Полицијски гласник

БРОЈ 44

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ног чудноватог у њему има много. — но то је још питање, да ли је он и луд? Један пут у разгоиору, ја сам запитао Шкандибу. Кажи право, због чега ти одбијаш сваки рад? — А због тога што је нчправо. Нема иравде, — и због тога сам и одбијао. — А, како неправично? Па ти сам причаш како си цркву похарао, човека убио. — Истина је! — Осудили те на робију. — Просто. Не арај, не убијај. — Но, па и ради ! •— А то не. Није право. — Па како неправо ? — А тако! Ено Л. заклао два човека, — па јесу ли га терали да ради ? Не ! Нама је чак заповедао. Господин ! Он је инжињер или сапер, шта ли , уме путеве да просеца. Он не ради, он командује. А ја да радим? Зашто, онда, да сам дужан да радим? За то што сам човека убио? Не! Зато што ја не умем путеве да правим. А зар сам ја томе крив? Крив зато што ме нису учили? Не, брале, робија је робија, за све равна. А зар је то право? Доведу осуђенике : писмен — у канцеларији седи и пиши и гули остале. А ненисмен — у гору, копај угал>! Зашто он страда? Зато што је неписмон ! А зар јо то кривица? Право? — Зато ти ниси ни радио ? — Са свим! — Но, и ако имамо „правде," и терали би ове подједнако на рад, —• ти би радио ? — А зашто да не ? Радио, да како! Главно је правичност. Ја сам због тога хтео и Чињикову да одрубим главу. За неправду. Удри онако како закон вели! Закон вели! Закон дозвољава батине — онда удри! Мене су сваки дан били, — ја ни речи нисам рекао : право је. Јер је — закон. А по њушци бити закон не вели, онда не смеш. Ти не вермаш закон, и ја га онда нећу вермати. Ти меие по њокалици, — ја тебе сикиром по врату. А гпто је право, — ја се не противим. Ради твој посао. Шта год хоћеш, само, нека је право. Тако је и одробијао (Дкандиба своје 24 године, не покоравајуКи се ономе, што не признаје да је право.

ЛАЖНЕ НОВЧАНИЦЕ ИЗ ХАРТИЈА ЈКДНОГА ТАЈНОГА ДВТЕКТИВА . Био сам тајни детектив у Управи берлинске полиције и тако сазнам, да преко границе долазе амо многе лажне руске новчанице од по 20, 30, 50 и 100 рубаља, и да су тако вешто ФалсиФиковане, да је се то могло само случајем да пронађе. У том ме нозове управник полиције. Одмах сам следовао његовоме позиву. »Гвише, к рече ми он, „ви познајете прилике тамо на истоку ; ево вам један чек за банку у Остров/, ево пуномоћије и легитимација; настаните се тамо и гледајте не бисте ли могли пронаћи «штампаре®

тих лажних новчаница. Путу.јте као сточарски трговац, а са мном непосредно кореспондујте на адресу: „Велико-продаји стоке у Берлину, Ласлов и комп." Одајте се томе, да уђете злочинцима у траг. Још ми само рециге искрено, имате ли за ову ствар самопуздања ? с( Ко не би на моме месгу одмах одговорио да? Био сам частољубив, а и у тежим случајевима имао оам ореКе, па рекох: „Надам се, да ћу и у овом случају бити срећан ! с< »Добро! Испадне ли вам за руком ова мучна мисија, унапређење вам је сигурно'" Поклоних се, примих хартије и одмах по том кренух се на пут. Приспео сам после два дана у Острово, лепо месташце од 10.000 становника, ау његовој близини нађем један стари замак, по имену Боров. Од вароши је за замак водила једна нова улица, по имену Сирад; у њој су седели многи Немци, а међу овима чиновници железнички, поштански и телеграфски. У замку Борову нашао сам стан са две собе, које су ми се допале са своје ведрине и угодности; једна је била спаваћа, а друга за дневно бављење у њој. Жена, која ми је издала стан, била је већ у годинама; Катинка Онолов, по имену. „Сопственик се замка бави већином по Русији, и допустио ми је, да прибављам себи мало споредне зараде издавањем овога стана ! (< Та ми се жена допаде, а учинило ми се, да сам и ја на њу учинио добар уиечатак. Брзо смо се погодили, и ја се уселим у нови стан, пошто сам дао своју карту: »Милан Грујић, сточарски трговац®. Тако дођох на место; сад је требало нравити познанства. У томе сам заиста имао среће, јер сам већ другога дана упознао код своје газдарице једну збиља лепу девојку, коју ми је преставила као своју рођаку: Олгу Онселов. Она је била неописано лепа, а при том образована и Финога понашања, као да је била чедо какве отмене куће и да се кретала по отменоме друштву. Ја сам одмах видео све то, а и газдарица се насмеја на мене и рече: в То је плод мога вас.питавања, јер је Олгина мати већ одавно наономе свету; на жалост и моји су сви већ помрли, а она мора сада да води радњу свога оца Петра Онслова, мога зета, у улици Стува". »Ваш отац води неку радњу?,, »Да, има госгионицу и тамо се састају већином сточарски трговци, комисионери за куповину стоке и други њима слични људи." »Врло добро по мене." »Дођите само к нама; код нас влада немачка чистоћа. »Лепо, у скоро ће те ме видети." Истога с.ам дана наместио себи дугачку браду, узео на се високе чизме, метнуо тамне ииочаре.и издавао сам ое да болујем од очију, али да сад већ оздрављам, све то наравно тога ради, да скријем свој прави изглед спољашности. Револвер сам носио стално у џепу, јер сам познавао добро своје земљаке, пошто сам и сам пољске крви.

Прво ми је и најважније било да добро прегледам и упознам свој стан. Почех тиме одмах. У мојој дневној соби виселе су на зиду три старе лепе слике, које су представљале сцене из пољске исторнје. Улазак је био према истоку, према југу су била два прозора, који су гледали на улицу. а са северне стране била су врата за спаваћу собу, која је имала два узана ирозора окренута северу. Баш уза сам улаз био је један имигован камин, а више њега су на зиду били наоликани живописни предели; поред пећи била је софра, а испред ње јодан сто. Под прозорима је био други сто, мали, и на њему једна лампа. За обе собе имао сам једна врата, кроз која се излазило из стана. и од њих сам имао кључ код себе. Али већ прве ноћи нисам могао одмах засиати. Чинило ми се да као у полусну чујем у неким одајама из даљине некакво лупање машине. По том на један иут би све мирно и ја тврдо заспим до белога дана. Сунце је било већ високо на небу кад сам се пробудио и када сам зазвонио да ми се донесе кафа. Газдарица ми је донесе и запита ме, како сам спавао. в Ах, <( рекох ја, ни мало добро! Има ли, можда, овде где близу каква воденица?« »Да, има једна ту преко пута." »А, тако!® Пио сам по том мирно своју кафу. У том ми паде поглед на патос и видох на њему неколико угашених машина, ма да ја никако нисам бацио ни једнога комада на земљу, баш и да сам их употребљавао не бих их бацао на иатос већ све у пепеоницу на столу. Мати ме је моја још из ране младости научила на то! — Да није то учинила моја газдарица? — Решим се, да обратим пажњу на то ! Своје тајне хартије носио оам увек код себе у једној блеханој кутији, ради боље сигурности. На своме столу за пушење имао сам писма од разних Фирми. разуме се имитована, у којима су били одговори на разна моја грговачка; а с њима сам тео по потреби да докажем своје занимање. Друго јутро аашао сам, да су ми дирана писма на столу, можда и читана, а чини ми се да сам и те ноћи чуо лупу машине. Крв ми се узбуни кад опет видех на поду тајанствене машине. Биле су баш поред самога имитованога каминскога зида. До ђавола, да то не представља каква тајна врата? И ако је то и иначе страшно, мени је у моме положају изгледало двоструко опасније, да имам какав други улаз у моју собу, а да за њ не знам. Прегледам тачно имитовани камин и нађем на њему с обе стране по шест гнраФова. чије су главице биле сличне као јаје једно другоме. Испитивао сам те главице, покушавао их окренуги час лево. час десно. Пази, при додиру трећега шрафа с десне стране приметим исту лупу као ону ноћну, цео се зид поче кретати у лево и направи се отвор, кроз који је слободно могао проћи један човек. Тада престаде кретање зида. Узмем једну еветиљку,