Полицијски гласник

ВРОЈ 43

жају милосрдне руке, на којима се маниФестују њихови осећаји. Потрудили смо се, да прикупимо неколико осуђеничких забележака ове врсте, које се, поред осталог, одликују и својом искреношћу, тако ретком у званичним исказима. И ако је пуних 20 год. како изучавамо ове људе, ипак нисмо могли ни замислити поједине страхоте, којима обилују ове њихове искрене исповести. Одломци које исписујемо,■ најбољи су доказ за наше тврђење. Они гласе: „Тешко ономе који доспе у ове ћелије; боље му је сто пута да умре. Треба све покушати да се из њих побегне; живот дивљака по шумама и пустињама много је бољи од живота у њима. <( „Када те буде испитивао истражни судија, направи се луд; кад већ једном будеш у болници за душевне болести, лако ћеш побећи.« „Што се мене тиче, ја захваљујем добром Богу; срећан сам као св. Петар! У ћелији сам служеи као принц! Каква обетована земља! Овде је бол.е него у слободи.® На једној књизи која је носила наслов: у ,Живот Јеонарда де Винчи ,« исписано је ово: „Леонардо је био несрећан у љубави исто као и ја, он је зато постао велики сликар а ја — велики крадљивац И ]а сам љубио у младости.« »Како сам несрећан ! Невин сам, и опет ме држе овде јер сам убио једног човека, и ако их на свету има и сувише." »Онај који гине за отаџбину будала је." „Збогом Хекторе; здраво Ахиле — Сиромашан плаћа за све. Ћелијски затвори вештачка су варварства у јеку XIX веку.« „Оно што каже овај притвореник није истина; напротнв с нама поступају врло добро. Он би хтео, може бити, да му допусте ићи у шетњу по Н1ато-у, или да игра карата, или билијара, или чак да иде коД г-ђе Гистолди. Глупаче, ко те је звао међу ове зидове? »Један пријатељ правде.« »Ах, казнени закониче, како оштро кажњаваш превару, док је држава са њеном лутријом врши слободно и под твојим окриљем." „Осудили су ме на 10 година због покушаја убиства над једном женском , за коју сам веровао да је поштена. Издала ме је, и зато сам био осуђен на 6 месеци затвора. Излазећи из овог, заклео сам се да ћу је убити, и то сам иокушао. Мизерија је рањена ножем на 10 места и још живи, а ја испаштам/ 1 а Чим изиђеш из загвора, иди у Марсељ, улица Бр . . . ., а затим са Б.... ићи ћемо у Њу-Јорк камо ћемо, радећи заједно, посгати срећни.« „Моја драга престала је да ме гражи; чим изиђем (из затвора) пољубићу ]е са зубима.« „И ако немам више од 15. год., мој живот и моја пуговања у стању су да даду материјала за једно велико дело. Почео сам још у 9-ој години. Први пут био сам осуђен на месец, други пут на 15 дана, а трећи иут на годину дана затвора.«

