434

1660

752

1883

59,96

35 959

3449

1582

108

675

1884

51,11

35 845

3281

1629

705

1885

49,45

34 239

3673

1518

622

1886

50,94

34 457

3595

1507

634

И немачка статистика доказује тесне везе и.змеђу колебања цене жига и броја кра1)а.

Цене жита и криминалноот у Немачкој Али свакојако као у Француској тако и у Немачкој није главно аасолутна висина цене, него само њено пењање и иадање. Управо 1882 година показује процентуално највишу цифру крађа за последњих седам година, ири средњем стању цене ражи. Висина цена у току година 1880 и 1881 осетила се још, или боље рећи. тск у години 1882. То се исто може опазити и у току идућих годииа. Највиша и најнижа тачка при ценама жита и крађама, не иду једна с другом; прве делују више за једну годину после. То у неколико има један спољни разлог, на који је још Албер Мајер обратио