Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ГОДИНЕ 1

4- !

цена ражи за 1000 кгр. у Берлину

хлеб од ражи и цена 1 к. у Берлину

раж и пшеница по тони од 1000 кила

на оваких 100000 било је осуђено због

насваких 100000 осуђено је због крађе

О) п СФ н о а< к

опасне крађе

I о !>-. 0 х 'а

утаје

дин.

" дин.

дин.

1880

187,9

1881

196,2

1882

152,3

—

185,19

250

47,3

325,3

26,83

284

1883

144,7

165,37

241

46,4

312,4

24,69

271

1834

143,3

—

159,73

231

45,3

301,3

23,73

275

1885

140,0

154,61

214

43,3

279,3

22,75

256

1886

130,6

20,8

147,26

210

42,3

272,3

21,72

258

1887

120.9

20,65

145,99

198

40,1

259,1

20,71

258

1888

134,5

21,22

155,4 3

194

36.5

251,5

20,70

255

1889

155,5

24,69

169,64

211

40,1

274,1

21,70

281

1890

170,0

27,18

181,32

206

39,0

269,0

21,65

296

1891

211,2

31,66

216,31

-'16

40,2

281,2

22,78

296

1892

176,3

29,52

184,00

236

44,3

311,3

25,82

323

1893

133,7

21,89

146,94

202

41,3

269,5

22,77

276

1894

117,8

20,43

127,10

198

41,5

266,3

22,74

289

1895

119,8

20,63

132,17

192

39,4

255,4

22,74

278

1896

118,8

20,93

139,29

184

39,5

247,5

19,60

271

1897

130,0

22,30

152,08

188

38,9

249,9

18,55

—

1898

146,3

25,15

170 ,55

181

40,4

256,4

19,64

—

пажњу у свом делу » ТЈрестуаи у вези са аривредним и социјплним односима у кантону Цириху «. Велики део крађа учи1Бених у првим зимњим месецима, долази пре суд тек идуће године; пошто немачка статистика у опште регистрира кажњива дела не оне године кад су учињена, него оне годипе кад су суђена, то ти преступи увек се узимају идуће гсдине. Још важније изгледа ми објашњење које заступа Херман Берг (у свом делу цене жита и криминалност у Немачкој од 1882 ) да појевтињавање жита не може одмах уклонити привредни невољни положај, који постоји, тако исто као што ни повишавање цене не изазива у трепутку општу друштвену беду. Милер је потпуно превидео то дејство повишавања цене жита. Само се гако може разумети, што он у умножавању осуда године 1892 поред свега опадања цене жита »види очит доказ да не постоји веза криминалности са ценама жита«. Али тај узајамни однос није никако тако механичан, да се аутоматски регулише, као што би могло изгледати по поменутом мишљењу Меровом. Стање цене само није меродавно. Шта више, можемо допустити, не крнећи значај 01 ога што је речено, да Ке у будућносги, према другим привредним Факторима, цена хлеба изгубити нешто од вредности. Бољи супротни доказ против Милерове сумње у вредност цене жита, као мерила привредног стања народа, не може се изнети пего што је утврђено да за 18 година крађа и цена хлеба само су једаниут показале једно са свим незнатно одступање од правилног наралелизма пењања и падања. (Да би се избегао сваки неспоразум, ја нарочито наглагиавам да и Милер дели опште мшпљење, да привредно стање становништва, нарочито радничких класа, одређује њнхово понашање према моралним законима'1. Али тим доказом још није одговорено на питање о најдубљем узроку тог социјалног појава. Ништа не би било тако бесмислено као закључак, да је свака крађа

