Полицијски гласник

СТРАНА 330

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

По спору Камила Е. П. противу Ж. В. писара управе града Б. за понигатај јавне продаје, тражили су, да се умеша у овај спор Јов. А. зато, што је у сииску узетог имања у иоиис, узето нешто и његовог имања. — §. 66. грађ. поступка. Тужилац је одобрио ово мешање али тужени није, јер му, вели, нема места. Тужба за мешање подигнута је после 25. дана од продаје. Првостепепи суд решењем од 12. I. 901. год. № 441. одбио је умешача од тражења, са ових разлога. а, „У закону о грађ. поступку а у §§. 65. и 66. предвиђено је, када неко има права, да се у известан спор меша. Сем тих случајева свако друго тражење мешања у спор неумесно је. б, У овом случају умешач Јован тражи, да му се одобри мешање у спор, који води Камило против Ж. Б., због неуредве продаје, са тога разлога, што му је како вели у акту Бр. 2170. заузето и његово имање, које се граничи са продатим имањем, о уредности чије продаје главни се спор и води. в, Тражење умешача неумесно је. г, Нема места траженом мешању прво с тога, што овде није предмет спора какво питање о прив. правним односима, који се извиђају и суде по прописима грађ. суд. поступка, који важе за редовне спорове, већ је само Формална судска оцена, правилно извршених услова, прописаних у закону о грађ. суд. поступку, који искључиво важе само за јавне продаје. д, Кад то стоји, онда овај спор не може ни у ком случају, — па ма како био расправљен, оштетити право својине умешача, те да би ио §. 66. грађ. суд. поступка било места траженом мешању у поменути спор. ђ, Јер, право својине умешача — ако би га и имао — остаје онакво, какво је и пре продаје ове, без обзира на промену сопственика имања, о чијој се продаји спор води. е, Ово тим пре, што имање није изложено продаји по премеру извршеном сада приликом узимања у попис, те да би исти могао бити споран, већ је имање продато по тапији потврђеној овим судом 29. септембра 1893. г. № 16385. као што тврди оглас кварта врачарског од 29. децембра 189У. г. № 15250. (види акт главног спора). Дакле, продаја је извршена по једној потиуно исправној и неоспорној тапији, коју је суд издао као надлежан т. ј. по јавној исправи, чију би истинитост и иротивзачонитост дужни били умешачи судским иутем да утврде ио §. 188. грађ. суд. иостуика, да би могло бити говора о њеној невредности као доказа, а тек тада и о праву његовог мешања. ж, Најзад, и да је случај, који умешач иреставља, ипак не би било места мешању у овај спор са разлога, са којих умешач то тражи — јер купац овог имања: ^ужена Савка М. преко свога пуномоћника и на протоколу Л« 25042. и на данашњем рочишту пристаје, да баш, ако би било што заузето од имања умешача, а на то она не би имала права по неоспорној танији

№ 16385/93. год. — да му исто врати, те би тражено мешање било без вредности. з, С тога се молиоц од свог тражења овог има одбити, као неумесног без обзира на доказе, које је поднео и на које се позвао, јер у основи, на тражено мешање — према гореизложеном — нема права." По жалби умешача, Касациони суд (II. одељење) оснажио је 5. маја 1901. год. № 3683. првостепено решење, а жалбу одбацио.