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Једна врста тестамента, написана у очи вешан.а, гласи: >,Крао сам, и крашћу увек, јер ми је таква судбина. Хартија на коју пишем такође је украђена, а тако исто и мастило и увлака. Па и само уже с којим ћу се обесити, украо сам. При свем овом, ја сам више несрећан него неваљао. Највећа несрећа за мене била је у томе, што нисам имао своје воље; под и према утицају коме сам био подложан, ја сам наизмение чинио и добро и зло. Зашто је Бог допустио да се увек срећем са личностнма које су ме на зло наводиле? После прве погрешке заклео сам се да се поиравим али, и против своје воље, нисам одржао реч. Под утицајем једног несрећника, који је самном заједно крао, па ме после доставио полицији, на прагу сам, ево, да се појавим пред поротом и да на тај начин осрамотим име, које је мој отац с ионосом носио. Да не би дошло до овога, ја сам се, иначе сит живота и у уверењу да сам штетан по друштво, решио да сам себи одузмем живот 26 маја, као на дан годишњице мога првог затварања." »Већ је четврти пут како долазим овде, увек невин и чист као ирљава вода. Овог пута затвориаи су ме са једним финим господином. Сироти крадљивци ! У место затвора треба вас слати у гостионицу Збогом пријагељи!« „Ови се људи смеју , а ја узалуд уздишем за слободом. Невин сам, али они то не верују. Зашто их добри Бог не казни? Истинита је. дакле, пословица, која вели: »Онај који чини добро налази зло, и обратно.« То је ужасно: бити иевин и морати остати у ћелији. Зар ви тврдоглавци, не можете никако да појмите, да сам невин? Да случајно не намеравате да ме уморите?« „Пикад нисам имао успехау крађама, и опет сам због њих стално у овој гнусној ћелији. Јадни и нберећни Лажоте'!« „Овде почива кожа сиротог Тибала, који сит крађа на овом свету, оде у истом циљу на други. Веома задовољни сродници подигоше му овај спомен." »Ваш најискренији поглавица Талбот. Увек сам био фини човек. Једном сам већ био осу!)ен на галере, и ево ме понова у затвору. По свој прилици осудиће ме на вечиту робију, а то само с тога што сам учипио добро ближњему. Убио сам свега њих 6, јер су ме много мучили на овом свету. Поред овога, упалио сам и опљачкао куће многих сељана, да бих дошао до потрсбног хлеба.« »Трудите се да увек крадете на велико, јер се мале крађе најстроже кажњавају." „Пазите добро, пријатељи, кад крадете; крадите много и пажљиво. Цео свет је способан за крађу, и с тога ие треба бити луд." „Док смо ми обдарени склоностима за крађу, дотле други имају склоности да нас хватају и затварају. Цео овај свет само је једна позорница за вечиго уживање." „Чим изађем из затвора, извршићу крађу, иа ма и по цену новог затвора." „Ах, крадљивци, мизерне судије упропастиле су наш занат. Храбро и напред!« „Драги пријатељу, јављам ти да сам у затвору, и молим те да ме посетиш, по-

СТРАНА 333 што у друштву време много брже пролази. Кад будемо на галерама, имаћемо времена да испричамо један другом свој живот." „Збогом, пријатељи ; будите храбри. Судије су дружина полтрона, који не знају шта хоће, и траже само новац." „Лукав човек и сви његови прпјатељи не треба више да краду, већ само да убијају.« Опсервације Жозијеве о лектири француских осуђеника и одличне студије Готијеве о осуђеничком свету, допуњују исписане ретке и поступно доказују, да су затвори центри неваљалства и покварености. Ево неколико извода из дела 1 ) Готијевог: „Као год, пише он, што гнмнастика утиче на јачину, иокретљивост, облик, распоред, па и на сам хемијски састав мпшића, исто тако и живот по затворима, дисциплина, монотонија у осећајима, страх, досада, обвезно ћутаље, полутама и т. д. имају знатног утлцаја налице, нервни спстем. мисли, погледе и покрете сваког осуђеног лица. У сеици затвпра и под утицајем дисциплине, осуђеници добијају иеки нарочити, само њима својствени изглед, који за атавизам има врло мало вредности.« »Ја не говорим овде само о чудовиштима која врше злочине као неку нарочиту проФесију, а свој званични рад називају „ аослом .« У очима ове чудновато популације, затвори изгледају као једна више или мање ненријатна, али у исто доба и необична Фаталност — као једна незгода на коју су се они унапред решили.« »У погледу осуђеничког тииа нема никакве разлике између ових злочинаца и оних који, посрнувши случајно једног несрећног дана, немају храбрости и епергије да се благовремено зауставе и поправе, већ постају злочинци и ако нису рођени ни за злочин ни за затвор. — Увек сам био изненађен, писао је негда Вал, озбиљним и у неколнко достојанственим изгледом старих осу4>еника. И ово је нотпуно тачно речено.« * * * »Ја смело гврдим, продужује даље наш писац, да су затвори једна врста стаклене баште за отровне биљке, да се у њима нарочито регрутује и спрема страховита злочиначка војска. Колико је и колико несрећника, који оу због једне случајне или лакомислене грешке постали непоправими или су прекорачили праг затвора. У место да их је понравио, затвор их је до сржи покварио." »У данашњој организацији казиених завода све је комбиновано да се потисне индивидуалност, спрече мисли и уништи воља осуђеникова. Једностраност званичних прописа, којима је циљ да изгладе сваку разлику између оскудних лица, тачност и монотоност њиховог калуђерског живота, у коме ништа није остављено случају, забрана општења са сиољним светом, као и још многе друге ствари, иотпуно су довољне да од осуђеника створе несвесан аутомат."

') 1јС Мош1е Јез ртопз, Рапз, 1889,