очајно дело, једнога који се превија од глади или се мрзне од зиме. Крађе које чине људи, а то су свих крађа, управљене су врло ретко на такве иредмете који утишавају глад или штите од зиме. Значајније од голе невоље јесте несаособност арилагодити се промењеним приликама. Ко се навикао да извесну суму новца изда на задовољства, не може се одма лако одвићи од тога у рђавим временима. При богатијој заради расту и потребе бољега стана, одела и хране, а тако исто и потребе сваковрсних задовољстава; и потрошња алкохолних пића. Шта више искуство показује, на жалост, да потребни издатци мање зависе од привредног полета него издатци за сувишна задовољства, без којих се може бпти. Но томе не немање онога што је најпотребније, него несаособност одрећи се животних навика, добивених у добрим временима, крије у себи опасност подлећи мамцу за нечасност. А та опасност расте још више кад они, које је снашла животна невоља стоје незрели према животним уживањима. То показује број осуђених мл адиК а због крађе, код њих се растење крађа, одговарајући пењању цена, још јаче истиче него код целокупног становништва, док опадање застаје иза опадања код одраслих. Зараде младића одпосно су боље него одраслих, и са опадањем зараде и немањем цене још не очврсле карактере сналази невоља да се одреку уживања, и тако долази искушење пожелети туђе добро и имање. Нечасност је необично осетљиво мерило за привредно стање То показује географски распоред крађа, то показује дејство гежег живота сваке зиме, а то показује ире свега огромна колебача појединих година, и њихова зависност од средњих животних цена. Наравно да на оне који имају, — те привредне опасности само мало утичу, бар не на оним областима, које могу утицати на значајније растење криминалности; али оне утичу на сиромахе, који живе од данас до сутра. Врло је жалосно што онај, који нема средстава нема у једно и хероизма да невољи времена принесе на жртву свако задовољство, али то је и сувише разумљиво, нарочито у оскудици лепих и бесплатних уживања. А од много већег су интереса осуде због преваре. И раније статистике показивале су везу тог преступа са ценама жита; сами немачки бројеви показују да се број тих преступа од 1882. оа малим колебањима стално пење. Као што је већ напред показано казне због преваре знатно расту сваке зиме, а у пролеће опадају, што је доказ да је смањивање прихода издашан извор таквих преступа Противречност између јасности тог акутнијегделовања привредне невоље и немањај утицаја од средњих цена хране, није неразумљива. Ја мислим да је Берг својим нојимањем са свим тачно погодио „Превара успева нарочито на живој хучној нијаци, где се све тиска, делујући једно на друго и једно против другога, ловећи добит. У заплетеном трговинском саобраћају најлакше се налази прилика за лаж и превару, а најлакше и могућност да се измакне хватању.«

То потпуно одговара резултату упоређења статистике занимања. Удео у становништву оних, који воде трговину, јесте само 10,9 о /°, у броју оиих, који су осуђени због преваре у годииама 1890—1894, износио је 19 0 ј°, а због обмане и утаје 26,2 0 /°. Они који се занимају индустријом учинили су у истом времену 31,8 0 /° утаја и обмапа, 31,6 0 |° превара, док они чине само 17 процената становништва. Из тога се види на којем земљишту оба та преступа најбоље успевају. Тамо где цветају индустрија и трговина, најчешће се и налази прилика да се постане варалица, и ту је најповољније за обмане и утаје. Отуда времена нривредног цветања и умножавају и искушења и допуштају и онда, кад усане један извор преступа — невоља, да се број нечасних само још пење. Ако крађа показује извесну зависност од народног благостања, а превара и утаја — заједничким деловањем два важна узрока тих преступа, који су потпуно једнаке снгге — неку релативну независност. то има на послетку других који изгледају као слика у огледалу циФара крађе. ЛаФарг, чији је рад у опште, поред свих несумњивих одлика, тенденциозно обојен, мисли: „Материјално цветање капиталистичког друштва испољава се с једне стране у релативном опадању броја банкрота, и опадању ошпте криминалности, а с друге стране у растењу срамоћења деце, која су на против ређа кад послови рђаво иду." »Силовање деце јесте карактеристично обележје цветања капиталистичког начина производње.« Тај је Факат тачан, а нарочито се разуме кад је реч о банкротима. Али то не важи за полне преступе које ЛаФарг у неколико прикрива. а Бебел (у свом делу Жен а и Социјализам ) еасвим отвореио приписује имућиим и образованим круговима. Ја не знам од куда је Бебел узео бројеве који му дају право да тврди: »Тако звани в либерални позиви,« у које се највише убрајају више класе, стоје у Немачкој према криминалним преступима од прилике 5,6 0 / и , али према силовању деце од прилике »13 0 /о. а У ствари удео »слободних позива" у целокупним моралним преступима 1890—1899 износио је само 3,3°/ 0 , а њихов удео у становништву, заједно с члановима Фамилије, износио је 4°/ 0 - Међутим на пољопривредне раднике нало је 22,6 место 15,6°/ 0 , на индустријске раднике шта више 43,3 место 17°/ 0 , остављајући сасвим иа страну раднике, који нису навели одређ^но занимање, који њихов удео у становништву код моралних преступа девет пута надмашавају. Дакле и раднику, у које у опште не могу рачунати поменуту последњу групу, пада на терет растење моралних преступа у добрим временима. Неће се погрешити кад се и алкохолни иступи доведу у везу тиме са привредним цветањем. На другом једном месту говорили смо о значају аића из навике, и при том смо нарочито нагласили настајање телесних повреда у пијанству. Одавно се одржавало мишљење да добре године са повећаним издатком за алкохолна пића, доносе собом растење телесних поореда, и тако исто да добре бербе, у земљама вина,