Полицијски гласник

ВРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 351

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињона су иам ова питања . I. . „У иашој општини, налази се солско стовариште, одакле се продаје со, за замашан део Србије. Унос соли износи преко милијуп кнлограма. Она се со не иери на општинским мерилима, али како се уноси и продаје иа територији ове оптптипе, то је суд нашао, да на ову со треба наплатити таксу по закону о опгатинској мерини. ; Н'ад је у -гоме погдеду учињеи известан корак, онда је управа солског стоваришта одбнла илаћање боз мпого разлога, износећи, како је то државпа сб, а држава вели не мора ову таксу да плаћа. Општински суд, међутПМ, налази , да овде не стоји случај чл. 8. става нрвог, закона о оиштинској мерини, пошто држава не набавља сд за своју потребу, него за продају , дакле шпекулацију. Пре него што би учипио даље кораке по овоме, суд жели да чује.. мишљење тога уредншптва, па зато га молИ, да по овоме изволи казати своју реч.» — На ова питања одговарамо : Погрепшо је тај суд разумео став први чл. 8. закона о општинској мерини (кантарини). Није се њиме то хтело рећи, да држава мора пабављати неке ствари специја.шо за своју потребу, па да оне буду ослобођене од плаћања мерине. Битни је захтев да ту набавку врши дрзкава пепосредно, а не преко посредника — лифераната, и у оигате за своју потребу, па макар то било и гапекулативно природе, и она онда не плаћа мерину. II пре новога з.акона о мерини од 1 896 год. то је питање покретаио, па га је Државни Санет, у седници својој од 19. нопембра 1891 год. Бр. 3013, регаио на штету општина. IОгао како гласи то ^решење : «Да држава ништа није дужна илаћати опгатини на име мерине за со из ових разлога: 1. Ако се та мерина наплаћује за стварну .услугу, т. ј. за употребу опгатинских мерила, онда држава није , ништа дунта плаћати за то, што се она тим мерама не олужи, него својим, по овлагаћењу чл. 19. законе о монополу соли; и 2. Ако се мерина, коју општина наплаћује за себе, сматра као нека врста извора, или боље рећи дажбина, коју је општина овлашћона за себе наплаћивати, онда ни у том случају држава није дужна илаћаги, јер она је овла-шћена, да за подмиривање својих потреба наплаћује од својих оуграђана разне норезе и таксе, али није дужна да их оиа појединцима или општинама плаћа. II. ( ,У закону о општинској мерини, а имено у чл. 1 4. прописано је, да жалбе противу пресуда општинских власти , по кривицама, разматрају надзорне власти. Да ли према овој одредби, може жалба ићи аДржавном Савету?" — На ово питање одговарамо: Кад год није чисто админиотративии спор, него је кривица, онда се партаје могу жалити

Савету оамо тада, ако у дотичном закону, на основу којога се казие изричу, нарочито етоји, да има места жалби Државно.м Савету, а кад год тога нема, онда не мозко ни жалбе битп. Из реч ипак, ( ( надзорне властп," никако се не може извеоти закључак, да у те падзорне власти долази и Савет. У овом снецијадном случају још и зато, што се у чл. 26. правила о нзвргаењу закона о општинској мерини, од 6. марта 1 896 год. ПБр. 895 9, која оу прописаиа на бснову Чл. 15. поменутога закона, нарочнто вели, да Министар народне привреде решава у Последњем стеиену. III. Један срески званичник пита: дОо закону од 22. јупа 1 882 год. о монополу Државне Штампарије, за извесне сорте штампане хартијвТ а пмено по чл. 4. казнп се до 2000 динара опај , који би се ухвагио да штампа или продаје монополисане хартије, које су побројане у чл. 1. иоменутог закона. Које власти изрнчу ову казну, о томе закон ништа пе вели. Међутим, то Је потребно да се зна, јер се често по књижарама нађу бланкети, донесени са стране, који се према чл. 4. не би смели нродавати. Моли се уредништво, за потребно обавегатење по овом.» — На ово питање одговарамо: Закон од 22. јуна 1 888 год. о монополу Државне ШтампариЈе, за извесне сорте штампане хартије, не важи више, јер је укинут законом о установ1>! , новпх државпих монопола на жигице, петролеум, хартије за цигарете и алкохол, Ј од 3. августа. : 1 893. годнне, По томе закону, пггампање и продаја моноиолисаиих хар^Љја, које оу биле побројане у чл. 1. закона од 22. јупа 1 872 год. прешло је на Управу Државних Моноиола, и то је трајало све до 1. маја 1 902 године. Овога, пак, дапа, измепом члана 7, од монополских хартија, које штампа, издаје и продаје Управа Држ. Мононола, изузете су овс хартије : сви обрасци н Формулари, изводи црквени, сточпн пасоши, депозпгне књиге, регистри, деловодпи протоколн, прописи, прописннце н вежбанке, и у опште све оне хартије штампане, које се искључнво употребљују за државну, општиноку и школску службену потребу, па штампање и издавање ових пренесено на Државну Штампарију. Ни овим, ни којим другим наређењем, није ништа ближе одређено, како ће се казнити они, који штамиају и продају ове хартије, јер ое нарећења чл. 22. закопа о установи нових монопола овакако не могу однети и на ове случајеве, кад њих бага овај закон изречно издваја. Према томе, ово питање у опгате стоји отворено, и њега треба регулисати законодавним нутем. IV. Један полицијски чиновник пита: (( Да ли према новом Уставу јога важи раопис Министра Народне Привреде, од 18. јула 1880 год. ПАБр. 172 4, који је регулисао: како ће се изналазити пошиљаоци оних писама, која су остала непредата због тога, што ое није могао пронаћи прималац, а који је прописан на оонову чл. 4 7. закона о поштама, пошто се на начии, који је он прописао за отварање пи-

