Полицијски гласник

БРОЈ 51 и 52

ИО лициј С ки гласник

СТЈ»АНА 391

што је у Великој Британији при осудама због убиства потребна једногласност, а код Немаца не. Гарофало у својој криминологији иоказује у једној упоредној таблици, да у опасним телесним повредама Аустрија показује још вишу криминалносг него Италија, а у крађи њен завичај надмаша Немачка са више од 250°/ о . Кад се претпостави тачност тнх бројева, може се ипак упитати да ли боље образовање полицијских органа и судова, а можда и већа иоузданост статистике, пе разјашњује пре тај појав, него кад се узме да је у Аустрији већа суровост, л у Немачкој мања часност. Ломброзо у свом делу Узроци арестуиа и борба проткв њега, мисли : »У нашем цивилизованом свету лакше је и мање непоуздано Шего код дивљих илемена и народа) доказати етнолошке упливо на криминалност." То извесно није тачно. Осгављају^и на страну то, што данас једва где 1'одима сасвим неаомеиланих народа , треба имати на уму и то да су и иривредни односи појединих земаља тако различни да је једва могућно утврдити разлику раса у кримипалности. Али по томе не треба мислити да су племенске особине психолошки без значаја; не треба дубоких студија да се увиде разлике између лако узбудљивог Италијанца и размишљеног човека са севера; између мирног, пешто тромог ДоњоНемца и окретног, веселог ПФалчанина. И у статистици, и у другој области а не у области преступа, могу се видети такве диФеренције. Преглед о честоћи ванбрачних иорођаја у европским државама, показује са свим особите разлике. Ванбрачни иорођаји у Евроии држлве године °/ 0 рођ. Аустрија 1894 14,73 Шведска 1894 10,62 Данска ] 494 У.,50 Угарска 1894 9.35 Пемачка 1894 9,26 Белгија 1884 8,99 Француска 1894 8,94 Скотска 1894 7,29 Норвешка 1894 7,17 Италија 1в94 6,77 Финска . . 1894 6,39 Румунија 1892 6,06 Швајцарска 1894 4,70 Инглеска 1894 4,31 Холандија 1894 3,12 Ирска 1894 2,73 Русија (осим Нољске) • 1893 2,66 Србија 1894 1,07 Државе, чија се статистика једва може узети као сасвим поуздана, као што је Србија-са 1°[ 0 , и Русија са 2,7°ј 0 незаконите деце, могу се и не узети у обзир. Међу осталима стоји Аустрија са 14,7°ј 0 на врху, Иемачка близу ње са 9,3°| 0 , док Швајцарска има само 4,7, Инглеска 4,3 и Коландија 3,1°| 0 ванбрачнихиорођаја. Сразмерно висок ироценат Шведске са 10,6 јесте у вези са тамошњим законодавством, које деци заручника даје иста права, као и деци у браку рођеној. Још више одступају поједине провинције, у једној истој земљи, једна од друге.

