Полицијски гласник

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 307

„Не стоји навод жалиочев, да је продаја закључена у 2 сахата по подне, кад се из протокола лицитадије, као јавне исправе види, да је продаја закључена у 4'Д сата, према чему и нема места испиту сведока, на који се тужилац позвао, да му они посведоче ову околност.® По жалби тужиоца, Касациони суд одобрио је ово решење 20. Фебруара 1903 год. № 476 с погледом и на §. 187 и 233 грађ. поступка. * Вици код §. 479. одлуку под № 4645 која је противна овој.

Ако у саиску иродаје није зачисано, да је извршилац казао иоследњу цену гласно два иута а и »трећи иут, а — није услов за аоништај иродаје ирема одлуци Касационог суда. Живота Ђ. тужио је извршиоца продаје Михаила К. и тражио да се поништи продаја, поред осталога и за то, што извршилац продаје није два - пут гласно исказао највећу цену и казао и трећи пут. Првостепени суд узео је да стоји овај разлог па је поништио продају решењем од 2. новембра 1902 год. № 26265. Ево тог разлога првостепеног суда: »Формалност за продају непокретног имања, коју прописује §. 481. грађ. суд. поступка; а по којој је извршна влаот, која продају врши, дужна, кад надметање престане, да два пута гласно каже последњу цену, па, ако не да нико више, онда да искаже и трећи пут и добро уступи, — да ова Формалност код ове иродаје није испуњена и да је основан навод жалиочев о томе. Из протокола лицитације а код имена лицитанта Михаила Д. на кога је лицитација остала, означена је само реч »теслим« а нису означене и речи које се траже горњим прописом.® Но по жалби туженога Касациони суд поништио је 17. Фебруара 1903 год., № 168 првостепеног суда решење са ових разлога: „Кад протоко лицитације од 12. августа 1902 год. № 5292 одговара пропису §. 488. грађ. суд. пост. и кад по §. 471. истог поступка извршна власт кад престане надметање, два пут гласно исказује последњу највећу цену, па ако на опомену нико више не да, исказује је и трећи пут и у исти мах купцу добро уступа , — онда је суд погрешио, што је узео, да је ова продаја неуредна за то, што тужени К. у лротоколу лицитације није означио, да је тако урадио, јер по закону то не мора да се означује, пошто у речи »теслим« стоји, да је испуњено оно, што закон тражи и да је купцу који је највећу цену дао, теслимљено продато имање." * У овом* смислу донесена је и одлука № 998 код §. 505. * У саиску иродаје није био означен с&т иочетка, иа је иродаја оиет уредна ирема одлуци Касационог суда од 7. X. 02, № 7548 одељењеЈ јер овај §. није унесен у §.

501. који ироиисује кад ]е неуредна јавна ародаја. * Овај списак није јавна исправа док не прођу 15 дана — §. 507. грађ. суд. пост.; а по §. 188 и 504. може се доказивати противно, према одлуци № 445. од 10. новембра 1880.

