Полицијски гласник

ОТРАНА 338

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ГРАЂАНОКИ - ОУДОЕИ ПООТУПАК протумачен нанелним одлукама, одлукама олште седнице Касац. Суда н одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ Глава деветнаеста 0 уништењу јавне неуредне продаје (НАСТАВАК) 22 # 502. * Да ли сукцесији има места и у си,оровима за иоништај јавне ародаје, казује нам ова ова одлука осччте седнице Касационог суда. Ст. Гр. бранилац стец. масе Уроша М. 0. тужио је Косту 1з. среског писара за поништај јавне продаје. Како је овде била у питању својина продатог имања, то је питање о уредности продаје одложено, док се не утврди својина продатог имања, и услед овога бранилац опет подижетужбу противу КостеЂ за својину а позва се у заштиту на Јанка В. за чије дугове је продато спорно имање, који је на белешци № 26451 признао својину спорног имања тужилачкој маси. Првостепени суд окр. В. иресудио је 25 октобра 1902 год. № 26451 да је имање тужилачке масе а туженог К. осудио на плаћање трошкова и таксе. Ево првостепених разлога: »Поднетим оиереним преписом гапије издате овим судом 5. марта 1883 године № 1994 и протоколом полиц. увиђаја од 14. јуна 1902 год. у акту под № 16953 као јавним исправама — §. 187. и §. 188. грађ. суд. пос. доказано је, да је имање изложено у реферату ове пресуде права својина стец. дужника Уроша М. 0. а не својина Јанка за чију је дужну порезу као његова Јанкова, полиц. власт ср. посав. у лицу свога писара Косте продала ни јавној лицитацији. На ову пресуду изјавио је жалбу тужени и Касац. суд у III одељењу 17. јануара 1903 год. № 1 1085. 02 год. поништио је ову пресуду са ових разлога: в Из акта овога спора под № 14064 видн се, даје У. односно његова маса, поднела тужбу противу туженог К. Ђ. за уништај продаје, по том основу, што је за туђу порезу продавато имање У. али је решењем од 30. децембра 1900 год. № 31168. упућена на засебан спор, да докаже својину [не каже се у решењу кога да тужи]. Услед тога, бранилац је и подигао тужбу Л« 5529 и тужио опет Косту Ђ. Тужени К. Ђ. у овом спору за својину не може бити тужена страна, ге за то га. суд није могао ни осудити на плаћање трошкова тужилачкој маси, иего је по §. 68 грађ. пост. требао тужбу да достави Јанку В. на кога се гужилачка маса позвала у заштиту, јер је за његов порез продато спорно имање као његово, па је дужан и да брани својину, ако је његова." Првостепени суд није усвојио ове примедбе, већ је дао овакве противразлоге:

„У овоме конкретном случају не може бити примене §. 68. грађ. пост. По пропису овог §-а, који је у теорији познат као сукцесија у парничарској улози (промени иарничара), тужени је дужан у одговору на тужбу објавити суду: име и презиме, место пребивања или бављења и занимање онога, у чије име држи предмет око кога је спор (погшпа1ло зјус 1аис!а1;т аис^огјз). Тај законски пропис је изречан и јасан. У §. 70. грађ. пост. такође се изречно прописује прво туженоме, да ту објаву аравог држаоца ствари мор а ка време да учини. Како се пак из одговара на тужбу туженога К. Ђ. (у акту № 7429. 01 г.) види, да тужени К. изреком вели. да нема шта особено да одговара, дакле, није се користио правом §. 68. грађ. пост. те да сам и на време означи правога држаоца ствари, то ни суд није дужан да му он означава и да, по званичној дужности упућује ток спора на пут, који је ствар одбране самог 1уженог." Општа седница (са 8 противу 5.) одржала је примедбе свог одељења 6. Фебруара 1903 год. Л» 658. Парница, којом је расирављено иитање. о уредности или неуредности јавне ародаје, не може се аоновити, арема овој одлуци Касационог суда. На тражење Стојана М. да му се дозволи поновљење парнице за поништај јавне продаје, коју је извршио Коста II., — првостепени суд одбио је тужиоца од тражења решењем од 3. марта 1903 год. № 13370. са ових розлога: »Спор је овај у смислу §. 166. грађан. суд. поступка довољно извиђен те је суд нашао : У §. 426. гра1). суд. поступка побројани су случајевн у којима се може тражити поновљење парнице. У овом спору тужилац не наводи ни један узрок из горњег закон. прописа, те да би на ово тражење имао права. Сведоци, на које се позива, да му осведоче : како му је тужени Живан потурио те је у место неког другог саопштења, примио саопштење продаје свог имања, не могу му ово у овом спору, да осведоче, нити им овде има места, пошто би му на тај начин сам суд прибавио доказа ; а међу тим тужилац је дужан да сам прибира доказе, а у овом спору дужан је, да већ такав доказ поднесе. Према овоме, он је на основу испита сведока био дужан да докаже несавесност туженог Живана кривичним путем. па са тим доказом имао би права да тражи поновљење парнице. Међутим, како се из одвојених акта под № 48267. 902. год. види, да је за извршену продају свог имања знао и употребљавао правно срество, а из одвојених акта под № 45902. 1902. види се, да је он, као писмен, примио саопштење продаје и то оверио надлежан чиновник оаштинског суда, — онда се мора претпоставити, да.је знао садржину онога, нашта се и потписао и да му је то благовремено саопштено, и

