Полицијски гласник

СТРАНА 294

ставка шеФа оигурности поуздана: с обеју страна ходника врата до врата од одаја у истом стилу као и горе, нечувено раскошно украшених. Кад стигоше замку на крају. нађоше се пред једним засвођеним излазом, готово истесан у стени, који се губио далеко под земљу. — Ово је тамник, рече Шак Лоран, помоћу кога сопственици овог уточишта могу, у нужди, да побегну напоље. Ако се не варам, само овде ћемо наћи оне које тражимо у каквој изби усеченој у стени. Напред господо, с револвером у руци, напред. мудро само! Он први нагази у тајанствени тамник. Г. од Обервиља и инспектор одлучно пођу за њим... Пу, ни двадесет корака нису искорачили у том новом правцу, кад за собом чуше као неко јако струган.е, шкрип, гвожђа по стени.... и вигпе ништа ! На мах се врате, мислећи да надмоћнији бројно непријатељ нде на њих, да их нападне у том теснацу, где су сада. Али не беше никога: само им повратак беше пресечен једним гвозденим вратима, која су сад стајала између стеновитог тамника и подземног ходника. То је та клопка, коју је шеФ сигурности давно нањушио. — Ниткови! силовито вшшу Жак Лоран. — Имајте на уму, да ће глас правде одјекнути на вашем прагу, пре но што и мислите! — Срећан пут, господо! одједкну одмах одговор с оне стране иреграде. — Изволте причекати до страшнога суда, а време донде употребите па размишљање о несталности људских намишљаја у опште, а полициских на по се! Један подругљив грохот заврши те речи. — Пропали смо! јекну г. од Обервиља уплашено. — Још не! одговори шеФ сигурности, па онда дода тихо: — стишајте се, молим вас, да не доделимо овим бедницима још и ту радост да нам чују ма и један уздах! — Измаче ми се у првом узбуђењу; али немајте бриге бићу храбар ! — А не знају несрећници, да су казне тако близу ! узвикну Жак Лоран као човек који хоће да пркоси. Али му овога пута нико не одговори!.. Прва брига Жака Лорана и љегових присталица беше, да разгледају тај подземни теснац у коме се нађоше затворени. Они га прођоше до краја који није био природна стена, пего камен истесан човечјом руком па облик полукруга као нека врста куле. — Ту мора бити каквог излаза, рече Жак Лоран, само како ћемо га наћи г Куцали су руком камен по камен и сваки је одјекнуо као здрав и читав. Узалуд су завлачили прсте у сваки цементирани жљеб између каменова, јер не могаху пронаћи тајну отвора овог новог »сезама«. — Можда је на крају крајева ово какав безизлазан ћорбуџак! усуди се рећи г. од Обервиља. — Немогу}шо, господине судија! Ова подземна грађевина мора имати свога изласка на поље. Без њега би утеклице ризиковали да овде буду месецпма блоки-