У Белгији колеба се број ванбрачно ро*,ених између 2,6 у Лимбургу и 14,6°| 0 у Брабанту. У Немачкој је тај број од дужег броја година остао нрилично непромењен, и то 1881 — 1890 =9,3 а од 1891 — 1900 = 9Д°| о , Верлин је показао 1900 г. највишу циФру 14,9°| 0 . При томе су од особитог значаја клинике као места за порађање у свима већим и унивезитетским градовима. Баварска са 14.3°ј 0 не изостаје много иза главног града Истина да су у Баварској земаљски закони отежали мало ступање у брак, али та околност не може бити од велике вредности, пошто у Пфалцу има само 6,2°| 0 ванбрачних порођаја. Минимум је у ВестФалији са 2,7°ј 0 . Највише падају у очи разлике у Аустрији. По Салардијевим бројевима, које је изнео у свом делу Данашње стање находчади у Евроаи, у Истрији од 100 деце, 2,06 су незаконитог порекла, а у Крањској 44,16! Док у осталом у оним областима, у којима је број ванбрачних порођаја и без тога мали, изгледа да и та мала множина још се више смањује, дотле високи проценат у Крањској, Штајерској, Доњој и Горњој Аустрији, трајно расте. Сличне разлике појединих народа и појединих области међу собом показује и статистика самоубистава. Самоубиства у евроиским земљама На 1.000.000 становника долазило је самоубистава. државе 1881 — 1890 Монако 301 Данска 255 Швајцарска 227 Немачка 209 Француска 207 Аустрија 161 Белгија 114 Шведска 107 Угар. без Хрват. и Слав. • 96 Енглеска и Велс .... 77 Норвешка 68 Скотска 55 Нидерландија 55 Хрватска и Славонија • • 55 Лихтенштајн ...... 53 Италија 49 Румунија 41 Финска 39 Србнја 38 Русија 32 Луксенбург 28 Шпанија 24 Ирска 23 Босна и Херцеговина • • 6 Дакле по броју самоубистава долази у Еврогш Монако (са 300 на један милион становника) на прво место из лако разјашњивих узрока; за њим у невеликом одстојању долази Данска са 255 самоубистава, док их у Италији има само 49, у Русији 32, у Шпаннји 24 и у Босни са Херцеговином 6. По исиитивањима Морселијевим, нарочито герчанска раса, а у њој нарочито Доњо-Немци, нагиње самоубиству, док Словени и Западни Романи (Шпанци и Италијани из средње и јужне Италије) показују само мало наклоности за самоубиство. И у унутрашњости поједииих земаља разлике су сасвим карактеристичне. У го-

динама 1881 —1890 помрли су у Саксен Алтенбургу од своје сопствене руке 461 човек на један милион становника,у краљевини Саксонској 353, док је просечио у целој Немачкој било само 209; Валдек и Елзас Лотрингија показивали су најмање_ бројеве, 116 и 113. Сасвим је далеко од мене да. ја гледам, да разјасним те особите диференције ванбрачних порођаја и самоубистава искључиво разликом раса. Ту тако исто имају посла. религиозни и иривредни основи, као по неки пут и законодавни, као што показује Шведска. Али и не иатежуки с Факгима пе може се искључити уплив племенске особености. Овде није место да се то у појединостима покаже; али би се тиме само доказало да су етнограФске разлике од психолошког значаја. Због већ поменутих техничких тешко/га, не могу овде решавати примамљив задатак да се тако исто упор§де међу собом и криминалности земаља. А пре свега тако се миого оскудева у најпотребнијим статистичким подлогама, да се једва даље може отићи од нагађања. Али се може предузети покушај да се делови једне земље упореде међу собом. Али и ; ту свакојако не без једног ограничења. 1 Да би смо нашли племенске особености, били бисмо ириморани при сваком преступу трагати за место рођења преотуп| ника, ма да и то место још не показује |да он припада извесном одређеном племену. Сататистике узимају у обзир у опште само место дела, и то, мислим, с правом. А пре свега због тога што место дела и место становања до сасвим незнатног разломка кажњивих дела, јесу једно исто место, као што је то утврдила криминална статистика немачког царства. А за тим и због тога, што су социјални узроци важнији од индивидуалних. Извеоно није за подцењивањо одвојено посматрање места на коме се преступ догодио, и место где је преступник рођен; оно може у по неким случајима да разјасни извесне појаве. Таквих покушаја било је прилично. Једно такво посматрање изнео је Жоли у свом делу Криминална француска. Не нашавши за 20 криминално најбољих и 20 најрђавијих департамената Француске, никакве промене у класиФикацији, да ли је ту био основ место дела, или место рођења. Тако док је сигурност својине у Корзици само ретко у опасности, и то већином од странаца, дотле је главни преступ Корза убиство, а пре свега из освете. На свако убиство извршено у Француској, долазе једанаеот у Корзици. Поред свих напора Француске владе, крвна освета у Корзици није још сасвим изумрла, а нарочито је била у пуном цвету онда, кад ]е Жоли прикупљао податке. За онога корза, који живи изван свога завичаја, далеко од размирица Фамилија и места, отпада тај важни повод за убиство. А у земљи самој важи УепЛеИа још као народни обичај. А народни обичаји нарочито кад су они тако особени, и кад се појављују са тако неодољивом жилавошћу, најдубље се укорењују у илеменским особинама .