Противну овој, донео јс одлуку Касациони суд, да се може да меша у сиор за ионигитај јавне продаје онај, који је оштећен. Та одлука гласи: Мита П. тражио је, да се умеша уз тужену страну, у спор Катарине жене Радисава М. противу Алексе К. среског ппсара, за поништај продаје јер ће бити оштећен, ако се поништи продаја као поверилац и купац. Првостепени оуд одбио је умешача од тражења са ових разлога: вМолилац тражп, да се у овај спор умеша на основу §. 65. грађ. суд. пост. у коме је законском пропису предвиђена споредна интервенција (т1;егуеп1;ш ассеазопа) а која се допушта само тада, кад умешач заиста има правног интереса (непосредпог или посредног) да се у спор умеша и која је оправдана само у два случаја: 1, кад опстанак, или вршење умешачевог права зависи од победе оие стране, због које се меша и 2, кад се треће лице, које је према једном парничару одговорно за накнаду штете, боји, да тај парничар парницу не изгуби. Па како је овде спор о уредности извршене јавне иродаје имања жалитељке Катарине, и од тога да ли ће ова продаја остати као уредна — стална — или ће се као неуредна поништити, ни у колико не зависи опстанак или вршење права молиоца Мите као повериоца жалитељкиног, нити пак са тога, (да се продаја поништи) има ма какве одговорности молиоца (и повериоца) спрам извршиоца продаје туженог Алексе, — према напред наведеноме, нема потребних услова, да би се молилац као поверилац и купац жалитељкин, могао у овај спор умешати, —■ већ је овде од стране молиоца (као повериоца и купца) Мите, само гола плашња, да се неповољним исходом овога спора не изгуби његова евентуална — намерна — куповина продатог имања жалитељкиног (сљедствено и наплата њена од дужнице), а ово не даје права молиоцу, да се у овај спор може умешати, то је са изложенога овај захтев молиочев не умесан, и од истог се има по §. 178. грађ. суд. пост. одбити. Но ово право молиочево, неумесно је и са тога, што према примедбама Касац. суда од 9. марта ове године № 2127; суд овај има по званичној дужности да извиди, да ли је од стране извршиоца продаје повређен пропис §. 471. грађ. суд.поступка а по коме је законском наређењу (тач. 12. правила г. министра правде од 4. Фебруара 1874 год. № 354.) остављено приватним повериоцима, да воде бригу о томе:

да се од својиу дужника могу из имовине (некретне) наплатити, те на случај немогућности, сами себи сљедства имају приписати.,) Но по жалби умешача Касациони суд уништио је ово решење 8. маја 1899 год. № 4218 са ових разкога. »Кад је одредбом §. 502. грађ. суд. пост. дато право свима онима, који себе сматрају за оштећене, извршеном јавном продајом, да се на исту жале, тражећи њен поништај, онда нема никаквих законских разлога, да они не могу бити и умешачи у иарници, коју је други повео због уништаја јавне продаје, само ако су испунили све услове, предвиђене одредбом §. 65. грађ. суд. поступка. Према томе погрешна је мотивација номенутог судског решења, да се купац продатог имања, који је у исго време и поверилац дужников, не може умешати у спор, који води сопс.твеник продатог имања против извршне власти, због уништаја јавне продаје." * Примљена је тужба и расирављен је сиор за уништај јавне иродаје иод Ј \Е 1931 1902. а није утврђено у чему је оштећење; да ли је тужилац иоверилац или ма у чему интересовано лице. Соиственик — дужник — није се тужио иротиву иродаје * Да и гранич'лр иродаватог имања има арава на тужбу, ако му је заузето што од имања, аоказује ова одлукп. Алекса Ј. тужио је Николу Ђ. среског писара за поништај продаје јер је граничар продатог имања а није зват да буде присутан попису. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења са ових разлога: »По §. 502. грађ. суд. пост. на јавну продају може се жалити само онај, који је истом оштећен; па како се из тужбе не види да је жалилац оштеКен, нити он то тврди, ^то му се жалба има одоацити као неумесна, поред наведеног још и са разлога, што он није граничар продатог имања као што се види из пописа Л« 16896" По жалби тужиоца, Касациони суд поништио је ово решење 30. X. 02 Лј 8562 са ових разлога: „Кад је суд узео у поступак тужбу жалиочеву, доставио туженом на одговор и здружио са актима раиије продаје овог имања, која је по гласу писма тога суда од 12. марта 1899 год. Љ 835~ поништена а из којих се акта, а на име из списка попаса види, да су продатом имању, са источне стране граничари браћа Радаковићи, као што је жалилац у тужби својој навео, — онда је суд, у смислу §. 164 и 166 грађ. суд. пост. требао претходно извидети овај предмет, т. ј. да ли је тужилац граничар иродатог имања, па тек по томе а с обзиром на §. 466 и 501 грађ. суд. пост. да своју одлуку донесе. к * Да тужиоцу, неинтабулисаном иовериоцу, не може да иослужи за основ иоништаја јавне иродаје то, што интабули-