Полицијски гласник

:$42 ОТРАНА

ВРОЈ 44

која је стално горела у мојој спаваћој соби, осветлим простор у који су водила тајна врата и видим једне гвоздене степенице. Није остајало више времена за истраживање, те се регаим да прибавим других средстава за то потребних, и потрудим се да понова затворим врата. То ми је пошло за рукои тек на притиску трећега дугмета с леве стране. Тако затворим врата као гато су и пре била. Био сам срећан са откривене тајне, оставим стан и потражим гостионицу Петра Онслова у Стува улици. Госпођица Олга. Онслова била је за келнерајем, а у средини собе за округлим столом седео је један човек од својих 30 година, са дугом. црном, пуном брадом и као угаљ црним, ватреним очима. Поглед му је био приметно оштар. Олга ме весело поздрави и додаде: Ево тетка Катинкинипа кирајџије ! 1< Пружим јој руку и рекнем: »Добар дан, госпођице! Данас је тако лепо време — већ смо у почетку октобра — да сам се регаио да изађем у гаетњу! Могу ли добити једну кафу. „Наравно, врло радо!" Она изађе напоље. Тада се представи један старији човек као отац Олгин, Петар Онслов, човек са ватреним погледом представљао је рођака Олгиног. Павле Рубов. Он ми рече: »Зар ме нисте јога јуче видели у банци?" Одмах сам то приметио, али сам се чинио невегат. »То је могућно, не сећам се; имаћете право, сад се сећам, да сам вас приметно. »Ви купујете стоку?" »Да, за Ласлова и компанију, то јест ако нађем што добро; иначе станујем у Познањској и хоћу једно четири недеље да се одморим, погато сам се од летошњег посла много уморио!" Изађох мало напоље и тада — чух јасно његове речи Онславу : »Могао бих се заклети да сам овога човека видео у Берлину!" »То је могућно!" „Али у полицији ! »А шта си ти тамо радио?" »Пријавио сам се! Када сам се понова вратио, рече ми Рубов: „Да ли сте били у мају месецу у Верлину?" „Јесам, био тамо ради обрачуна са мојом Фирмом." »Видига ли, Петре!" упаде Рубов. „Ја морам да познам свако лице, које ма и један једини пут видим! Онслов одговори: »Срећан си човек, кад имаш такво памћење; код мене није тако, али ја сам истина и 20 година старији од тебе!" Рубов продужи по том са мном разговор о земљи и људима, и том сам приликом увидео да је веома оштроуман; ја сам се правио на иротив мало »глуп," што кажу, да не бих у њега изазвао какво неповереше. По том сам пожурио кући, пошто

сам се снабдео потребним средствима за даље испитивање тајнога улаза у мој стан. Брзо стигнем кући , закључам собна врата и отворим гајна. Одмак сам нокушао да пронађем начин, како бих могао отворити та врата с поља и изнутра. То ми не пође за руком. Ништа ми друго није остало, већ да сиђем низ степенице, које су водиле до у подрум. Ту наћох једну закључану одају. Сада сам се уверио, да се у подруму заиста ради нешто. што се мора крити од белога дана. Вратим се у своју собу одмах и напишем комесару у Берлину једно писмо на познату адресу: »Ушао сам у траг једној сгвари , пигање је још, да ли је то она права. Тога ради потребан ми је један помоћник, који се разуме у механици и браварским пословима. Пошаљите ми Бајгнера! Грујић.« Спакујем писмо и сам га однесем на пошту. Вратим се кући, прочитам новине, на легнем. Те ноћи нико ме није дирао нити узнемиравао. Другога дана би мало хладно ; зајутра је морао мало падати снег. јер када сам изагаао из спаваће собе у авлију примегим на земљи повигае трагова од људских стопала у правцу једних врата, која су свакако водила у подрум. Посматрањима која сам вршио , видео сам да ће мора бити оне гвоздене степенице водити до тога подрума. Нисам знао ништа боље да радим, већ да посетим Олгу, и она ме данас прими много срдачније. Одмах сам помислио. да ме та девојка почиње волети. Ускоро дође и Рубов. Када ме угледа, одмах му постаде поглед озбиљан, а доцније сам чуо, да се много свађао са Петром Онсловом. Другога дана уверила ме је тетка Катинка у тој сумњи, причајући ми да је њена Олга тако несрећна, гато је Рубов тражио од Онслова њену руку. Она је то одбила, погато воли другога. Сад сам био са свим оигуран ! Тај други био сам ја; могао сам се поуздати, да ћу у њој наћи савезника. »А гага му је одговорио Петар?« »Нигата одлучно; он је ио обичају задржао га за резерву.« »Ја не верујем, да ће Рубов остати на томе." «И ја не верујем, али ако би било гато горе, онда ће она наћи прибежишта код мене ! с< »А отац њен?« »Мора ће узети у помоћ једну домаћицу, као што је то и пређе имао.« »Па то је онда добро.« Идућег дана дође Бајгнер. Дочекао сам га на станици и видео сам, да се врло добро преругаио, да га нико није могао познати. »Ради потребнога циља. јаћусе представити као ваш брат Алекса Грујић!« »Добро је, драги брате Алекса! »Ја сам био на путу, и дођох и вас да посетим." »Врло добро!"

Тетка Катинка је била веома изненађена кад сам јој нредставио »свога брата" у подне смо ручали код „Седам круна,« где сам се и иначе био абоновао. Представио сам целу ствар Вајгнеру, а нарочито све тегакоће, које ми стоје на путу. Бајгнер се насмеја: „То ниоу баш тако велике тегакоће; наравно да то може изгледати вама тешко погато нисте упознати са механичким стварима. Добро је, те сте мене звали." „Дакле још данас ? „Одмах по ручку !« „ Лепо !« Чим смо изашли од „Седам круна. отишли смо на посао. Није нрошло ни пет минута, Бајгнер је већ био нашао тајну механизма. Сада сам и ја умео да закључавам тајна врата и изнутра да их отварам. То ме је веома обрадовало. »А сада доле са бравом !" »Маленкост!« одговара Бајгнер. Кратко је време манипулисао са обичним калупом, и по том је отворио браву. И шта нађосмо? Све. што смо тражили , пресу , литограФске табле и отиске руских новчаница. Одмах сам приметио да се овде има посла са егземпларима новчаница са омањим грегакама. После нађемо егземпларе са поправкама и најзад новчанице , којима се није имало ништа нриметити. Када ми је Вајгнар прибавио из једне браварске радње још и кључ за ову идеју онда ми рече: »Тако, драги колега, сада имате све спремно, само још да пронађете особе, којих има више, што је сигурно! »И ја тако мислим!« „Могу ли сада одпутоваги ? „Можете. и реците управнику, да ћу му се скоро јавити! — „Но, још једна етвар: хоћу да сам сигуран, да ме не може нико напасти у мојој соби." »Врата не смемо закључавати, јер ће у том случају сазнати да је све откривено. „То је истине, али ја бих хтео да сам осигурап." »Добро, и то можемо учинити. Наместићу вам у унутрашњости кревета једно електрично звонце, које ће вам добро послужити !« »Лепо, удесите како ви за најбоље нађете!« Бајгнер тако удеси жицу под патосом и^под тајних врата и направи везу. да при сваком њиховом отварању мораде звонити у моме кревету. Пошто ме је Бајгнер изљубио, правећи се погружен, отпутова. (СВРШИЋЕ СЕ|

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питин.а . I. Један ореоки пиоар гшта: (( а. Један грађанин доставио је среској власти, како један странац, који се бавп овде тр-