Полицијски гласник

(ЈТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 39

као тто је овде случај, — полицијска власт дужна је, да поступи по §. 438. грађ. суд. поступка Извршење кривичне пресуде по грађанској части над једном парничном страном, на састав овога суда не може утицати, јер су то две потпуно оделите ствари, које ни у колико једна од друге не зависе. Питање о вредности пресуде избраног суда приликом извршења кривичне пресуде по грађанској части цени се по законским прописима и тада полицијска власт може поступити по §. 468. грађ. суд. поступка. а у овом случају то је већ и учињено, јер се из решења судије за неспорна дела види, да осуђени има већ законе заступнике. Тако исто ни трећа лица, која у деоби не учествују, не могу задржавати образовање овога суда, већ ако налазе, да су извршеном деобом противно закону повређени њихови интереси, могу противу тога употребити срества, која им за то закони дају. (( Ове је примедбе усвојио и Министар Унутрашњих Дела.

III. Решења Министра Народне Привреде донесена, по кривицама због продаје забрањених артикала у сеоским дуЋанима, — извршна су и не подлеже.расматрању Дршавног Савета. У радњи Алексаидра Н. дућанџије из В. Плане, нађени су извесни артикли, који се по закону о сеоским дућанима и распису Министра Народне Нривреде од 30. априла 1892 год., ПБр. 1989., не смеју по селима држати, нити продавати. Иоводом овога среска власт казнила је номенутог Александра одговарајућом новчаном казном. Пресуду среске власти одобри и Министар Народне Привреде на основу чл. 4. б. зак. о сеоским дућанима и његовим изменама и допунама. Противу министровог решења Александар се обрати жалбом Државном Савету, тражећи, да се са разлога у жалби изнетих поништи министрово решење. И не упуштајући се у оцену а^албених навода, Државни Савет, на основу чл. 25. савет. пословника, одбаци жалбу као ненадлежној власти поднесену, пошто су решења Миристра Народне Привреде, донесена по оваким предметима извршна према чл. 4. б. зак. о сеоским дућанима (измене и допуне од 25. X. 70. године зборник 47. страна 100). прикуп. Ст. Јак.

ПРЕСТУП И СУЗБИЈАЊЕ ПРЕСТУПА VIII. ^овдање и празиоверица Коцкање у Немачкој има само мали криминалистички значај. Број оних, који се коцкањем упропашћују, сразмерно је мали. У много већем обиму бива то у земљама као што су Аустрија и Италија, где и најсиромашнији прилаже свој део на тако званој „ малој лутрији «. И ако Је тешко изразити бројевима крађе и преваре проузроковане губитцима у игри и

