Полицијски гласник

страна 350

ПОЛИЦ јд ЈСКИ гласник

врој 45

„Шта је то? »Ах, драги господине, ту лежи један рањеник!" рече служавка. »Покажита нам га; дајте мало светлости!" Када се она врати, видесмо Калински и ја пред собом Деонтова Наншова у постељи. „0, пријатељу, ми се познајемо још од неки дан?« Рањеник је ћутао. »Да нисте ви Леонтов Наншов?« упитам га ја. »Јесам ! (< „Ви сте били синоћ у мојој спаваћој соби у замку Борову? »Јесам!« в Ви сте ме хтели убити?« и Да по наговору Рубовљевом !" »Јесте ли чули?® обратим се Калинском. „То ће Рубову донети још пет година!" одговори овај, иа се за тим окр> те служавци: »Кроз један сат биће рањеник однет одавде! — Сада већ немамо шта више да радимо овде. Напред! Кад смо сели у кола рече Калински: „Но, Рубове, ви сте то лепо радили! Ми смо ухватили и Леонтова, и од њега имамо признање." „Шта знам ја? „Само не лан^ите ! Вама су већ и иначе сигурних петнаест година у Тоболску!" „Та оставите ме на миру!« Калински се смејао: „Вићете ви већ питомији, јер сте већ били један пут наш; само ће овога пута бити горе, много горе!" Шта је Рубов на то одговорио, није се могло разумети. Чим Смо стигли у Острво јавио лам у Верлин депешом, да је све срећно пошло за руком. 0 Ускрсу сам постао комесар, а о Духовима сам се венчао са Олгом. Били смо већ венчани, кад нам је стигла вест, да је Рубов заиста осуђен на петнаес година робије у Тоболску, али да се првом указаном приликом убио из неког скривеног леворвера. Стари Онслов, који нас је баш у Берлину походио, додао је на то: „То се могло предвидети, јер је он био опак, пргав човек! Величина казне свакако да га је довела до очајања!" Олга склопи руке: »Ах, сиромах! Да је добио добро васпитање, сигурно не би постао рђав човек!* Наншов је прошао са шест месеци затвора. иревео Д. В. БакиК Из СТРАНОГД СВЕТА ЊУЈОРШКИ „КАДЕТИ" — ОПОМЕНА МЛАДИМ ПУТШ1ЦАМА Бацићемо поглед на разне методе, којима се служе у Њујорку при трговању са женскињем, да би се младе и неискусне путнице умеле добро чувати од тако званих „кадета". Те хијене у људском облику, бацају око најпре на младе девојке, које дођу са стране у Њујорк. Таква млада

путница свакако не може бити довољно предострожна; најпре је склептају проФесионелне трговкиње са женскињем, које су биле чланице више религијозних и моралних друштава, па једна од њих иде са својом »робом« у какав хришћански манастир у Швајцарској. Да речемо најпре што о самој речи Њујоршки „кадети". Пређашњи полицијски комесар Огеепе дао је деФиницију за кадете, да су то „младићи, чије се занимање сасгоји у томе, да доводе девојке у јавне куће." Тако им је дато врло добро име, које их карактерише потпуно. По судским салама откривају се безброј срамних примера американске трговине са женскињем, али у пркос томе "кадетство" је у највећем цвету у Њујорку, више но икада пре ; тако, да морамо поновити речи судије Корнела, кој.и је рекао. да је оно дубоко укорењено зло на срамоту Њујорка. И судија Најбургер изјавио је на једном судском претресу, да су мреже кадетске у неописано већој мери распрострте последњих година у Њујорку. На једном претресу, где је био случај са једном девојчицом, која је једва пошла у школу, Махон, судија, који је судио, узвикује: ,>11е могадох никад ни замислити оваку стидну ствар!« По Њујоршким добротворним друштвима, узвикују моралисте, како се не памти у историји Њујорка за тако огромну трговину са децом, као што је сада воде ти «кадети;" тако су „кадети" ностали типична Њујоршка Фигура. а „трговина" им је толико распрострањена, д^. има карактер праве организације. И у истини су Њујоршки »кадети« основали свој „кадетски клуб," у коме се чувају и штите инт^ереси њиховога реда, и саветује о „трговачким пословима." Ту имају и праву „берзу." По решењпма клубских седнаца врше се експедпције несрећних женскин а за Европу, у пратњи „кидета," који их смештају по европским „кућама." .„Кадети" никада не оскудевају у новцу. Дође ли ма који члан у опреку са законом, дотични клуб узима најбољега адвоката и ставл^а му на расположење велике суме за спас свога члана. Да „кадети" стоје у непрекидним односима са сопственицима извиканих кућа, видело се приликом претреса вршеног код „трговкиње" Коре БратФорд. Из њеннх „књига" видела је Њујоршка полиција, како је она плаћала „кадетима" за сваку добављену девојку извесну одређену таксу. За девојку, која је тек дошла у Њујорк 15, за американску или какву девојку, која је у Њујорку више од две године, по 10 долара од комада. Пајобичније варају сироте девојке, да их воде у добру кућу, у службу, са примерпом платом, па кад их примаме у кућу. пресвуку им одело и затворе у собу, у којој има прозор са решетком, или Је наћушкају у какав амурлук затворен капком. Није био један случај, да је полиција налазила скривене девојке у ужасним затворима без зраке светлости. 'Ге су жртве пуштане у слободу од стране »кадета" само у случајима, када се иису