489. Од новаца добивених за имање, које не би пре пописа интабулирано — прибележено било или на њега забрана стављена била, полицијска власт ће памирити по пресуди кога треба, остатак издаће осуђеном, ако јој не би међутим било поднесено судско решење, да је и на тај остатак забрана стављена; од интабулиране — прибележене — непокретности или од пепокретности, на коју је забрана стављена, добивене новце или признанице (§. 483.) послаће ио одбитку добошије и папирне таксе, суду на расположење, најдаље за 15 дана од дана продаје рачунећи. У сваком случају продаје непокретности, послаће власт у том року суду опис граница добара, да би суд купцу писмено — тапију издати и добро у баштинску књигу уписати могао. С продане непокретности може сам суд скинути на истом постојавше интабулације или прибеле шке. Суд је дужан да са продатог имања скине попис, интабулацнје и остале терете и да купцу изда тапију најдаље за месец дана кад од извршие власти добије извештај о продаји са описом граиица. Допуна од 14 јула 1898 год. (Збор. 53 стр, 179). Но ако је на продатом непокретном добру Управа Фондова први интабулант, то ће извршујућа власт оиу суму, која Управи припада, заједно са интересом, а према показаном случају и интересом на интерес до дана наплате послати непосредно Управи Фондова, а њему квиту на примљену суму заједно са осталом сумом, ако би какве било, послаће суду. Ако би по распоредном решењу суд нашао, да је Управа више примила него што јој припада, он ће вишак од Управе изискати. (Допуна од 12. јануара 1868. г. 36. XXI. стр. 179.) Да је куаац имања на јавној лицитацији само дуо/сан да иоложи излицитирану цену, иа да онда има ирава да тражи да му суд изда таиију, и да је овај и дужан да му ову изда, иоказује нам ова одлука. Полициска власт прудавала је јавном лицитацијом имање Зисе С. и уступила плац на »баиру« Ружи удови Благоја И. Како није било тужбе противу продаје то купац положи куповну цену и полиц. власт од ове, издаде другом интабуланту штедионици ш. извесну суму а остатак посла суду на риспорад. Међу тим на продатом имању била је први интабулант Управа Фондова коју је требало прво исплатити — четврти одељ. §. 489. грађ. суд. пост. —. Са ове погрешке отпочета је прегадска између суда, Управе Фондова и нолиц. власти. Управа нијс одобравала скинуће интабулације ни издање тапије, док је опет купац тражила тапију.

То се протезало од 1890 год. док се Ружа не пожали Министру правде и овај не нареди суду. да ову задовољи или јој да решење. Тек после наређења из министарства, првостепени суд издаде 20. II. 1896. год. под № 2890. решење купцу Ружи, да се сама побрине да терет Управе Фондова са продатог имања скине или поведе парницу за издање тапије противу онога, кога држи Д а ј°ј Ј е одговоран. Да испишемо и разлоге овог решења. »Да доиста стоје наводи жалитељкс, да је она плац на »баиру® купила и куповну цену исплатила, али јој суд није у стању да изда тапију, док се не скине интабулација Управе Фондова. Па како се ова противи јер није измирена по §. 489. грађ. суд. поступка већ је новац погрешком извршиоца дат другом интабу$нсаиом повериоцу, то је она — Упразд! Фондова у праву да не испушта свсда залогу, док јој се дуг не плати — §. 3^, в 327, 328 и 329. грађ. законика—." Но Касациони суд, ком§ д су акта овог предмета послата на размат^Ј^ље по жалби куцца Руже, одлуком од 9 к11 5)К1:обра 1896 год. № 2700 поништио је о^Оцрешење првостепеног суда са ових раз^ога: »Када и сам суд у побудама свога решења признаје, да је удова Ружа за куиљено имање на јавној лицитацији новце положила и тиме са своје стране испунила све дужности, које је као купац имања имала, онда је с обзиром на §. 489. грађ. суд. пост. суд погрешио, што је њу на парницу упућивао, да терете Управе Фондова скине и издање тапије тражи; јер до ње не може бити кривица, што са добивеним новцем за продато имање није поступљено онако, како поменути законски пропис наређује.® Првостепени суд усвојио је ове примедбе па је решио : да се ку®Цу' Ружи изда тапија а Управа упути на даарницу противу онога, кога сматра даијуј је узрок штети. оне/, Ево разлога за ово репШњв: »Према овим приметбам&ј»као обвезаним по §. 333. грађан. судс.-Ј№ступка суд је расмотрио ова акта, папде нашао, да је жалиља Ружа најавној продаји купила имање, од кога тапију траади-. и да је за исто сву излицитирану цену ц.оложила, као што се види из акта № 9196. Да се на ту продају нико није жалио, те је она у снази остала, што се тврди забелешком на акту № 9196. Према томе све је испуњено , што се тражи за издање тапије соиственици Ружи по §. 489. и 507. грађ. суд. пост. те јој се она има и издати, а Управа Фондова, ако је оштећена тиме, што полиц. власт са добивеним новцем није урадила, као што прописују поменути закон. прописи, има се упутити на парницу, ако хоће и успеху се нада. к На ово решење изјавила је жалбу Упр. Фондова, но Касац. суд одобри решење 13. XII. 1897 год. № 8903. Пропис четвртог одељка овог §-а који вели: »Ако би по распоредном решењу.,,.