Полицијски гласник

СТРАНА 332

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

Како су ово имање купили Риста и Арса браћа С. од Амета Е.јуб М. и тапију добили, то су 23. маја исте године поднели тужбу противу извршиоца Михаила и тражили да се продаја поништи, јер је нродао њихово имање за туђе дугове. Из акта се види, да су тужиоци на дан продаје уложили протест противу ове продаје поднев и тапију потврђену од надлежног првост. суда. Тужени је тражио одбачај парнице јер је тушба одоцњена. Првостепени суд решио је да нема места да се тужба одбаци са ових разлога: Тужба тужиоца под № 4222 поднета због неуредне јавне продаје, није одоцњена и да нема места одбацају исте зато, што се из решења начелства од 11. маја ове године № 1945 које су тужиоци тужби приложили види, да су тужиоци на сам дан продаје спорне куће и илаца која је одређена 1. априла ове године уложили протест код начелства подкрепивши исти судском тапијом, која им својину исте куће и плаца ујамчава, и тражили да начелство продају обустави, па је тужени Михаило као извршилац ове продаје продају ову и преко протеста извршио, не обзирући се на јасну одредбу §. 466. грађ. суд. пост. гди је казато, да ће извршиоц у оваквом случају појављена господара на грађански спор упутити а продају обуставити, и тужиоци су решењем начелства тек 11. маја ове године упућени на грађански спор, који су према решењу истом благовремено и повели, дакле тужиоци су законски пропис сасвим испунили, и по томе суд налази, да с тога, што је извршна власт незаконо и преко уложеног протеста противу продаје, спорно имање продала пре, а после тужиоце упутила на парницу, — тужиоци се не могу лишити права, које по закону имају, јер они су овом продајом оштећени и као такви по §. 502. грађ. суд. поступка имају права тужити се на неуредну продају за 15 дана. и као што се из наведена решења начелства види, они су и пре извршене продаје. код начелства тужбу поднели." По жалби туженога, Касациони суд (III одељење) поништио је ово решење 14. XI. 1883. №4115. са ових разлога: „У §. 502. грађ. суд. пост. изрично стоји да се тужба за неуредну јавну продају има од стране оштећеног предати надлежном суду што тужилац у овом случају није учинио, него је само противу исте продаје уложио протест код окр. начелства, а то није једно исто што и тужба код суда, пошто начелство као административна власт није суд, нити оно може решавати о ономе зашта је по закону само суд надлежан. 11 Првостепени суд усвојио је ове примедбе и одбацио тужбу као неблаговремено поднесену; и кад је ово решење постало извршно , тужиоци подигну тужбу противу Мемеда Ћеримовића, пуномоћника Амета Ејуб М. за накнаду штете, што им је продао туђе имање и тапију им издао, па је то имање продато као својина другога. Првостепени суд досудио им је тражење, а пресуду је одобрио и Касациони суд 17. III. 84 № 610.

