Полицијски гласник

(ЈТРАНА 284

И0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

у јужно-америчким државама, у велико нашле примене. И власт и приватна лица имају врло често интереса, да се утврди име и принадлежност једног одређеног лица. Врло се често дешава, да извесно лице каже лажно име или у опште неће никако ни да га каже. а то може бити из разних узрока. Неки се гони као војни бегунац, други је побегао из казненог завода, трећи се боји да се не открије да је у поврату, те да тако повуче строгу казну, четвртом је непријатно да се сазна, да је он веК једном био под ислеђењем за исто или слично дело. По неки пут се притвореник боји само с тога, да се не тражи за које дело. које је он извршио, а за које власт у ствари и не зна. Неки који је ухваћен на делу нада се, да Ке прикривајући име, а тиме и проналазак његова стана, добити толико времена, да ће се из његова стана саучесници и согриз АеНсН склонити на сигурно место. Труд и трошак, који проузрокује власти један пробисвет нрикривањем из ког било узрока правог имена и места рођења, често није незнатан. Утврђење идентичности нађених лешина, непознатих самоубица и томе подобно, такође је често скопчано с великим тешкоћама. Најчешће, а до скора и једино иомоћно средство за утврђење идентичности, још је увек у свима наведеним случајима онај личии оаис, који се налази у пасошима, војним и служитељским исправама. потерницама и т. д. Овај лични опис, обухваћен обично изразима; средње величине, правилно, овално, обично и т. д. не може се озбиљно и корисно употребити за идентиФицирање. Од како је ФотограФија продрла у шире кругове, за идентиФицирање се употребљују и ФотограФски снимци. Ну инак досадање искуство показује, да фотограФије често нису поуздане. Дешава се, да човека одведе на странпутицу само друга капа или ФотограФија у путничком или ловачком оделу. У колико је тек теже упознати извесну индивидуу, која нарочито мења и предругојачује браду, бркове и у опште цео изглед лица, па још нарочито кад ни ФотограФије не испадну добро. Размишљајући о сигурнијим средствима за утврђење идентичности, А лфонс Бертиљон, чиновник париске полиције, изнео је у 1879. год, један систем, који је одмах обратио на се велику пажњу, и ускоро усвојен за идентиФицирање у већини западних европских дрЈкава. Он је на основу Факта, да човечији костур после 21. год. остаје непромењен и да је апсолутно немогуће наћи два човека са потпуно једнаким кошчаним размерама, устројио систем мерења човечије величине и појединих делова његова тела, чиме се једном за свагда индивидуалише, те га је доцније увек лако наћи. Овај систем, назван »антропометријом« или „Бертилонажом," показао је огромне успехе. Власти за одржање реда и сигурности добише у њему моћно оружје у борби

