Полицијски гласник

БРОЈ 37 и 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 283

Члан 30. Слуга је дужап да све своје исправе брижљиво чува. Ко по уговору или исправи мрља, брише, цепа, казниће се по овим правилима у колико које лице неби за учињено дело одговарало по тач. 4. §. 342. каз. законика. Члан 31. Ко своје исправе с рђавим сведоџбама намерно уништи или склони, казниће се по овим правилима ; а ако је намерно дата рђава сведоџба , млађи се може користити правом које му даје члан 42. ових правила. Члан 32. Ако се ко ухвати под туђим именом и са туђим исправама, поступиће се с њим но тач. 1 и 2. §. 341 каз. законика. Члан 33. Кад се код слуге на1>у лажне или иреиначене исправе, поступиКе се по §. 150. каз. законика. . НГ. Господари —• Газде Члан 34. IIи један га.зда не може држати слугу у служби без исправе и пореске књижице, ћ биКе кажњен ако у овом случају није поступљено по чл 49. и 13. ових правило. Члан 35. Ако газда неће без узрока да прими у службу већ погођеног слугу, губи капару ако ју је дао, а дужан је дати му петнаестодневну плату, коју је обећао давати. Члан 36. Уговорену илагу газда ће издавати слузи у погођено време. Ако о томе није ништа уговорено, плату ће му давати на крају сваког месеца. Накнаду за учињену штету не може газда слузи задржавати од заслуге, ако овај на то не пристапе, без расправе код власти — §. 353. каз. законика. Члан 37. Приликом ступања у службу газда је дужан уверити се, је ли слуга своју зараду пријавно за порезу. Кад му буде давао плату увек ће од њега тражити пореску књижицу да види, је ли и колико платио порезе. За непријаву зараде за порезу и за неплаћену порезу слуге одговоран је газда по чл. 65 закона о непосредном порезу. При изласку из службе или отпуштању газда неће слуги издавати плату док му не докаже пореском кљижицом да је измирио сву своју иорезу за време, које је провео у служби код газде, од кога излази ма из каквога узрока. а ако то слуга не учини за три дана ио изласку из службе, газда ће предати новац пореском одељењу. Члан 38. Газда и његови укућани не могу спрам слуге бити сурови, ннти му могу дати теже послове него што то допуштају његове године, снага и здравље.

Члан 39. Слугу, који оболи у служби, газда ће или лечити о троглку самога слуге или га упутити у болницу или предати Фамилији. За малолетна лица и она, која су из других места, у свима случајевима тежег оболевања или несрећних случајева, газда је дужан одмах известити полицијску или општинску власт, а она ће се постарати да учини даље шта треба. Члан 40. Газда може отпустити слугу без отказа: 1., Ако је из ма каква узрока неспособан за службу за коју се најмио; 2., ако је непослушан и упоран ; 3., ако погрдним и поругљивим речима увреди свога газду или његову породицу, или ако остале слуге подбада против господара, завађа их и нарушава домаћи мир; 4., ако краде, вара или проневерава, или ако газди не каже, кад то друге његове слуге чине; 5., ако хотимично штети имаовину газдину ; 6., ако без знања газде и на његов рачун зајми новац или ствари ; 7., ако буде затворен без кривице газдине ; 8., ако се пода пијанству, картању, и другом каквом ружном пороку, или ако на зло наводи децу и укућане господареве ; 9., ако својом кривицом добије какву заразну или ружну болест; и 10., ако служавка у кући прима своје љубазнике, или ако слуга у опште прима друга лица без знања и одобрења газдина или ако служавка затрудни. У свима овим случајевима газда ће слуги исплатити заслугу до дана ка.д га је отпустио. Но ако ои слуга постао неспосооан за служоу више од 15 дана, услед каквог ванредног несретног случаја, који би се догодио вршењем службе, газда ће дужан бити, кад слугу отнусти из службе, дати му плату за. 15 дана, поред плате, коју је он дотле заслужио. — Овим се не искључује могућност тражења судске накнаде. Члан 41. При иступању из службе газда ће попунити у исправи рубрику, у којој се забележава све што се тиче владања, верности и послушности слуге — чл. 11 ових иравила. Газда може ово, ако је неписмен, код полицијске власти, а где ове нема код општинске власти, усмено изјавити, па ће она сама то записати у исправи. Члан 42. Биће кажњен и дужан накнадити штету у внсини једномесечне илате газда који намерно да слуги рђаву сведоџбу. Члан 43. Ако је престанак уговора на основу закона и ових правила, па газда неће свом слуги да да отпуст и исправе, власт ће га поред казне принудити да иснраве преда, а сама ће у исправи или на уговору записати : колико је времена служио, и узрок са кога му она отпуст издаје.

IV. Извиђаље и суђење Члан 44. Ко се огреши о ова правила, казниће се по § 356 б. казненог законика, до тридесет даиа затвора или новчано до сто педесет динара, у колико то за које дело није нарочито законом друкче одређено. Члан 45. Све спорове, који наступе између слугу и газда расправљају полицијске власти, а у местима где ових нема, онштинске власти по овим правилима. Тужбе за ове спорове предају се у току службе, или најдаље за три дана по изласку из ове. Дан изласка не рачуна се. После овога рока поднесене тужбе неће се узимати у поступак. Члан 46. Газда ако је спречен да тужбу лично преда или пошље, може је изјавити преко свог укућанина. Члап 47. Исказ газдин, ако слуга противно њему не докаже или га с основом у сумњу не доведе, сматраће се као довољан доказ. Члан 48. Шалбе против пресуда и решења подносе и пресуде извршују по прописима полицијске уредбе. Свака извршна осуда прнбележиће се у исправи и регистру млађих. Члан 49. Правила ова ступају у живот и обвезну силу добијају од дана кад се обнародују у »Српским Новинама", а од тога дана престају важити : »Правила. о односима слугу и њихових газда од 1 априла 1887 год. 1Ш. 4037 са њиховим изменама и допунама од 28 новембра 1902 године П№. 29043 и 24 јула 1903 год. И№. 17668. П№. 25867. 12 септембра 1904 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Проти-ћ с. г.

днктИЛОСКОПИЈА У 2. и 40. броју „Полиц. Гласника (( од прошле године, писато је о дактилоскопији — најновијој методи за утврђење идентичности. Поводом најновије књиге бечких полицајаца Виндта и Кодичека о дактилоскоаији*, која је пре кратког времена изашла у Бечу, ми ћемо се поново задржати на овом предмету, излажући, у колико је то могуће у једном чланку, суштину ове нове методе за идентиФицирање, која је у неким западно-европским, а нарочито

* ОаИу1о8кор |е. Уепег1ипд РтдегабеМсћеп ги ЈАепНГГхгегипдгкесћеп. 1_|ећгБиећ шт 8еШ81ип1епсћ1 Гиг ШсћЈег, РоНгепг^апе, 84гаћп81;аБНбћеат1е, Оепс1агтеп е1с. \'оп КатШо \Утс1( к. к. Ролгсега!: т ЛУ]'еп, ипс! 81дтип11 КоАИећ, Ма§181га1:8зекгеШг т ЛУшп. МЦ. 79. Тех1111и8(га(;тпеп, 15. ТаГе1и иш! 2. ВеЈ1а§еп, \УЈеп ипс! Л,еЈр21§. ЛУПеће1т ВгагитШег к. и к. НоГ шм1 Птуегз1Шм-ВисћћаисПег, 190 4.