сама, може сазнати и садржина ових, а то не би смело бити по чл. 23. Устава?" — На ово питање одговарамо: ОваЈ распис ие важи више зато, што је чл. 47. закона о поштама. мењан у 1 896 години, и но тој измени иисма ое не отварају више онако , како је овим чланом било иредвиђено, од отране комисије, коју би одређивале иолицијске власти, него је остављено Миннстру, ди он пропише правила о томе, што јс он и учинио у 1 903 год. одређујући нерманентну комисију од чиновника овојих, за овај посао. Од савесности ових чиновника зависи, да ли ће се повредити наређења чл. 23. Устава. За аиоолутну заштиту од тога, треба закоподавпим путем саобразити наређења чл. 47. закона о иогатама, уставним наређењима. V. Један срески писар иита: „У овом срезу, где оам ја еа службом, образовапо је акционароко друшгво, за подизање електрнчннх построја за оеветлење и употребу као моторне снаге, на реци В. Сем грађевнне, коју друштво мора подићи на самој реци В., оно ће имати извеона постројења и ван ове, иа чак и у суседној вароши, коју мисли ооветлити, и где ће се чинити уиотреба електрицитета за разне индуотрпјоке циљеве. Потребпо је да ое зна, које влаоти дају дозволе за ова поотројења, па молим уредпиштво за нужно обавештење." — На ово питање одговарамо : Све замашније грађевине на води и оама унотреба воде, подижу се по дозволи окружних начелстава, ио. наређењима закона о водама и њиховој употреби, па наравно, и за електрична постројења, у колико су ова везана за употребу воде , и у колико се за њих морају подизати грађевине на води. Ако се за електрична ностројења морају подизати грађевине и ван река, и где употреба електричне снаге не прелази 50 киловата, оида и те дозволе дају окружна начелства по чл. 61. правилника Министра грађевина од 17. априла 1 902 год. зб. 5 7. стр. 216, а за снагу преко 50 киловата, сам Министар грађевина. СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ТРАЖИ СЕ Станојка, жена Љубисава Гачића, из Сибнице ср. космајског, побегла је 25. пр. м-па, од свога мужа, и до 1. овог месеца била у једној овд. проститутској радњи, а тада је отишла пезнано где. Препоручује се свима полицијоким властима, да Станојку иотраже и у случају проналаска упуте овоме мужу на продужење брачног живота. УБр. 38929. Јован Вујић, слуга код г. Николе Вујића, арт. капетана у пензији, наиустио је свога газду 4. овог м-ца и незиано где отумарао. Јован је стар 1 6 год., впсине обичне, лица смеђег, носа правп.ша, косе смеђе. — Позивају се све полицијске власти да Јована иотраже и нађеног снроведу овој управи с позивом на Бр. 1 2248. Смрзнут човек, нађен је 1. ов. мес. у колеби Милана Ђаковића из Д. Шаторње у ср.