страсним коцкањем, ипак се не може сумњати у њихову везу. Изглед, да ће се једним великим добитком спасти из невоље, који подржава наду и неких образованмх људи, који пате од те страсти, и која их најзад доводи до пропасти. — тај изглед паравно да мора бити у толико примамљивији, што шири кругови људи суделују у игри. Грозничава раздраженост, којом у Италији сваки чека недељна вучења. и њихов резултат, за социолога је врло значајан појав; и кад он посматра Фигуре оних, који дају своју последњу пару да да би пружили руку срећи, он ће у томе довољно видети намамљивање на нечасност. Осим тога, ништа толико не подржава аразноверицу као страст коцкања. У Италији није мало оних, који живе од прорицања на лутрији. Празноверица је одиграла своју улогу у подржавању преступа свуда, где је ступањ образовања народа достигао извесну висину. Највише што бива са лразноверицом то је, нарочито на религиозном пољу, што се какав лукав варалица користи чијом глупошћу. Може се слободно рећи, да у Немачкој долазе у највеће реткости преступи, који су потекли из празноверице, кад се оставе на страну радње духовно оболе.шх. А Левентим у својим делима Праановерица. и казнено ираво и фанатизам као извор ирестуаа изнео је, да је он својим испитивањима нашао: да је у Русији чешћи број преступа, који су потекли из веровања у вештице. У тим делима наводи он људске жртве за време гладних година и помора, убијање чароб ника и вештица, одбацивање деце са телесним неправилностима, отварање гробова да би се добиле амајлије и да би се спречило враћање вампира, силовање невиних девојака и содомија да би се излечиле полне болести. Страшна илустрација Левенштимових испитивања, јесу грозна дела на истоку Русије при крају године 1896. и почетком године 1897, која је Сикорски изнео у свом делу Еаидемичка. драговољна смрт и убијање у близини Тирасаоља (кијевска губерније). У целини двадесет и шест лица нашла су драговољну смрт од глади или угушења, пошто су дала да их зазидају у гробовима и рупама које су сами озидали. У овој последњој групи зазиданих налазила се и духовно оболела подстрекачица те ужасне трагедије. Нејасне религиозне идеје учиниле су те несретнике жртвама празноверице. Бар би се у неколико могла избећи та несрећа, да је водиља тога покрета, која је почетком 1897. године са још некима другима била уханшена као скитница без пасоша, зато, што при бројању народа није хтела да каже чиме се занима, — да је та водиља била подвргнута лекарском прегледу да би се констатовало да је суманута; тада је било помрло тек 15 лица. Али пошто ухапшени нису хтели примити никакву храну и у тамници се непрестано молили Богу, они су опет пуштени из страха да не помру од глади и тако су могли своје дело довршити. И у Италији, нарочито у јужним провинцијама, празноверица је раширена до највиших кругова. Рогови од бикова, а-

мајлије, мистички знакови, као пружање прста показивача и малог прста (^еНа1ига), као срество против урокљивог погледа (таГ уесћш), јесу истина невини нојави постојеће празноверице, али ипак доказују, како су ј.ужни Италијани у опште- мало просвећени. (У Риму се прича сасвим отворено, да су богобојажљиви Италијани, док их је папа Иије IX благосиљао, правили у исто време иза леђа знакове гетатуре, бојећи се да папу когод не урече). По неко загонетно кажњиво дело, мора да има свој корен у празноверним идејама. Али та опасност бива поступно све мања са све већим просвећивањем. Ипак немамо никаква основа, да са неке висине гледамо охоло на Русију и Италију. Жалостан Факат, да се и тако звани образовани дају варати на најглупљи начин од какве Циганке или каквог спиритистичког медијума, — показује како је дубоко укорењена наклоност ка празноверици. А треба се сетити и ароцеса аротив вегитица, у којима су толике хиљаде људи пали као жртве ; и у самој Немачкој последњи процеси против вештица били су тек при крају 18-ог, а у Мексици још и при крају 19-ог столећа.

ЦЗ ДД«ЈНЦН — по русвЈош У једној забаченој петроградској улици, у приземној соби једне неугледне куће, седело је за столом неколико људи. Била је лепо намештена соба и колико је потребно осветљавала је једна обична лампа. Шест људи за округлим столом на сред собе, изражавали су по лицу и држању дивљу озбиљност. Куваловски — велик човек, са развијеном главом и пуном брадом — баш беше завршио мали говор. „Време је, да изведемо један удар!« рече он на завршетку својим друговима, и као питајући гледаше у њих. »Да, да, (( одјекну са свих страна одговор, а мрачна одлучност тих људи исказивала је и њихову способност, да су у сваком тренутку спремни да и изврше државни удар! »Цар ће 25. идућега месеца ићи у Москву, 1( примети млади голобради Туров. „То би била згодна прилика...« „Малу бомбу, зар не?« рече Боголев. „Као што и до сад решисмо,® рече Осински, »предострожност је најважнија." Он је недавно са великом муком умакао од неизбежнога аишења. По том уђоше сви у дискусију. Говорили су сви, потмулим, али раздраженим гласовима. Планови и предлози су легели. У сред најважније дебате лупи неко на кућна врата. Инстинктивно се сви дигоше, бледих лица. Очи им се управише према вратима, а за тим иогледаху један другога... Куваловски, како изгледаше, вођа њихов, промисли се, па уврну мало лампу и даде друговима знак да ћуте. »Полиција, (( прошапта Туров.