Полицијски гласник

СТРАНА 386

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

покретна је, и тако удешена, да може постепено заузимати све положаје између хоризонталнога и вертикалнога. Ако се Фотографишу мртваци, треба их ФотограФисати у положају, који у сандуку заузимају. Зна се, да очи највише утичу на изглед једне личности, као и да осуство њихово на једном лешу може бити предмет забуне чак и код оних личности, које су покојника врло добро познавале. Да би се ово избегло, данас проФесор Гос препоручује, да се лешеви ФотограФишу са отвореним очним капцима. У случају, да је ову операцију немогуће извршити прстима и четком, умоченом у слаб раствор сулФата алуминијума, треба очне капке трљати водом, иомешаном са глицерином, ну при том ваља обратити пажњу, да се не повреди рожњача. Овој Госовој методи, која је нашла места у свима досадањим делима о ФотограФисању лешева, ми смо слободни претпоставити другу, по нашем мишљењу много простију и лакшу методу, која нам је увек пружала најбоље резултате. У место отварања очних капака, према изложеној Госовој методи, која операција по некад траје читав час, ми смо се са успехом служили вештачким очима. Ако 'су очне дунље веома дубоке, мора се употребити мало Фате, да би вештачке очи биле што ириближније очима и њиховом ноложају код живих људи. Што се тиче боје ових очију, два пара: један црн, а други угасито отворен, довољни су да замеее све остале боје, ако ро ;књача допушта њихово разликовање. Очи азурне, плаве, зелене и угасито отворене, могу се врло лако представити на фотографији са очима ма какве боје, иод условом, да је ФотограФија јасна. Сви опи, који су се озбиљније занимали са ФотограФсањем лешева, могли су оназити, да очи само после једнога дана, и ако леш није прешао у трулеж, губе свој сјај и поетају тамне, што се може лепо видети и на самој ФотограФији. У овим случајевима неоспорно је боље употребити вештачке очи, које својим сјајем приблпжују већма леш изгледу живога човека. Отварање очиих каиака, поред нарочитих за то удешених апарата, врши се још и помоћу обичних чиода. Ово нарочито код оних лешева, чије су очне дупље очувале свој нриродни изглед. Ироцес овај врло је прост. Треба узети једну чноду, без разлике на њеиу димензију (обичпо оне, које се уиотребљују за инсекте), и подижући прстима горњи капак утврдити га номоћу чиоде за очни глобус. Што се тиче доњег капка, врло су регки случајеви, да се и он мора чиодом утврђивати. Обично је довољно ирстом га посувратити. пошто и без чиоде остаје у овом положају. Чиоде треба са свим забости у меко ткиво, тако да им се само главе виде, које могу бити или одсечене, или помоћу рестуширања на ФотограФијама нзбегнуте. Поред овога, чиоде се могу врло корисно унотребити, да би се усне једна другој приближиле. Ако леш није прешао у процес труљења, његово ФотограФисање не пред-

ставља никаквих тешкоћа. Сасвим је друга ствар, ако је овај процес наступио, као што је случај са већином утопљеника нарочито у летње доба — код којих овај процес веома брзо настуиа. Извесни писцп мисле, да у овим случајевима не треба ни приступаги ФотограФисању , док се други опет задовољавају, да их ФотограФишу у стању, у коме се налазе. Не можемо да поделимо ни једно, ни друго мишљење. Реч је, да се утврди идентитет леша, а чим ово стоји, стоји и Факт, да би осуство ФотограФисања било онолико исто штетно, колико и просто ФотограФисање леша у стању, у коме се налази, то ће рећи са физономијом потпуно измењеном. Искуство доказује, да се са мало воље и стрпљења могу добити одличнп резултати, чак и у оним случајевима, у којима је процес труљења узео велике размере. Једна од највећих погрешака у овим случајевима у томе је, што се фотограФисање лешева поверава обичним служитељима или простим ФотогриФима, који нису ни у колико упознати са специјалним начином Фотографисања ових објеката. Са ових разлога неопходно је потребно, да судски лекар лично присуствује у свима важнијим и тежим случајевима. Очигледан доказ за ово налази се у случајевима, које представљају слике 3 , 4. и 5.

Слпка 3. Оно што највпше доприноси иромени Физиономије једнога леша у процесу труљења, то су гасови, који испуњују ткиво. и зелено прљава боја, која се појављује на кожи — елементи потпуно довољни, да онемогуће познавање леша. Помоћу секције коже на глави, једнаке оној, која се употребљује за отварање лубање. и секције образа, могуће је ослободити ткиво од гаса, и на тај начин изглед леша приближити изгледу живога човека. И ако облик лица, услед ових операција, постаје много одвратнији и непознатији (види слику 3.), ипак не треба

изгубити наду, да се и његов идентитет може утврдити. На против, сл. 4. доказује. да се уиотребом с.редстава, које смо описали, може добити помоћу ФотограФије доста верна

Слика 4. слика непознате личности, која је у сваком случају много кориснија за утврђење идентитета, но савети оиих, који предлажу, да извесне лешеве не треба никако фотографисати, или да их треба ФотограФисати без промене положаја у којима се нађу. Ово се још јасније види из слика 3., 4. и 5., које иредстављају једног неиознатог утопљеника, нађеног у Тијелском језеру, близу Букурешта. Извађен из воде

Слика 5. после месец дана, у процесу потпуног труљења, као што се види из сл. 3., нреиет је у моргу , где је остао неколико дана потпуно непознат.