ПОЛИЦИЈКИ ГЛАСНИК

рани. Ова врста инсталације сама, у осталом, казује зашто је намењена. С поља мора имати каква разваљена кула, стара ветрењача, бунар можда у који овај тамник излази помоћу каквог вештачког механизма чији кључ треба нронаћи али у сваком случају верујте ми да се у то не варам! — Ови су зликовци намерни да нас овде номоре глађу? рече судија забринуто. — 'Гога се не бојте г. судија! Да Пасторе није помоћу карте сазнао занимање Рпбутеово, а нарочито да није свесан тога да је манастир целе ноћи опседнут полицијом сигурности, не бих ја, како се оно просто каже, тако лако дао нашу кожу на пазар. Али јака сведоџба десет људи, који би потврдили да из манастира нисмо изашли и да сам им издао налог да потрче на први знак, — и сувише би далеко одвела, само кад би нас задржали овде!... Ио моме мишљењу ми ћемо пре сунчева изласка изаћи одавде, тим пре ште нашом експедицијом нисмо ништа открили и мораћемо ћутати! — Да, гаднабрњица! Прошапута Рибуте. Жак Лоран и не довртпи говора, а зину од чуда и занеме: циркуларни зид спушташе се полагано откривајући све више и више уста једног бунара чији се дувари продужаваху и горе и доле и, у исти мах зачуђени затвореници видеше како се одмотавају једне стубе од конопца чији крај лупи о тле на. коме они стајаху. Глас један одјекну и као да је долазио одозго с иоља: — Хајде, пењлте се и спасите се ! Видите да смо добри људи и да ће вас јевтиније коштати ваша будалаштина, него што сте и мислили.' Нек вам је то за памет, јер други пут неће бити ове милости! И то би све! Сва се тројица покорио прпхватише посла, немајући кад да један другом објашњавају своје утиске. Рибуте се први поче пети, да би освегљавао пут, за њим г. од Обервиља, а за овим шеФ сигурпости. Чим се видеше на поље, чврсто стискоше један другом руке. — Можемо признати без стида. да смо се у једпо време било жестоко уплашили! рече ше® сигурности. Ноћ је на хоризонту почела бледети а у парку владаше најсвечанија тишина као да се ту ништа није десило. Рибуте оста сам да поведе .људе из бригаде, а Жак Лорап журио је са истражиим судијом на доведеним колпма у Париз. Кад се одвојише, договорише се да се сутра састану и да свом снагом новеду истрагу по овој ствари, јер се нису сматрали побеђенима... Али су они правили тај рачун без оних далеко моћпијих од себе! Ис.тога јутра г. од Обервиља прочита у Монитеру указ о своме ^постављању за дворскога саветника, а. Жаку Лорану дато је тромесечно одсуство ради поправке здравља на баларичким водама. Обојица разумеше и — ућуташе! Пре него ће поћи на осуство шбФ сигурности посетп управнпка нолицпје који му рече:

БРОЈ 37 и 38

—• Знате ли ви ону пословицу, г. Лоране: »ако је кажа сребро, ћутање је злато !?" Ни Жак Лоран, ни истражни судија г. од Обервиља не сазнаше никад судбину трију младих девојака, за које бејаху готови жртвовати свој живот! Г-ђа од Дамарта умре од туге после неког времена. А војвода се већ више није могао одвајати од Дон Беренжера: тешили су се узајамно причајући о — њој !

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пигања. I. Суд општине метовничке, актом својим од 27. августа ове год., Бр. 1 27 4, пита: ( (Често пута се дешава код општинских судова, да с.е поједина лица обраћају молбама општинском суду, да им он изда увереље о владању и ооталим околносгпма извесних лица, корнстећи се, иосле, тим уверењп.ма, да код судова докажу неспособност тих лица за сведоке по грађанским или кривичним споровима. Пита се уредништво за објашњење чл. 9 7. тач. 4. закона о општинама — да ли може суд издати таква уверења за другога или не, или уверења треба давати само на захтев лица, о којима та уверења и говоре ?" — На ово питање одговарамо : Чл. 97. тачком 4. није ограничен општински суд у издаван.у уверења, о одношајима ноједипих грађапа и Фактима који иостоје. Према томе, ои може издавати уверење на захтев кога му драго о томе : да ли је ко у овим П1и оним родбиноким одношајима са једним или другим лицем; каквог је владања овај или онај ; какво је нмовно стање овога или онога, и т. слично. О овима. дакле, одношајима појединаца, који су јавни, и о којима суд по дужности мора да води рачуна и зна, он може издавати уверења. 0 стварима, пак, које нису јавно утврђеие, и долазе у ред чисто породичних тајана, као и о свима онима, где 6н се издавањем уверења н могућиим публиковањем вређао један општи — јавни интерео, оиштинокн оуд не мора издати уверење без захтева надлежних влаоти. II. Суд општине балајиначке, актом овојим од 5. августа ове год. Бр. 1 23 7, пита : «а, могу ли црква и оудница општинска да постоје у једном заграђеном — црквеном плацу, или не, п ако не могу, колико треба да је оудница удаљена од цркве? б, ухваћена су три лнца, из суседне оиштине , у випоградима, који припадају агару ове општине, где оу извршила крађу грожђа. Ова лица треба сада осудити на затвор и полициски надзор. Моли се уреднпштво за објашњење: хоће ли њима судити овај суд, у чијем су атару крађу извршили, или онај суд, где стално живе? Ако буде надлежан овај суд,' и он их осуди, да лн ће затвор издржавати у аисани овога суда, или где ста.шо жнве ?; и,