да се такав рад надлежног општинског суда, као јавног органа државне власти, не може сумњичити. Са изложеног суд налази, да нема места ни кривичној истрази, односно примени §. 174. грађ. суд. поступка; јер би за овакву парницу кривич. истрага, односно, примена §. 174. грађ. суд. пост. требала да предходи , и да је свршена и на основу повољног исхода за тужиоца, могло би у овој парници за поновљење спора да послужи. Касациони суд (III одељење) 29. XI. 1903 год. под № 7920 поништио је решење првост. суда из ових опет разлога. »Суд је .требао пре свега да има на уму, да овде није предмет спора питање нриватно—правне природе; већје само Формална судска оцена правилно извршених прописа у грађанском поступку, који су предвиђени искључиво за јавне продаје, те ар< Ј ма томе да у оваквим аитањима и не може бити места иримени §. 426. грађ. суд. аост., већ се ови саорови сматрају за коначно свршене одмах, чим се донесе одлука — §. 507 и 509. грађ. суд. поступка, и ова иостала извргин а, што наступа или кад протекне рок за жалбу — §. 502. грађ. суд поступка, — или, ако жалбе има, чим Касациони суд ту одлуку оснажи. Према томе, тужба за уништење јавне ародаје. не може се аоновити, па је с тога тај суд погрешио што се упуштао у извиђање овога спора одређујући рочиште и ценећи наводе и доказе, у њему изнесене. к * Да аоновљењу аарнице нема места, код сиорова за аоништпј јавне ародаје, показује нам и решење П.... ирв. суда од 1к. јуна 1902 год. № 26881. донесено на тражење Бранка К. из См. да му се дозволи да ионови иарницу иротиву Петра М. среског иисара за иоништај јавне иродлје, од кога је тражења одбијен и ако је набавио нове доказе, од решавају&е вредности. Ово су разлози првостепеног суда. »Да је спор , по коме молилац тражи поновљење парнице, питање о уредности или неуредности јавне продаје његовог имања, које је расправљено решењем овога суда од 5. марта тек. год. № 10265, а које је решење оснажио и Касациони суд 8. априла исте 1902 год. № 2847. Да сиорови овакве ирироде не могу бити иредмет иитања ионоељења, јер не само што не могу имати услова из §. 426. грађ. суд. пост. већ и по томе, што се ови спорови сматрају за коначно свршене одмах, чим се донесе одлука сходно §. 504. грађ. пост. или, ако има жалбе, чим Касациони суд одобри одлуку. Па како овде молилац неумесно тражи поновљење парнице, јер у овом конкретном слуачју тога не може биги, пошто је исти деФинитивно једном свршен, а и нема законских услова, то се има и да одбије од тражења. Ово је решење одобрио и Касациони суд 9. октобра 02 год. ј \» 7587. * У овом смислу има и једна ранија одлука. Ево и ње: