Полицијски гласник

БРОЈ 48 и 49. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. ДЕЦЕМБРА 1904. ГОДИНА VII! 1ООО РУ> ООО ООО ООО ООО с 4јГ> ООО ООО ООО ООО ОЈОГ ) ООО ООО С/?0 ООО ООО ООО ООО О&О а,00 ООО ООО ОбО ОбО ООС ООО ООО ОбО ООО С<С»0 сг?р ООО с<? 0^/?О <$&ј> &&> ООО '<ј>5г> ООО ООО С.ОО ■>-■- 0<90 ООО сООС О..полицијшШсник СТР^ЧНИ Ј10СТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОШ И АДМИНИ0ТРА1Ш ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

ООО ОјСГ> ОЈСЊ С«у: ОРО СОО ООО ОСЈО ООО 0>0 ОСО с<?0 С/?0 ООО с<90 сг?0 (>00 ООО ооо сгго Сх&О сг?0 ООО ООО ОбО СУУ ООО ОРО ООО ого С*00'С«00 сг?р Р<уО ОУ) ОУЈ ОС >0 050 ОСО (К5-0 0<50 060 ОС2 ООО 007) О<50 С/5С ООО ос. 7РЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТБА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА уур оао УУ. с лњ >у- адо аео ооо с>у о&о с/уд с лп &сп> о*у? и« с />г осге одс ог>с ооо о>у> ооо осуа С^. УЛ> УХ огт? 'У У СД С С^Г У С^. '^Х ју^ ^ ^ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излазиједанпут недељно. Ио потреби биће и ванредних бројева. Претплатасе шаље »Уредништву Полицијског Гласника« или дотичним окружним и среским властима, или на пошти. Цена је листу: чиновницима, званичиицима, општинскнм писарима и осталим зранинницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостиоиичарима и механџијама годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодигање 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира нолицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 дннара на годииу. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника* не продају се. Рукописи не враћају се. с/тр с/у: о?у с/у^ О ј О г> ојоо оу: оуј о-у ојсг> о-суо осп оо? суу сг>о с//: е/уг оуг. суу суу-' оу с//: руг оос о>ур о<уС сг?о оу ооо осо оу> ооо о^о осо осо СУ>С с/>о с/уу^с/зо ооо ооо с/>о -»о о<У5 ! ос>о у^оос

ЧЛ. 2. ТАЧ. 8. ЗАКОНА 0 ТАКСАМА Нису ретки случајеви погрешног тумачења чл. 2. т. 8. закона о таксама, због којих трпе штете многи појединци, и иропадају им иначе јасна и несумњива права, јер не могу да плате таксу, а до уверења о сиротном стању не могу да дођу. Највише као да од тога погрешног тумачења пате жене, било разведене или отеране од својпх мужева, било као удове, кад их наследници најуре са имања, па би оне хтеле да прибаве важност наређењима §. 413. и 414. грађ. закона, о уживап.у на добру мужевљевом. Ми смо имали прилике да видимо миоге такве случајеве, и један од њих саопштићемо у целини, па онда доказати како су власти погрешно разумеле' поменута наређења, те да на такав начин и сами пружимо могућност, да и наше мишљење буде нредмет оцене других људи. Дакле, случај, који нас је и определио да говоримо о значају чл. 2. тач. 8. зак. о таксама, овакав је : Марија жена Петра Павловића, из Б-ца, наследила је извесно имање од својих родитеља, и донела га у мираз своме мужу. Приликом пописа имовине, који је вршен у 1884 год. Петар је ово имање записао на своје име , како, у осталом, и закон о порезу наређује, и на исто је плаћао порез. После смрти његове, његови синови (имао је петорицу) поделили су на равне делове сву имовину свога оца, па и оно имање, које је било својина њихове матере, а њу су просто отерали са имања, и унутили да живи и храни се службом или просјачењем. У намери, да судским путем тражи повраћај имања, које је њена несумњива својина као наслеђе од родитеља, као и право уживања на добру мужевљевом у смислу §. 413 и 414 грађанскога закона, Марија је тражила уверење од дотичног општинског суда о сиромаштву. Општински суд, и ако је знао да је Маријино имање приграбљено од њених синова, и да она не плаћа никакав порез, ипак је тражио од Пореског одељења по-

датке и упут : хоће ли издати молиљи уверење или не? Пореско одељење нашло је, да овде не стоји случај чл. 2. тач. 8. закона о таксама, јер молиљу није муж отерао, него синови, па није дало општ. суду ни потребне податке, јер, вели, према иорезу, који плаћају њени синови. она није сиромашног стања. Покушај полицијске власти, да обавести и општински суд и Пореско одељење о погрешном тумачењу ове законске одредбе, остао је безуспешан. Према томе, ова несретна мати, поред права на уживање на заосталом имању њенога мужа, поред своје несумњиве својине, отерана од несавесних синова, нема ни леба да се исхрани. а камо ли таксу да плати, и кад се за све то жали властима, оне слежу раменима и понављају плати таксу!! Изневши, овако случај, који постоји, ми смо сада дужни да по обећању, изнесемо своје гледиште на значај чл. 2. т. 8. закона о таксама, и да докажемо погрешност примене његове од стране Пореског одељења, које је, у главноме, и спречило издавање уверења о сиромаштву. Дакле: Треба запазити две ствари у наређењима чл. 2. тач. 8. ставу 4 и 5-ом. Тамо он, на име, везује удату жену за порез свога мужа само дотле, докле она живи са својим мужем у заједници, а ако је удова, докле на имању свога мужа живи. Закон овде не чини никаква ограничења, нарочито у ставу 5-ом, у погледу побуда и узрока, због којих удова није више на имању мужевљеву. Он просто тражи да стоји тај Факт, и онда се стање жене — удове одређује према иорезу, који она лично плаћа, ако га у опште нлаћа. Да ли је она са имања насилно отерана; да ли је то учињено од стране наследника или којега другог, или је, на послетку, она из својих властитих побуда престала да живи на овом, о томе, велимо, закон не вели ништа, пружајући тако, могућност удови, да она увек може тражити и бранити своје право без икакве таксе, ако она не би имала свога имања оделитог од овога.

Разумно је, дакле, законодавац признао, да су удове у већини елучајева у тако несретном положају, да их гоне са имања, које је од мужа остало, и да су, по томе, упућене да траже заштнту власти и судова, па зато је и дозволио да ово чине без таксе, ако, наравно , не би случајно сем овога имале другу имовину. Како и у случају, који смо ми изнели, удова не живи на имању, које је после смрти мужа јој остало, то и за њу, по превасходству важе наређења т. 8. чл. 2. зак. о таксама, нарочито што је несумњив Факат, да је она насилно отерана како са имања мужевљева, тако и са онога, које је њена несумњива својина, те без своје кривице не може да прибира приходе са ових, и сгвори могућност да таксу плати и тако одбрани једно своје очигледно право. Према овоме, поступак Пореског одељења и општинског суда према Марији незаконит је, и на старијим је властима, да ову неправду исправе. Како, међутим, овај пример није једини као што смо и напред рекли, то на цен■гралној Управи лежи дужност, да о значају овога законског наређења да ближа обавештења, како се људи не би лишавали права, које је иначе несумњиво.

ГРАЂАНОКИ - 0УД0ЕИ П00ТУПАК протумачен начелним одлукама, одлунама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти Г,дава деветнаеста 0 уништењу јавне неуредне продаје (НАСТАВАК) 26 ^ 507. Док не прође петнаест даиа после Јавне продаје, непокретности, или ако има тужбе због нродаје, док решење о том извршно не буде, суд неће купцу оведоџбу — тапију — издавати. Но кад има тужбе за уништај продаје, онда ни купац неће цену полагати у року, који је за то остављен §-ом 4 83-им У овом случају