Полицијски гласник

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

саном аовериоцу није саоаштена ародаја, кад се и овај не тужи казује намоваодлука. »По §. 502. грађ. суд. пост. само се иитересовано лице може тужити против продаје. Тужитељка Лепосава, поред осталих узрока за ништење продаје, наводи у тужби под Бр. 31. да продаја није саопштена ни заложном повериоцу РуФИ А; али овим узроком она не може да се користи за то, што се ово тиче повериоца РуФе, који се нежали, нити би ово изменило ствар у корист тужитељице и да је зват, јер она је, по огласу протокола продаје под Вр. 6074 900, купила продавато имање за 3800 дин., и само за диФеренцију те цене као купац, на чију се штету имање продавало, може одговарати. Сем тога из добијене цене од 3800 динара на првој продаји РуФа не би ништа добио, јер је он по гласу извешћатога суда, у акту Бр. 1800 900, последњи заложпи поверилац на реду, а пре њега има терета за 4188 дин., не рачунајући у ту суму и интабулисани интерес. к Овакве је примедбе дао Касациони суд 3. IV. 02 г., № 2673 једном од првосгепених судова на решење по тужби за поништај продаје.

Ако су се надметачи договарали; и ако дужник има више арезимена, аа извршна власт аита суд, чији терети стоје на имању Д. К. а овај се ирезива још и К. С., није иавршилац узрок неуредности јавне иродаје. Овако гЛаси одлука Касационог суда којхј ниже исаисујемо. По тужби Д. Качаревића, противу Тзорђа К. среског писара, за поништај јавне продаје, првостепени суд поништио је продзју и осудио туженога да накнади ту/Кеноме положену таксу.саови^ разлога: „Поднетим уверењем овога суда № 12138 утврђено је, да на продатом имању стоји интабулација штедионице округа врањског И№ 477 а што суд о постојању истог није известио и полициску власт, то је у томе, што је извршна власт питала о постојању терета на имању Д. Качаревића а не и на имању Д. Стојковића, као што се дужник зове и подједними под другим презименом. Према овоме, приликом продаје није означено , да постоји на продатом имању и терет ИЛ« 477 што је противно §. 477 грађ. суд. поступка. Испитом сведока: Младена и Манојла утврђено је, да су се лицитанти: Тодор Р. Тодор П., Дим. Ж. и Младен С. договорили, да не лицитирају, док Аврам С. из Житорађа не оде, који је ради лицитације и дошао, како не би цену куповну повисио, што је и учинио — §. 213. грађ. суд. пост. — и према овоме поступљено је противио §. 501. грађ. суд. пост." Ове је основе и тужба изнела. На жалбу туженога, Касациони суд (III одељење) поништио је ово решење 26. VIII. 1903. № 5459 са ових разлога: „По тачци 2. §. 501. грађ. суд. пост. јавна продаја неуредна је: при којој су надметачи били у договору да се само за једнога надмећу тако, да правог надметања није било."

По §. 502. истог поступка »који је неуредном продајом оштећен, може оног, који је узрок те неуредности за петнаест дана тужити надлежноме суду, рачунећи од дана продаје/ 1 Кад све ово и овако стоји, онда је првостепени суд погрешио, што је поништио продају и из узрока под 2 својих побуда пре но што је дао разлога из чега изводи одгог.орност туженога за неуредност ове продаје и што су се надметачи договорили, код јасног прописа §. 505. грађ. судс. поступ. зато Касациони суд ништи горње решење и позива га, да по овим примедбама и закону уради, којом приликом нека да разлога и о томе : из чега изводи кривицу туженог, што се тужилац зове и Качаревић и Стојановић, кад га осуђује и на накнаду плаћања судских такса тужиоцу — §. 508. грађ. суд. пост." Првстепепи суд усвојио је ове примедбе, па је поништио продају а туженога ослободио од плаћања накнаде таксе, јер он није крив што се надметачи договарали и што тужилац има два презимена. * За жалбу иротиву јавне иродаје, коју изврши орган Уираве Фондова рок је од десет дана, од дана кад је извршена иродаја и решење је ирвостеиеног суда извршно ■— чл. 57. закопа о уређењу Управе Фондова. То показује ова одлука. »11о чл. 57. закона о уређењу Управе Фондова, против нродаје имања коју изврши Управа Фондова, подноси се жалба у року од 10 дана и пошто Управа на такву жалбу да своју реч, донеће се решење, које је извршно. Према овоме, кад се из акта продаје имања Милосава коју је продају извршила Уирава Фондова види, да је на тужбу тужиоца под бр. 19069 Управа Фондова дала реч и суд о томе своје решење донео под Бр. 21274, онда је према горњем пропису, решење извршно и Касациони суд није.се могао упуштати у разматрање истог, па с тога акта тога нредмета на основу §. 324. грађан. суд. поступка као неразмотрена враћа томе суду на даљи рад." Овакву је одлуку допео Касациони суд 20. XI. 02. Л« 10266 а пре ове и раније у истом смислу 6. X. исте год. № 8938 и 9379. « Рок од иетнаест дана не може се ареиначавати ио одлукама Касационог суда од 11. X. 1887. № 5007 и 22. IV. 1896 г. № 2179. * И мешање у саор за аоништај јавне ародаје мора бити у року од 15 дана. То нам показује ова одлука. „По §. 65. грађ. суд. пост. онај, који се боји, да ће бити оштећен, ако једна парнична страна, парницу изгуби, може се уз тога парничара за кога се боји да да ће изгубити у парницу умешати; али то може бити само до прве одлуке Касационог суда о главној ствари, иначе ће суд доцније тражење одбацити, противу чега нема места жалби. А опет по §. 502. помен. поступка, који је неуредном продајом оштећен, може онога, који је узрок