противу злочина у опште, а особито интернационалног. Овом књигом, чији смо наслов горе исписали, њени аутори Виндт и Кодичек, описују један нов метод за идентифицирање, који остала средства за утврђење идентичности. па и сам „Бертилонаж,® још у нечему нревазилази. То је т. зв. дактилоскоаија , један поступак, који се оснива на кожним шарама од прстију на руци. Унутрашња страна руке испреплетаиа је у свима правцима разним линијама. Познате су бразде на длану, које се нарочито нримећују при склапању шаке. При тачнијем посматрању види се. како је унутарња страна руке покривена са још другим, врло многобројним, иначе неприметним линијама, т. зв. папиларним линијама. Ове су линије најјасније и најкарактеристичније при врху прстију, на јагодицама, те је, с тога, на њима и подигнут овај нови систем. Још у старо време и на разним местима знали су за ту истину, да су шаре на прстима — вијуге — код свакод лица различите и да је немогуће наћи два човека са истим вијугама. Отуда се у Индији, Египту, Аргентини и т. д. служило са вијугама — отисцима прстију, као данас печатима. И данас Турци, место да на своје исправе ударају печате или их потпиеују, они на њих стављају отиске кога прста, обично кажи прста, и као шго ми упознајемо свој потпис, тако и негшсмени Турци агносцирају свој печат по отисцима вијуга. Непроменљивосг мустара од отиеака јагодица на ирстима и лака дељивост истих мустара у само две главне групе, које се по том деле на неколико подкласа, омогућава лаку употребу папиларних линија за упознавање лица. То се ради на овај начин: Једна метална плоча премаже се танким и подједнаким слојем штампарског мастила. По том се најпре палац, па онда остали прсти извесног лица један по један притискују на ову плочу тако. да крај плоче дође до првог зглавка на прсту и прст се окреће полако и пажљиво с левог краја покта до десног. За овим се отисак преноси у одговарајућу рубрику картона, повлачећи по њему горњи део прста — јагодице — до зглавка, од леве стране нокта на десној. Тако добијена карта од отисака прстију класифицира се према категоријама отисака појединих прстију и по том остави у регистратуру на место, које је на основу класификације аритметички израчунато. (( Нађе ли се при овом остављању на истом месту регистратуре, на које треба да до1>е карта. већ једна карта са истом мустром ■— то је онда дотично лице идентифицирано. Овај у општим потезима оцртан ностунак зове се дактилоскопија. Преимућства овога најновијег система за идентиФицирање над осталим у овоме су: 1. Дактилоскопски отисци не стају готово ништа; 2. Сваки може после важбања од пола часа справљати на сваком месту потпуно употребљиве отиске на картама;

3. Снимање отисака траје само неколико тренутака. 4. Предмет регистрирања сачињавају сами оригинални отисци тела дотичног лица, те су због тог искључене иогрешке односно уношења и преписивања; 5. ИдентиФицирање на основу дактилоскопије употребљиво је подједнако код лица ма кога доба старости и апсолутно тачно; и 6. Што је најглавније, помоћу дактилоскопије се у кривичним случајима по нађеним отисцима прстију на лицу места могу чинити закључци оаносно извршилаца дела. Н. пр. кривац је на месту извргленог дела крваву руку избрисао о хартију, платно, или дохватио ма од кога. предмета, те тако оставио отисак од прсгију. на основу чега се евентуално може утврдити крив. одговорност већ осумњиченог лица, или трагати по картонима лица, чији су отисци раније снимљени и регистрирани. Па не само да се дактилосконија служи овако видним отисцима, већ и таквим, којп се на први поглед и не виде. Нпр. кривац је претурајући по кући хватао рукама хартије, књиге, рубл.е. стакло од лампе, чашу, дохватао до стола или других предмета и т. д.; рука је била чиста и није остало никаквих отисака, али се ипак нримећује где је прсгима пиинуо. Кад се овако дотакнута места поспу са сходним финим прашком, који према разним предметима, који хоће да се поспу мора бити и од разних материја, па се тако посуто место ФотограФише иод одређеном јачином електричне светлости, ода се добије веран отисак вијуга са прстију дотичног лица. Ио и ако дактилоскопија има сва ова нреимућства, она има и једну махну класиФицирање је теже и компликованије, док је класиФицирање антропометријских картона брже, иростије и савршеније. Са тога се дактилоскопија обично и где год је могуће и не употребљује као засебан систем, већ као допуна Бертилонажу, нарочито за канстатовање идентичности малолетника. Ово дело, у коме се јасним и очигледним начином представља дактилоскоиија, како се она примењује сада у циљу утврђења идентичности код власти аустријских и немачких, а намењено је у првом реду истражним судијама, чиновницима казнених завода, полициским органима и жандармима, којима је од стране аустријског министарства и препоручено. Ми га препоручујемо свима нашим полициским чиновницима, који се служе немачким језиком, јер је неоспорно да и наша полициска струка и њени органи морају корачати за науком и новим проналасцима на пољу борбе прогиву злочина, ако се хоће да постигне озбиљнији успех у овоме и да не остане као што је до сада било, да се извршиоци кривичних дела не пронађу ни 20 о / и , а да се од 100 лица, оптужених суду од стране иследне власти, осуде једва 25, а остали 75 се ослобођавају!** ** Отатирт. Годиши.ак Краљ. Србије. Жив. А. Д.