могле употребити па и тада под претњом смрћу. Њујоршки „кадети" стоје у најчвршћој Еези са посредницима за набавку млађих, који — није редак случај — имају и сами по једну јавну кућу у најлепшим крајевима вароши, те за то девојке никада не могу бити довољно обазриве, да би се сачувале грозпих канџа ових »трговаца." „Кадети" лутају но улицама, парковима, око музеја и Фабрика, свуда где с.е налазе младе странкиње, јуре за њима ословљавају их и врбују у своју корист. Један је од најопаснијих посредника 73. годишњи старац Алторнеј Стрет. Полицијски су детекгиви били толико ве^ти, кад су се обратили старцу за „добру робу," да их је овај сматрао за добре и масне птице. Кад су чиновници понова дошли, на вратима их је дочекао 13. годишњи унук Стретов, са речима: »Деда има за вас горе пуну собу девојака!" Осам младнх девојака, које су тражиле себи службу, отргнуте се из руку овога нечовека. Интересна је преписка тога старца, , која је нађена приликом претреса у његовом стану. У једном писму каже: »Пошаљите ми одмах повише девојака!« У другоме: „Доведите девоЈке у среду. За цену доћи ћу к вама. Нека буду сваковрсне, али и високе. Морају бити лепе, а по могућству Хришћанке!« На жалост по закону од 1888 године овакви трговци могу бити кажњени највише са 500 долара или једном годином затвора! То је, по мишљењу њујоршке полиције, и главни разлог. да се трговина са женскињем у »земљи слободе" распрострла у толикој мери. Ири крају да поменемо погрешно уређење Њујоршке државе у томе, што је по њиховом закону слободно сваком варошком кмету да може венчати пар људи но иравилима цивцлнога брака, и отуда су кметови често, и противу своје воље, учесници срамних »цадета.« Када »кадет« не може на други начин да сурва своју жртву у грех, он јој обећа брак и кмет их венча. Млада девојка сада је потпуно сигурна, али ускоро пб том, она је већ на месту, које јој је „кадет" припремио. Тако је често пута за извикане куће цивилни брак. Један је адвокат Њујоршки доказао, да је у неиосредној близини судске куће било неколико извиканих кућа, којима су противу своје воље биле заробљене десетине девојака од 13—18 година старости. На претресу једнога случаја са девојчицом од 13 година, судија се грози и вели: „Судио сам више случајева, али ни један није имао тако страховитих појединости при силовању. Штета је, што не могу да изречем и казну батина!« По том је пресуда гласила за „кадбта:" десет година робије. — — Свакако да је далеко још од нас ова несрећа у толикој мери, али западњачка „цивилизација" осваја — чувајте се младе Српкиње! д. в. Бакић — ...с^ГОКг^—