те неуредности тужити за 15 дана, рачунећи од дана продаје ; јер доцније иоднету тужбу суд ће ио званичној дужности одбацити. Из акта овога спора види се, да је ова продаја на штету тужитељице Лепосаве као купца, извршена 20. XII. 1901 год., и да је тужба бр. 31. поднета 2. I. 1902 г., дакле у законом року; а из белешке бр. 6274. види се, да се жалилац РуФа умешао у овај спор 14. V. 1902 год., дакле, после прве одлуке Касационог суда од 3. IV. 1902 год. Бр. 2673. (в. бр. 4999.) Он се умешао у овај спор уз тужитељку, чиме је прихватио њеиу тужбу, тражећи, да се продаја унпшти, што није, као заложни поверилац, позват на продају, а ово је случај из §. 65., а не из §. 66. поменутог поступка као што је суд погрешно узео у решењу од 14. маја 1902 год., под Бр. 6274. те и за њега, као умешача, вреди онај рок у §. 502. помен. пост., а жалилац Руфа, као што се види, није се у том року у спор умешао. Како се по закону за мешање у опште одређује време, до кога се то може учинити, а посебице за тужбе противу јавних продаја, рок у коме парнична страна може тражити уништење продаје, то ма да се тужилачка страна није иротивила мешању жалиоца Руфе у иарницу, суд је ио званичној дужности дужан био, да одбије мешање Руфино, као одоцнело ио §. §. 65 и 502 иоменутог аостуака.."Овакве примедбе даоје Касац.суд 11. I. 03. № 10908. 1902. по спору Лепосаве удове Г1., К., и умешача РуФе а противу Радивоја В. полиц. писара за поништај продаје.

И расаростирање тужбе има да се учини у року од иетнајест дана. То казује ова одлука: Продаја имања масе умр. Дике 3. била је 18. децембра 1900 год. и застуиници њени, поднели су тужбу за поништај на време противу извршиоца Јована Д. среског писара и кад је било рочиште за извиђај и решење овога спора на дан 11. марта 1901. год. тужилачка страна распростре тужбу и на лицитанте, јер су се договарали. За доказ овога позвали су се на сведоке. Првостепени суд узео је, да одредба §. 502. грађ. суд. пост. по коме се тужба за поништај јавне продаје има да поднесе у року од петнајест дана рачунећи овај од дана продаје, важи и за тужбе противу надметача — §. 505 — и да и за њпх ваља применити II одељак овог §. 502, па је одбио ово распростирање на основу §. 502. грађ. суд. пост. као одоцњено. Касациони суд одобрио је 11. XII. 02 год. № 10906. решење првостепеног суда, као на закону основано а жалбу тужилачке стране као неумесну одбацио. * Протест иротиву јавне иродаје иредат окружном начелству није то, што и тужба иредата нидлежном суду, — ио овој одлуци. На дан I. априла 1883. год. г. Михаило С. П. као секретар начелства продавао је имање Емина еФендије Ејуб М.