Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 339

»По §. 4'26. грађ. суд. поот. може се тражити само поновљење парнице, на основу раалога изложених у истом §-у. Према §. §. 50"2, 503 и 504. грађ. суд. пост. расправа питања о уредности јавне продаје не спада у ред парница ; и зато, кад је већ један пут одлуком судском нађено, да је ова иродаја уредна , онда је ово питање исцрпљено и свршено чим му је било места примени ; те према гоме у питању поништаја јавне продаје не може бити речи о поновљењу." Н-о одељење Касационог суда 28. V. 1894 г. Вр. 1854. одобрио је ово решење нрвостепеног суда. У овом смислу донесена је и одлука под № 3651. 99. год. у којој је узего такође да поновљењу нема места, јер је питање о уредности продаје исцрпљено и свршено чим је настала примена §. 507. грађ. суд. поступка. * Види одлуку под № 3413 код §. 504. » Тужилац треба да. тужи и аовериоца за чије се тражење вршила ародаја и онога за чију се осуду ародавало имање аод његовим именом и као овога својина, ио одлуци № 658, наиред исиисаној. §. 503. Тужба за уништење продаје иоред пропмоаног §. 9 4. треба да има докаае: 1., да је и у чему је јавна продаја неуредна; 5., кад је продаја би.1а. (Замена од 14. јула 1898. год. збор. 53. стр. 179). Одлуком Касационог суда од 26. V. 1901 № 4447. аоништено је решење арвостеаеног суда, што у треферату није изложено из тужбе: у чсму је неуредна јавна ародаја, а и остало тражење. ♦ Да суд треба да цени само оне основе; изнесене у тужби за аоништај јавне иродаје, а ништа више и никако ван тужбе, казује нам ова одлука : По продаји имања Милоша С. коју је извршио г Борђе Ј. срески писар тужио се интабулисани поверилац Јеремија П. Као разлог за неуредност продаје навео је: а; што му није саопштна продаја, као првом интабулисаном повериоцу; б; што је имање отишло у бесцење, јер је продаја вршена у највећој новчаној кризи — 16. јуна 1902 год.; в; што на списку имања није словима исписан дан и година пописа; и г; што извршилац није на протоколу лицитапије забележио, да је гласно казао: »први, други и трећи пут.« Првостепени суд решењем од 5. августа 1902 год. № 10882 поништио је продају. Ево зашто. »Из протокола лицитације под № 4638 не види се, да је лицитант Максим С. положио претходно кауцију, а међутим лицитирао је имање, што је противно пропису §. 479. гра1). суд. поступка.

Ца како је непоступање по наведеном пропису предвиђено у §. 501. грађ. суд. поступка као узрок, са кога се продаја, као неуредна ништи, то се ова продаја има као таква поништити а извршилац по §. 508. грађ. суд. пост. осудити на плаћање трошкова." По жалби туженога 11 одел.ење Касационог суда понитатило је 5. октобра 1902 год. под А« 7391. горње решење првостеп. суда са ових разлога: »По тач. 1. §. 503 грађ. суд. пост. тужба за уништење јавне продаје, поред прописаног (§. 94) треба да има доказе даје и у чему је јавна продаја неуредна а по тач. 5 и 7. §. 305 грађ. пост. суд је дужан да цени само оне доказе, које парничари изнесу, иа но том каже : које је уважио а које је одбацио и загпто : У горњем решењу суд није тако урадио, већ је у разлозима ценио једну околност, која од стране тужиоца није ни изнета и са ког се узрока и не тражи уништај нродаје, док је наводе тужиочеве у тужби, које је у реФерату свог решења изнео. оставио неоцењене, што је противно горњем — §. 305. — законском иропису, као и пропису §. 503. тач. 1. грађ. суд. поступка." * У овом смислу донесена је и раније одлука Касац. суда од 12. октобра 1901 год. № 7852 (III одељење). * Ево и начелне одлуке донесене у истом смислу. Касациони суд приметио је, да се у љеговим оделењима неједнако поступа при решавању спорова, којима се тражи уништај јавних продаја ; јер док се у једном одељењу узима да су судови на случај изјављене жалбе на продају дужни и мимо текста жалбе или тужбе за уништај гледати, да ли су испуњени сви они услови или Формалности, које закон за продаје прописује; дотле друго одлење узима, да су судови дужнн да се само ограниче на жалбу и испитивање оних неправилности продаје које тужба указује. Да би се у овоме погледу постигла једнообразноот решавања, Каоациони је суд у својој опгптој седници саетављеној на основу тач. 1. §. 16 зак о овоме устројству. узео у начслно решпње изложено аитање о иостуаању судова, ари решав <њу о уредности јавних иродаја. аа је нашао : Да је једно од основпих начела у гра1)анском парничном поступку, начело раоирављања. (дисиозиције) аарничара са аредметом грађанског саора, а ово се опет начело састоји у томе, што не само почетак и течај грађанског спора, (какав је неоспорно и спор за уништај јавне продаје), већ и сама садржина и обим па и извршење од.туке судске, зависи од самих парничара. Ово начело проведено је : I. кроз §. 3. грађ. суд. пост. који вели : где нема тужитеља не може бити ни суђења; 2. кроз тач. 3. §. 304. грађ. суд. пост. где се вели : да пресуда (решење) мора бити

изречена о ономе само, гпто се тражи; а не о чему другом ; 3. кроз §. 203. истог закона, по коме никоји парничар није дужан показати ону исправу коју сам неКе да употреби, итд. — из кога начела опет истиче закључак да оудија мотиве, за одлуку своју има да црпе само из онога доказног материјала, који су парничари у спору доказали, а никако по свом сазнању прибављеном мимо тога. Израза пак овоме начелу, закон је дао у §. 94. грађ. суд. пост., где се у 2. и 3. тачци вели : да у тужби мора бити изнето, шта се тражи и ио коме основу, и чиме се право тражења доказује ; даље, у §-]/ 503. навед. закона који се ароаис директно аостављеног иитања тиче, где се вели: да тужба за уништај иродаје , иоред захтева у §. 9 4. (за тужбу у опште) мора имати још до-:аза, да је, и у чему је иродаја неуредна и т. д. Према свему овоме, и одговор на постављено питање изашо би: „ да судија ари оцени аредмета једне иродаје јавне, има да се уаушта у исаитање уредности са мо оних формалности, које тужба износи и као неаравилно извршене нааада и нпкако се ван тужбе и у оцену осталих формалности законом за извршење јгвних ародаја ароиисаних, уауштати нв може: другим речма судија према тач. 5 — 7. §. 305. грађ. суд. пост., у својој одлуци има да, пре свега, изнесе (само оно\ што је тужитељ тражио, којим основом (у чему је продаја неурелна §. 503.), и којим доказима и које доказе односно наводе суд уважава, а које одбацује и зашто." Из опште седнице Касационог суда. 7 децембра 1902 год. № 10546. Ова одлука није донесена једногласно већ је било одвојених мњења. Ево и њега: Кад §. 159. грађ. суд. пост. даје право сваком парничару, да опстојателства, која је навео попуни исправи и поткрепи; Кад §. 160. исгог поступка даје право тужиоцу, да може да измени основ тужби и да се позове и на нове доказе; и најзад; Кад §. 323. слово а; грађ. суд. пост. дозвољава оцену доказа поднесених и у жалби, то узев аналогију овог прописа, да ово вреди и за тужиоца нарочито, кад но тужби за поништај ггродаје није било одређивано рочиште а с погледом и на §. 167. грађ. суд. пост. налазимо: даје смисао §. 503. тач. I. грађ. суд. пост. тај, да тужилац може и на рочишту допунити тужбу „да је и у чему је неуредна јавна ародаја® а и у жалби, ако рочишта није било У овом смислу дали би одговор. Овако гласи одвојено мњење четворице Касационих судија у овом питању. * У смислу начелне одлуке донесена је одлука оиште седнице Касационог суда од 12. V. 1901. № к5к8. и одељења иод Ј\? 6663 исте 1901 године. * Противно одлукама № 7391. и 1852 одељења, као и начелној одлуци № 105^6 до-