Полицијски гласник

СТРАНА 394

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51 и 52

да се село Рлица, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине рибарске, у срезу расинском, округа крушевачког, и прида општини малоречкој, у истом срезу и округу. да се село Винорача, по изјављенној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине драгоцветске, у срезу беличком, округа моравског, и образује за себе општнну винорачку у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9 децембра 1904 г. у Београду.

АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА Одлуке Дрзкавног Савета I. Благодејање, које предвиђа §.471. тач. 4. грађ.

за вршиоца дужности писара среза крајинског, у рангу писара начелства прве класе, Драгутина Радовановића, писара исте класе начелства округа крајиноког, обојицу по потреби службе. Из канцеларије министарства уиутрашњих дела, 15 децембра, 1904. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за лекара среза пожешког, у округу ужичком, Милутина Живковића . лекара среза пожешког и ариљског, истог округа; ва лекара среза жупског, у округу крушевачком, Др. Добривоја Гер. ГЈоповића, лекара среза жупског и копаоничког, истог округа; за лекара среза ариљског, у округу ужичком, Тодора Јанковића, лекара среза црногорског, истог округа , сву тројицу по потреби службе; за лекара среза копаоничког, у округу крушевачком, Др. Најдана Ђ. Пајића, доктора целокупног лекарства и бив. државног питомца, и за лекара среза црногорског, у округу ужичком, Др. Драгољуба Н. Милошевића, доктора целокупног лекарства и бившег питомца истог среза. за лекара среза орашког, у окр. смедеревском, Д-р. Радивоја Раденковића, лекара среза кључког, у округу крајинском, по потреби службе. Из каицеларије Министарства унутрашњих дела, 8 децембра 1904 г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном редуу Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 24. новембра ове године Бр. 9052, које гласи: в да се Јован Ђ. Лукић, инжињер хемичар, дијурниста ггри Управи барутане Обилићево, родом из Митровице, у АустроУгарској, и поданик исте државе, по његовој молби прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из дојакошњег поданства Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4 децембра 1904 г., у Београду.

РАЗГРУПИСАВАБЕ 0ПШТИНА Указом Његовога Величансгва Краља Петра I, одобрено је решење Народне Скугхштине сазване у редован сазив за 1904. год., које гласи: да се село Покровеник, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине сопотске, у срезу нишавском, скруга пиротског, и прида општини велпко-лукањској, у истом срезу II округу. да се село в Пајеж" ио изјављеној жељи својих становника, одвоји од садање општине „мирановачке" у срезу белопаланачком, округа пиротског, и образује за себе општину „пајешку" у истом срезу и ркругу.

да се села: Бунуша и Тодоровац; Брза и Радоњица, у срезу лесковачком, округа врањског, по изјавл,еној жељи својих становника, одвоје од својих садашњих онштииа и то: Бунуша и Тодоровац од општине „мирошевачке", Брза од општине »вучанске«, а Радоњица од општине 3 стројковачке", па сва четири села у заједници да образују за себе општину „бунушку" у истом срезу и округу. да се село „Кочине", по изјављеној жељи својих становника, одвоји од досадање општине влајковачке, у срезу копаоничком, округа крушевачког, и прида општини бруској у истом срезу и округу. да се село „Станишинац", по изјављеној жељи својих становника, одвоји од садање општине »врњачке«, у срезу трстеничком, округа крушевачког, и образује за себе општину »станишиначку®, у истом срезу и округу. да се села Рајинци и Доњи Дубич, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје садашње општине љубостињске, у срезу трстеничком, округа крушевачког, и у заједници образују за оебе општину рајиначку, у истом срезу и округу. да се село „Куманово", по изјављеној жељи својих становника, одвоји од досадање општине „темачке«, у срезу нишавском, округа пиротског, и прида општини „црноклишкој, 11 у истом срезу и округу. да се село »Дран:ево а , по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје досадање општине »врандолске", у орезу белопаланачком, округа пиротског, и прида општини »моклишкој с< , у истом срезу и округу. да се сеча: Драгошевац, Медојевац, Ивковачки Прњавор и Топола, по изјављеној жељи својих сгановника, одвоје од своје оиштине лоћичке, у срезу беличком, округа моравског, и у заједници образују за себе општину драгошевачку, у истом срезу и округу. да се село Грахово, које припада општини ораовичкој, у срезу лесковачком. округа врањског, и село Репиште, које припада општини теговишкој, у срезу пољаничком, истог округа, — по изјављеној жељи својих становника, одвоје од својих садањих општина, па та два села: Грахово и Репнште, у срезу пољаничком, да образују засебну општину под називом: општина „граховска", у округу врањском. да се село Лопатња, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине остружањске, у срезу подгорском, округа ваљевског, и образује за себе општину под називом : општина лопатањска, у истом срезу и округу. да се села ; Ерчеге, Медовина и Вучак, по изјављеној жељи својих стааовника, одвоје од своје садање- општине ковиљске, у срезу моравичком, округа чачанског, па да ова три села образују за себе општину под називом : општина ерчешка, у истом срезу и округу. да се село Несврта, но изјављеној жељи својих становника, одвоји од садање општине ораовичке, среза лесковачког, окр. врањског, и споји са општином велико| копашничком у истом срезу и округу.

суд. поступка, за земљоделце, распростире се само на оне пореске главе у кући, које су као такве постојале у времену задужења, а не и на оне, које се на1)у у времену извршења осуде — наплате дуга. Михаило Ј. Ш приватије пз Шапца, тражио је од начелника среза мачванског, да из имовине Павла Барјактаровића, из Глушаца, наплати извесно његово потраживање. Начелник срески, решењем својим од 26. новембра 1902год. Бр. 22381, извесгио је 111 . . . ћа, да му наплату није могао пзвршити због тога, гато Павле нема више од имања него онолико, колико закон штпти од продаје за њега н љеговог сина, који је такође пореска глава, и са њпм заједно на имању живи. Ово решење одобрило је начелство подрииско решењем својим од 16. јануара 1903. год. Бр. 654, а ово, опет, одобрено је решењем Министра унутрашњих дела од 8. јула 1903 год. ПБр. 15864, Против овог носледњег решења Ш . . . рић је изјавио жалбу Државном Саве1у, и оп је актом својим од 28. маја ове године Бр. 4645. учинио на министрово решење све примедбе: »По §. 471. грађ. суд. поступка, за извршење пресуде не може се узети у лопис земљоделцу, поред осталога азложеног у четвртој тачци овог прописа законског, још и иет дана земље па сваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не; а ,сем тога и кућа са зградама и плацем од једног дана орања. Ово законско благодејање распростире се само на опе земљоделце, који су пореске главе, или се за такве смаграју и ако порез не плаћају, јер по закону о порезу има више лица, која се од пореза ослобођавају, ма да се, иначе, рачунају као пореске главе (тач. 3. правила отшампаних уз §. 471. грађ. суд. пост.). Пакако ово благодејање закон пружа земљоделцу и на случај отуђења или задужења, то је за мерило у оцени питања: од кад лочиње важити ово благодејање, меродаван моменат, када је задужење или отуђење учињено, а не моменат, када се приступа извршењу наплате или одузимању имања. Према овоме, кад је крштеницом сина дужниковог утврђено, да је он бпо малолетаи у времену задужења, и да према томе није могао бити пореска глава, нити