Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 50

СТРАНА 392

цуски психијатер ; ужасна је борба, која се одиграва у души и мозгу тих несрећних жена, када се у њих увуче тај демон. Писац се није задржао само на томе, да изучи ту болест, и на тај начин покаже нов пуЈ криминалистама, он је унео и нешто свога за борбу противу те болести и за њено савлађивање. Магацинитис треба убијати у клици, а то прво тамо где се најпре појављује, у великим трговинама Код крадљивице, која је болесна, свака побуда моралне природе, није у стању да је уздрже од злочина. Види ли она, ма и на већем одстојању, чувара безбедности, који је као такав обележен нарочитпм знаком, то ће у већини случајевима бити довољно да је подсети на стварност и — она неће красти. Д. В. Бакић

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања . I. «У нашем орезу налази ое једао рударско иредузеће од пре пеколико година, и но уопесима, које је учинило у експдоатацији, долази у ред богатијих рудника. Власници овога рудника, странци, не осврћу се мвого на законе, који постоје. Тако, и ако се зна, како ое по уредби о механама и каФанама може нодићи механа, они су без обзира на то, подигли на своме руднику гостионицу, у којој механишу као и у свакој механи; тако продају својим радницима јело, пиће и т. д. а каФеџија, који преко пута држн кафану и подноси све терете, не може да паздри ни гроша, јер он не може да даје на вересију, а сопственици мајдана дају, па придиком иоџлате задржавају сами, колико је који учинио трошка. Шта више, они ову радњу ниоу пријавили ни за порез, нити који од њих има лпчно мехапско или каванско право. Шта треба урадити, па да се тиме стане на пут овој незаконитој радњи , јер ое власт није одазвала па прву доставу, која јој Је учињена, пошто је од тога времена протекло више од месец дана, а они и сада раде'!» — На ово питање одговарамо: Пема никакве незаконитости у радњи сопственика рударског подузећа, што су подигли гоотионицу и тамо иродају храну и пиће својим раденицима, јер они имају на то права по изменама чл. 68. рударског закона од 27. јануара 1900 год. који гласи: е, да подиже магацине, бараке и гоотионице искључиво и дућане за снабдевање свог персонала и раденика раном и осталим потребама, без да при продаји ови иредмета радницима и персоналу сме рачунати за оебе запатоку добити." Као што ое дакле из ове одредбе види. они имају не само право, него чак и дужноот, да подигну гостионице за иохрану својих радника, без права, наравно, да паплаћују какве добити за себе. А кад већ не раде на добит, онда отпада и пореско оптерећење.

Исто тако, за тај посао пије им потребно лично мохаиоко право, докле год се њихов рад буде кретао у границама обележепим у чл. 68. поменутога закона. II. «Пре месец дана, један грађапин из суседне окружне вароши, узео је под закуи једну њиву у атару наше општине, са намером да гу отвори камени мајдан, јер је. по ранијем истраживању, наишао ту на врло добар камен за калдрму и сокле. Њива ова надази се поред самога нута с једие стране, а с друге је, опет, река, и ту појило сеоске стоке. Опасност ј е, да може бити какве несреће кад он буде палпо миие. Кад је на ово скренута пажња соиственику њиве, он је изјавио, да он има права расподагања свејом имовииом, и да о томе, шта може даље бити, не ће да разбира. Општински, пак, суд . коме је ово такође достављено, још ништа није одлучио. Моли се уредништво за обавештење : може ли се стати на нут вађењу камена на овоме меоту или не ?" —- На ово питање одговарамо : Измене чл. 22. закона рударског, од 22. јапуара 1900 год. који говори о каменим мајданима, или како се у закону вели каменоломима, гласи овако : «Каменоломи припададају имаоцу земље. Он пх може обделавати или давати под закуп. поигго надлежна полицијска власт, по добивеном мпшљењу техничког стручног лица утврди, да одржање или отварање каменолома на том месгу не угрожава околину, и у оппгге личну сигурноот и саобраћај. По томе се само извештава Министар народне привреде , да је каменолом отворен. 0 Као што се из овога види, може се стати на пут отварању каменолома, ако се нокаже да ће бити од штеге по околииу, нарочито ако буде угрожавао личну сигурност и саобраћај. Ово, опет, има да оцени подицијска вдаст нреко стручпог техиичког лица, па зато се и за овај случај , који је предњим питањем иотакнут, треба обратити полицијској власти, иа ће она учинити даље шта треба по закону. Ако се извиђајем њепим утврдп, да отварањем каменолома не ће бити штете ни за кога, онда се, наравно, не може отварању ни стати на иут.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Петар Стојановић, слуга г. Васе Јовановића, секретара мин. пар. привреде, побегао је од свога газде 3. ов. м-ца, одневши и 1 1 дин. колико је изузео више аконто овоје илате. Петар је стар 2 9 год., висок, смеђ, браду носи па шпиц, на себи има башлику, бугарски шињел и жути иберцигер, на ногама чизме и на глави шајкачу. Родом је из Жабљана у ср. лесковачком, — Позивају се све полиц. власти, да

Петра потраже и нађеног опроводу Унрава гр. Београда с позивом на Бр. 42606. Милована Чолића, из Врола, на кога Је пала оумња да је извршио разбојпиштво, тражи начел. ср. пооаво-тамнавског. Он је стар 2 2 год., стаса високог, у оделу оељачком оукненом, на ногама има опанке, а на глави шубару. Препоручује се свима полиц. вдаотима да Чо.шћа потраже и нађеног снроведу начед. ср. на Уб, с нозивом на Бр. 2 2780. Петар Ђаковић, из Церове, среза драгачевског, који је био у притвору за крађу стоке, побегао је испред апоанџије иогог среза. Он је отар 19 год., раота средњег, ндав, без браде и бркова, на глави има шајкачу, па иогама опанке, у црном оукпеном оделу. У Београду има браћу у служби, а у Семереву ср. ариљском и'ма доброг иозпаника Сретена Добросављевића. — Позивају се све нолиц. власги , да 'Баковпћа иотраже н нађеног снроведу начел. ср. драгачсвског с позивом на Бр. 20578. Јанош Торник, слуга, сгар 3 2 год., смеђ, бркова смеђих, браде шпицасте, поси крагак капут, па ногама чизме, побегао је из кварта дорћолоког, где има да се узма на одговор цо извеоној својој кривици. — Позивају се све иолициоке влаоти, да Јаноша потраже и у случају проналаска спроведу управи града Београда с позивом на Бр. 428 41. Милан Радовић, из Ужица и Милан Петровић, звани «Дугачки,» из Крушевца, обојица познати вашарски кесароши, извршили су једну опасну крађу, у вредности до 400 дин., а на железничкој станици у Младеновцу. Петровић има око 24 год., високог је стаса, сувоњав, илав, очију плаво-зедених, образа дугнх, у оделу је сукпепом; Радовић је црнома-

Милан ПетровиЋ „Дугачни"

њаст, висок, у лицу пун, стар око 26 година, такође у сукненом оделу. Начелник среза космајског депешом Бр. 22078, моли све полиц. власти, да ове крадљивце у својим домашајима најживље потраже, и у случају проналаска њему стражарно спроведу. УБр. 42801. Јулијуса Франка, раденпка тражи кварт иалилулски Управе вароши Београда актом Бр. 12677. Нронађеног треба спровести поменутом кварту. УБр. 42496.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА У/1. БР. 14-