Полицијски гласник

БРОЈ 39

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301

Куваловски оде у један крај собе, саже се, притисну једно дугме, те се отворише једна тајна врата, која су водила у мало, мрачно подземно скривалиште. Сви до Куваловскога сиђоше унутра. Он сам брижљиво затвори тајна врата и седе за сто, држећи у руци неку енглеску књигу. На вратима се чу и по други пут лупа. Куваловски се диже да отвори, с књигом у руци, као да је прекинут баш у читању. Један човек упаде у собу. »Треиов,® рече Куваловски одахнувпш и затворају^и врата за овим. в Да, к рече дошљак, «јесу ли ту пријатвљи ? к Куваловски климну главом. Трепов извади из џепа неку хартију. »Не зови их одмах. Прво прочитај ово. Јутрос сам то узео саинспекторовастола." Куваловски је полугласно читао писмо ове садржине: „Они се састају у Александровој улици број 5 у пола девет у вече, и тамо се саветују о атентату. Хоћете ли још чекати или ће те још данас упасти. Ја Ку наравно, бити међу њима. У оваком случају биће добар, масан лов. Н. Н. »Међу нама је, дакле, један издајица? 8 питаше Куваловски Тренова дрхтећим гласом од беса. Трепов климну главом. „Који?® упита Куваловски. Трепов слегну раменима. У највећем раздражењу учини Кува• ловски неколико корака по соби. »Ја сам им свима веровао, 1 ' рече он најзад. „Полиција може доћи мене ради само. Ја ћу благовремено пустити моје птице да одлете.® „Али не, прекиде се он сам, »прво морам пронаћи издајицу, иначе нам је иропала наша ствар. Страшно, кажем ти, страшно је то, Трепове!® „Мораш се брзо одлучити,® журио је Трепов. „Сумњаш ли на кога?" Куваловски се устезао један гренутак. »Осински можда... још до пре пет минута могао сам се сваким од њих клети и главу за сваког заложити.® »Ма којим поводом подај им да сви што годнапишу, па онда сравни рукописе". »Добро," пристаде Куваловски. Већ је хтео да отвори тајна врата, али га задржа Трепов, коме је изгледа на мах пала нека идеја, и шапну му неколико речи на уво. Куваловски немо пристаде и Трепов се удаљи пре но што су се попели у собу завереници из свога скривалишта. »Ваздух је чист, к обавештавао је Куваловски своје другове. „Полиција?" упита Боголев. »Не,« одговори Куваловски. Био је Трепов. Донео ми је врло важну вест. Потребно нам је повише копија циркулара за унутрашњост. Ја ћу диктовати, а сваки ће од нас написати по један примерак." Мастило, пера и хартије били су спремни на столу. Шест људи поседаше за сто и очекиваху диктат. Куваловски диктоваше:

»Позивајте зборове — будите спремни. Хоћете ли можда још чекати? — У сваком случају биће добар, масан лов... к Боголев се мало као устезао, и Куваловски примети то. Али одмах но том Боголев написа и последње речи мирно и брзо. Када су сви били готови, узе реч Куваловски. »Спустите пера! к заповеди он, »Слутите ли, зашто сам вам дао да пишете? к Речи су му звониле топло, готово натетично. Сви су осећали да се дешава нешто ванредно и гледали су у њега са страшљивим љубопитством. »Међу нама је један шпијон ! рече најзад Куваловски, а поглед му је лебдео по свима лицима, као да је хтео да му не промакне ни један њихов израз и покрет. Куваловскове су речи имале неописано дејство. „Шгшјон!" промрмљаше они и сваки погледа свога суседа с пуно подозривости. »Шпијон!« понови Осински и сав погружен баци страшан поглед на све садругове. »Да, к продужи Куваловски. »ми смо издати. Полиција је добили ово писмо." Писмо, које је донео Трепов, ишло је од руке до руке. »Патоће, к повика Осински, »полиција доћи овамо! к »Прво ћемо да пронађемо, који је међу нама њен агенат, 11 рече Куваловски. »Хоћу да сравни рукописе к и саже се да прегледа исписане хартије. Међу тим Осински извади револвер, пола као чувар, пола као џелат који чека... Кад се Куваловски после дугог испитивања дигао, на лицу му је био веома загонетан израз. Да ли је то била обмана, што није могао да пронађе издајицу? Или је пак иатурио ту тешку оптужбу на своје другове, не имајући право? »Писмо се не слаже ни с једним од ових рукописа/' рече он најзад иолако. »Можда је све то забдуда, к рече Туров. »Да богме,« сагласи се Боголев; а ко је тај Трепов? к »Један стари члан партије, к одговори Куваловски климајући главом. »Искључена је свака могућност да се он вара, и да би он такву вест доносио, да се није тачно обавестио и да није у то сигуран. 8 »То је страшно, к рече Туров, готово плачући. Ја нисам шпијон, нисам издајица! к Али то рекоше сви. »Утопићемо се или ћемо сви заједно испливати!" рече Куваловски после мале паузе. Он потражи и нађе један портрет царев, узе перо и написа на њему: » Смрт цару ! — Димитрије Куваловски. к »Тако, к рече он. »Сада изволите сви по реду. к »Добро, к рече Осински. »Али датирајмо под прошлим месецом, пре но што је ово издајничко иисмо дошло нолицији у руке. Ако већ морамо да пропаднемо — онда сви заједно! Боголев мало побледе када је требало он да потпише. Али најзад и он то учини.

»А шта је било с полицијом ? к помену Туров. »Полиција, с< понови Осински. »Ако морамо ићи одавде, онда чинимо то одмах. Папоље из Петрограда! Ово није једино писмо, које је тај проклетник послао полицији." »Гром и лакао! к узвикну Куваловски и лупи ногом о земљу. »Кад бисмо могли прво да га убијемо!« Још није ни .довршио реченицу, а на нратима се зачу лупа. Гласно и снажно. »Полиција! к рече Осински, аледена сибирска језа прође све присутне... »Зар не можемо побећи? к угшта Туров. »Илн сакрити се? к рече КорФен. »Не," овговори Куваловски, ми смо заробљени..." Боголев се и не помаче. Понова се чу лупа. »Отворите одмах , у име закона! к чу се неки промукли глас с поља. Завереници заборавише у томе моменту па највећу несрећу, на издајицу из своје средине. Боголев и Осински седоше за сто п узеше неке хартије у руке, а Куваловски зграби своју енглеску књигу. »Ја сам вам баш сада давао час из енглескога језика," рече он брзо, пре но што је пришао вратима. Један полицијски оФицир уђе унутра. Једну секунду застаде и гледаше заверенике испитивачким погледом. »Веома дуго треба, к рече он најзад строго, »док отворите једна врата. к За тим се окрете вратима и рече некоме напољу: »Кад вас ја позовем, уђите унутра, а дотле поседните целу кућу! к »Ја сам вас на жалост прекинуо у раду" рече он подругљиво. »Да ли из ове књиге узимате шифру? к Кад је отворио књигу, читаоје: »Мој је — отац — врло добар... То звони тако невино, а код вас Бог зна шта значи. к Поглед му за тим иаде на хартије, које су Боголев и Осински механички узелиу руке. Он прочита оно што је Куваловски мало пре диктовао: »Зборове — будите спремни —■ добар, масан лов. — к »0, да, к мислио је он даље. »Овде ће већ бити добар, масан лов! После мале паузе продужи: »Чујте! Сваки изговор, свака је лаж бескорисна, можете уштедети сваку реч. Сва су ваша имена послата полицији и ја на основу овога — извади један акт из џепа — позивам да изађу напред: Димитрије Куваловски, Павле Осински, Алексије Турпв, Валеријан Боголев, Петар КорФен и Јаков СтеФановић. Саопштавам вам, да сте уапшени због завере противу царева живота!® Осински се прихвати револвера, али му ОФицир приђе и окрете му револвер право у лице. »Без глупости! к рече он мирно. »Ја нисм толико глуп, да на овакво место дођем неспреман. Побећи одавде не можете. Само погоршавате своју ствар, ако сем намераванога убиства и извршите које сада. к Пошто их је постројио све у једну линију пред собом, рече им: