Полицијски гласник

ОТРАНА 340

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

1ЈРОЈ 44

несена је у П-ом одељењу Касац. суда 20 X. 1900 год. № 8435 ова одлука ио саору Гаврила П иротиву иорезника. за поништај ародаје. За основ неуредности и поништаја јавне продаје тужилац је наводио ово: 1; што је продаја одређена на св. Николу, те усдед прославе није било лицитаната; 2; што су се лицитанти, — њих четворо, — договарали; и 3; што вршилац продаје није двојици дозволио да лицигирају. Првостепени суд није поништио продају са ових разлога већ са тога, хито Пореско Одељење у сииску иоииса и у огласу о иродаји имања није аостуаило ио §. 477 грађ. суд. иост. да. ародато имање обележи и суседним имањима ио имену њихову, већ је обележено само сопственицима суседних имања, а то је према §. 501. грађ. суд. иост. услов за поништај ; дакле поништио је продају не са основа изнесених у тужби већ са других ван тужбе па је ово решење опет одобрено, ма да. је аорезник у жалби замерао ирвостеиеном решењу, што је донессно на основу нечега, чиме тужилац није нааадао иродају. (НАСТАВИЋЕ СВ)

Ш К А Н Д И Б А*| Вечити робијаш Шкандиба, има сада 64 године. То је здрав, крупан, крепак старац. Шкандиба је сахалинска знаменитосг. Сви га знају. Већ двадесет и четири године како је на робији , и никада се није писла хтео ни дохватити. — Ето вам осуда на тешки рад на робији! — смеје се он. Њега су месецима били сваког дана, да би га приморали на рад. И без усиеха! Колико је само шиба и камџија поднео тај човек! Када се он, на моју молбу свукао, није се могло без језе гледати на те ужасне трагове. Цело тело је изгледало, као да је печено усијаним гвожђем. — Ја сам човек који је свуда шибан! — говори сам о себи Шкандиба, — ни иглом немаш брале мој где убости, где не би било маснице. Само изволите погледати, ја ћу крпицом од сукна протрти. Где велите да протрљам. Протре сукном тамо где му се каже, и на телу се укаже крст на крс.ту бразде, — трагови камџије. — Моја је кожа са цртежима. Ја сам ципцео бијен. Са обе стране. Баш као петпарац лажан, што код нас ради крајцарице праве. С обе стране орао. Како год оћеш баци га, увек орао падне горе. И с једне стране орао, и с друге опет орао. Тако и ја. — Како то, с обе стране бијен? — А како. Господин управник ме је веома намрзао: што нећу да радим. в Ама *) Из ("ахалина од В. М. Дорошевича.

ја ћу тебе!" — вели. Био, био, па није имао више куда. „Преврните га — вели подлаца једног— на лице." Чудно! По трбуху ишибали. по грудима , по ногама. таквог шибања нико не може ни замислити. Уморство. Шпанка је се гушила од смеха, када сам ја тако на кобили лежао. Необично! — А на рад опет нисте хтели? — Таман су нашли! Шкандиба је по занату месар. Први пут био је осуђен на 12 година за пљачку цркве и убиство. За тим је бегао, пао понова у шаке власти, и на крају крајева „догурао до вечите робије." Прво су га послали на Кару, на златне мајдане. То су била страшна времена. У „окну" где су били робијаши, увек је стајала „кобила" готова. У сваком окну био је по један џелат, који је дежурао по цео дан. Шкандибу довели на посао. Он одлучно одбије. — ТТТта то? Земљу копати? То не би радио! — Како неби радио? — А тако. Земља мене не дира, нећу ни ја њу. Шкандиби први пут ударе двадесет и пет камџија. Други пут — педесет. Трећи — сто, и тек једва живог однели су га у болницу. Оздравио, доведу — опет то исто: — Земља мене не дира. нећу ни ја њу. Опет снодбили да убију, опет у болницу. На крају крајева умирили се, — истински се умирилИ — насити ли се са Шкандибом, и послали су га иа Сахалин. На Сахалину је Шкандиба отворено изјавио : — Радити нећу. И не терајте ме боље. — Но, а ми ћемо да бијемо! — С особитим мојим задовољством. То је ваше право. Али радити, то ме не можете натерати. И Шкандибу преводили су из казамата у казамат, од управника к ућравнику, и сваки се пред тим хвалио: — Но, запеваће он код мене другу, другу песму! И сваки је по том дизао руке. Један из најревноснијих управника К. причао ми је. — Та ви ни појма не можете имати какав је то човек. Подухватим се ја. Сваког дана тридесет шиба. И то још каквих! Добра порција. Долазим изјутра при разлазу. Стоји кобила. џелат, шибе. Место »здравствујте ! к — прво питање : „Шкандиба, хоћеш на рад?" — „Не никако!" „Батине!" Иде и леже. Дотле је подлац дошао, да још нисам ни успео да питам, а он већ иде и леже по кобили. Пљунуо сам на све. Други смотритељ, такође од в бољих, с< коме су шиљали Шкандибу на поправку, говорио ми је : — Једно време смо држали, да је то некакав особењак, неосетљив на бол. Дали га доктору на испитивање. „Не, вели, осећа он врло добро." Значи може се гући.

„Предсгаве" које је свакогјутра давао Шкандиба, робијашници, биле су за њу мила забава. Гледајући на њега, и други су се „куражили." „јуначили" се и ишли смелије да легну по кобили. Осим гога робијашница је ностајала „дрска." — Шта је, што сте ви баш мене напопали с радом? Деде, ви натерајте Шкаидибу на посао! Но то је мало потеже ! Шкандиба је давао „незгодан пример«. Молили су га да ради бар тек „колико да се вели." — Шкандиба, ђаволе, бар метлу узми те двориште почисти! Па нека ти је то сав посао ! — Не бих ја го радио. Зашго ја да чистим? Нисам ја ни шљамчио, нећу ни да чистим Ја што нашљамим — ја за собом очистим. — 11а, нека те ђаво носи! Не мој ни чистити, само метлу узми у руке ! — Зашто да је узимам у руке? Може она и у углу остати. Има она тамо доуштва, није сама. Не бојте се да ће јој бити досадно. — Једаред сам узео сикиру у руке!смеје се Шкандиба. — Хтео си да радиш? — Не, хтео сам надзорнику главу да одрубим. Био је надзоргшк, неки Чињиков. „Ја ћу вели, Шкандибу, натерати на посао. Чекајте само. Нашто шибе, —- то је дуга процедура! Ја ћу њега кратким поступком, песницом по њушци." И једном он мене песницом у нос, други пут — непрестано. Прође и удари. „Ја ћу , вели, душу убити у теби ! Пазите , чувајте ви ваш нос, велим му ја. — „Ја — каже, тога се небојим!" Одем узмем сикиру, па пљес њега по врату. Хтео сам да му одрубим тинтару начисто. Тада би му свакако била њушка сигурна од сваког. — И шга, убио си га? — На жалост, остао је ж.ив. Криво сам измахнуо. Био сам месар, секао комаде меса, једним ударом, а то нисам умео да свршим ко што ваља. Чини ми се да ми се секира сасадила! За то су Шкандибу приковали за зид и осудили на вечиту робију. Карактеристично. Све су покушавали са Шкандибом. А једно нико се није сетио : да испита његово душевно стање. А чудноватости код Шкандибе, осем упорног одбијања рада има много. По ,неки пут запева из свег грла. Па онда говори, говори, — и тек скочи и побегне, као сумашедгии. ~ Лудује! — Прави се луд, да не бију! — Безобразан: „Гле, сви раде, а ја се дерем из свег гласа!" 'Гако је решавала сахалинска казамагска власт, а када су се појавили заиста хумани лекари на Сахалину, борба са Шкандибом била је већ свршена: од њега су већ били дигли руке и заппсали га као богаља, да би тако дали Форму његовом нераду. А, у осталом, Бог зна, може ли се Шкандиба рачунати као луда. Ненормал-