Полицијски гласник
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 295
в, пресуде, донесене по грађаиским споровима, да ли ће се парничарима саопштити на погпис или не, јер §. 13. грађ. суд. постунка каже, да се пресуде парничарима саопштавају јавно у суду, с тим, да само суд својим потписом и печатом утврди : да је пресуда парничарима јавно саопштена?" — На ова гштања одговарамо : а, у грађанским законима, истина, нема нарочигог прописа, који би забрањивао, да судница оиштинска не сме бити у црквеној авлији и близу цркве, али свакако не би требало дозволити, да судница и црква буду у једној авлији и непосредној близини. То има својих особених разлога, јер је црква дом божји, где народ треба да нађе мира и спокојства, како би се, удаљен од вреве и метежа, предавао искреним молитвама Богу. Све ово не би могло бити, ако би ту у близини била судница, где се свет скупља по разноврсним пословима и са разноврсним расположењима, и где се, много пута, догађају призори, који не смеју и не требају да се виде и чују у близини божјега дома. Ово не треба да буде чак ни по томе, да би се могло одговорити иаређењима чл. 3 8 тач. 4. закона о црквеним властима источно православпе цркве, који налажу одржавање чистоте и у цркви и ван ове у авлији. Колико, пак, морају бити далеко од цркве меане и каФане, прописано је механском уредбом. б, у смислу §. 3 5. крив. суд. поступка, надлежност се опредељује : 1, по месту у коме је кажњиво дело учињено; 2, по месту у ком окривљени живи; 3, по месту у ком се кривац ухвати. Према овоме, кад су извесна лица ухваћена од стране тога суда, да врше крађу у атару његове општине, онда је и по т. 1. и по т. 3. поменутога закона, надлежан суд општине балајиначке, ако је крађа такве природе, да је за суђење њено у опште надлежан опшгински суд у смислу т. б. чл. 9 4. зак. о општинама, и постојећег објашњења — расписа г. Мнпистра унутрашњих дела; и в, о саопштавању пресуде у грађанским споровима, ми смо опширно говорили у бр. 45 нашега лиета од 1902 год., па упућујемо суд да тамо нађе тражени одговор. III. Суд општине брестовачке, актом својим од 16. августа ове године Бр. 1 303, пита: «У овој општини хоће један овдашњи грађанин да продаје све монополисане артикле. Како ова продавница има фирму дућанску, то му је суд ово општински саопштио, да мора плаћати аредну дућанску у 150 динара као и остали дућани , који продају и друге артикле, као: конопце, разне сарачке ствари, кукуруз, пшеницу и т. д. Он не пристаје да ово плаћа, јер вели он продаје само монополисане артикле, као: гас, дуван, папир, со и палидрвца. Моли се уредништво за објашњење: мора ли ово лице платити аренду у 150 динара, пошто продаје само монополисане артикле ? — На ово питање одговарамо: Аренда дућапска, коју предвиђа чд. 5. закона о сеоским дућанима, плаћа се на сеоске
дућане, у којима се продају они артикли, који су побројани у чл. 4. под а. Продаја монополисапих артикала не долази у тај ред, већ је по законима: о монополу дувана, соли, и устаиови нових монопола, слободна од свију ограничења. Према томе, ако дотични грађанин одиста не продаје иншта друго, сем монополских артикала, не мора плагити дућаиску аренду. IV Суд општине крњићске, актом својим од 20. августа ове год. Бр. 961, пита : «Ирееуде општинских судова, допесене по III части кривичнога закона, по којнма казна по закону не може бити већа од 3 дапа затвора, односно 30 динара у новцу, одмах су извргане, тако објашњава полициска власт актом својим од 21, јануара ове год. Бр. 7 8 5. Моли се уреднишгво за погребно обавештење по овоме:" Да ли су одмах извршне само оне пресуде — из онпх § §-а III части кривичног закона где је максимална казна три дана затвора, или и опе, где максимална казна може бпти већа од три дана, алн је досуђено свега три дана'/ Сем тога моли се уредништво за обавештење. да ли јс општински суд падлежан да суди кривице пз §. 391 и 391 а, према оним крадљивцима, који краду грожђе, лубенице, зелењаке и томе слично у вредности испод 2 дипара, и ако је наддежан, да ли су те пресуде одмах извршне ? Суд ово пигање чини заго, шго је сада надлежност побркана." — На ова питања одговарамо : Као што се јасно види из првог става §. 1 5 и 16 полицијске уредбе (измена од 17. јануара 1 904 год.) одмах су извршне само оне пресуде, донесене по оним одредбама кривичног закома, по којима казна по закоку не може бити већа од три дана затвора, односно тридесет динара, и против њих у опште нема места жалби. А кад се, нак, могу одмах извршивати нресуде, донесене по званичној дужности. јасно је побројано у претпоследњем ставу поменутих §§ 15 и 16, само што у тим случајевима има места жалби. Што се тиче питања о значају §. 391 и 391 а, ствар стоји овако : Све крађе, учињене на плодовима н у оиште стварима, које се непосредно појести и погшти могу, а узе.те се за сопствено уживање, а не из користол.убља, а којих вредност не ирелази више од десет гроша чаршијских и нису у поврату, казае се до три дана затвора, ако не би био случај §. 223 крив. законика. Оне се казне само на тужбу оштећеног. За извиђање њихово надлежне су и ошлтинске власТи и пресуде су одмах извршне. Код већих и других крађа из §. 391, иресуде се такође могу одмах извршавати, али осуђени имају право жалбе. V. «У једној воденици на реци кал — ској има 10 ортака — поредовника. Један од ових ортака има удела у овој водецици 48-ми део.
Тај свој 48-ми"део, пролао је ово дана, извесном лицу, па сада тражи од општине да му изда купцу тапију на 48-ми део. Оуд је у недоумици : како ће да направи тапију на 48-ми део, кад се цела воденица не продаје. Моли се уредништво за обавештење, и то што пре. с< — На ово пигање одговарамо : Што ко има, и чега је господар он сам, то може и продати — на другога пренети. То су битни услови, које поставља грађански закон, за право преноса имовине на другога. Кад је право овога ортака несумњиво на 4 8-ми део у водчници, онда он то може продаги, и суд му мора тапију потврдити. У типији нека се назначи: да он продаје свој 48-ми део у воденици; а ако око ове има и земље, па он и од ње има 48-ми део, онда да се измери цело земљиште и обележе границе, па онда назпачи, да је његово право само па 48-ми део. Тапију ову треба да потпишу и суседи а и смесничари, како се после пе би породило питање о пречем праву откупа. Суду општпне лучинске, одговара уредништво на акт од 1. септембра ове год. Бр. 7 43, да оно иије примило ранији његов акт од 2 2 јула ове год. Бр. 583, па заго није до сада ни одговорило. Нека, дакле , суд понови то своје питање, па ће уредништво одговорити, јер се из последњег акга не види шта је суд раније тражио.
СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ПОТЕ РЕ На дан 3. тек. м-ца, око 10 часова у вече, четири непозната зликовца напали су на друму Београд — Крагујевац, код Милатовачке механе, Михаила Бојовића из Стојника, среза јасеничког, окр. крагујевачког, и том приликом отели му: 23 динара у новцу, један сат — железиички — један сукнени гуњ, па му најзад и опанке с ногу скинули. Двојица нападача били су средњовечни људи, омалени и снажни, у оделу сукненом; на глави су имали шубаре а око себе реднике са мецима. Остала два нападача били су сакривени у кукурузима, те им је с тога, опис непознат. Началник среза космајског, депешом Бр. 1 523 1., моли све полициске власти, да за овим зликовцима живо трагају, а у случају проналаска да их њему стра:карно сироведу. УБр. 30488. Ноћу нзмеђу 5. и 0. тек. м-ца, непознати лопов удешеним кључевима отворио је каФанску собу и фијоку ормана Катице Курандићке, кафеџије из Параћина, и из ормана украо једиу дијамантску грану, једпе дијамантске минђуше, три дијамантска прстена, све у сребру , један златан брош са сликом женског детета од 7 — 8 год. у брошу, 3 0 здравих и 20 бушених дуката у здату, 260 дин. у српским новчаницама по 10 дии., 4 дин. у сребру, једну служитељску и једну војну исправу на име Вучка Првановића, слуге. На једној минђуши нема доњег зрна. Начелник среза параћинског, депешо.м Бр. 1 4473 моли све полнцијске власти за тражење крадљивца и покрађе. УБр. 3075 4.