И за тужбу противу јавне ародаје, коју врши оаштински суд, надлежан је арвостеаени суд ирема одлукама № 89, 61'2, и 621. код §. 506. * Рок из арвога одељка не односи се и за тужбу којом се тражи накнада штете учињене ародајом неаокретних ствари, ао одлуци оаште седнице Касационог суда № 3200. код §. 506. * Одоцњену тужбу аротиву јавне ародаје одбациће суд ао званичној дужности, ао овој одлуци. Милан В. тужио је Радована М. среског писара за поништај продаје, јер је продата земља његова а не Жике Ж. за чију је дужиу порезу продата земља. Продаја је била 11. јануара 1902 год. а тужба је примљена 5 августа исте год. Првостепени суд одбацио је тужбу као неблаговремено поднесену по §. 502. грађ. суд. пост. а ово је решење одобрио Касациони суд 29. X. 02 г. № 8410. Ово су побуде првостепеног суда. »По другом одељку §. 502. грађ. суд. пост, суд ће одоцњену тужбу за неуредну продпју одбацити по званичној дужности. Из акта продаје види се да је ова била 11. јануара 1902 године а тужба је примљена у суду тек 5. августа иоте — 1902 — године. Одоцнио се тужилац са подношајем тужбе, зато му се ова има и одбацити. 8 * Види сличну одлуку под № 5403 код овог §-а. * Разматрина тужба за аоништај јавне чродаје а нису тражена акта о иродаји од извршне власти. Тако је радио Касациони суд у спору који износимо. Ката удова Тасе II. тужила је Андру К. среског цисара за поништај јавне продаје, коју је извршио тужени у децембру месецу 1902 године. Тужба је примљена у суду 14. марта 1903 године. Првостепени суд одбацио је тужбу као одоцњену решењем од 24. марта исте године под № 3317 са овог разлога: „По §. 502. грађ. суд. пост. лице које је оштећено неуредном продајом, може онога , који је узрок те неуредности, за петнајест дана тужити надлежном суду, рачунећи од дана продаје. што, ако у овом року то не учини, — суд ће одоцњену тужбу одбацити ио званичној дужности »Према овоме, кад тужиља наводи, да је продаја имања извршена у децембру месецу прошле године а из забелешке пријавника суда на тужби види се, да је ова у суду примљена 14. марта ове године, то је онда ова тужба одоцњена и као такова има се према наведеном §, 502. грађ. суд. пост. одбацити." По жалби тужитељке, Касациони суд одобрио је првостепено решење 25. августа 1903 год. под № 5403. И првостепени и Касациони суд донели су одлуке не тражећи акте о продаји. * У овом је смислу и одлука под № 1837. код §. 501. И тамо нису тражена акта.

По тужби за иоништај јавне иродаје, и ако је одоцњена, не треба реиичвати ире но се добаве акта о извршењу. То казује ова одлука Јелица удова Јована Ђурђевића — Стојанкића, цредставила је суду да је 30. новембра 1902 год. Милан Г. порезник извршио продају једне ливаде у „Јошју" и једне њиве у истоме месту за дужну порезу, но да је ова продаја неуредна, па је тражила да се ова поништи са узрока у тужби наведених. Суд је решењем својим од 10. јануара ове год. Бр. 335., а из разлога у љему изнетих, био решио: »да се тужба тужитељице Јелице, као одоцнела одбациЛ Но по жалби тужитељкиној Касациони суд је примедбама својим од 26. марта 1903 год. Бр. 1694. поништио предње судско решење из ових разлога: »Иогрешио је суд, што је донео предње решење, пре него што је прибавио акта од пореске власти, која је вршила продају, па се из њих уверио: кад је иста била, и да ли је тужба тужитељице Јелице одоцнила по §. 502. грађ. пост. к па је наредио, да суд по овим примедбама и закону даље поступи. Суд је усвојио ове примедбе Касационог суда па кад је прво добавио акта продаје понова је размотрио акта и нашао: »По §. 502. грађ. суд. иост. онај, који јенеуредном продајом оштећен, може онога, који је узрок те неуредности за петнајест дана тужити надлежном суду, рачунајући рок од дана продаје. па до дана предаје тужбе суду, — и свака одоцнела тужба одбациће се по службеној дужности. Па како се из акта продаје, која су изиската од Пор. Одељења, види: да је. ова продаја извршена 30. новемОра 1902 год., а тужба је противу исте дата и примљена у суду 8. Јануара 1903 год. иа, како се заклетвом не може доказивати, да тужитељици" дан ародаје није био аознат, то је тужитељица Јелица са својом тужбом и сувише задоцнила, — зато се тужба њена, противу извршиоца ове продаје има да одбаци као одоцнела.' 1 Решење 21. априла 1903 год. № 7003. Тужитељка је изјавила жалбу на ово решење, али је Касациони суд одобрио ово а жалбу одбацио 12. августа 1903. год. № 4919. * У овом истом смислу има једна ранија одлука Касационог суда од 24. октобра 1902 год. № 8301. ( насгавиће ск)

ЗДОЧННЦИ у ЗАТВОРУ За бирокрацију казнених завода, која је или слепа или кратковида, затвори а нарочпто ћелијски, прави су људски трупови без руку, ногу и гласа. Са свим је друга ствар, кад је реч о њиховим несрећним становницима, чији рад, глас, па и најскривеније мисли избијају са свију страна затвора, из свакога кута, са зидова, на постељи , на судовима за воду, па чак и у влажном песку, који газе у својим званичним шетњама. То су нарочито књиге, које им с времена на време пру-