Полицијски гласник

СТРАНА 396

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51 и 52

од начелника среског 13. јануара 1895 год. № 454. које је у верном препнсу поднео, узео у реум једну ливаду звану код »Реке" од Илпје, Станка и Петра С. за 1160. динара, с тим, да, када му врате новац. оггда да им врати уреумл>ену земљу. Пп, како је Милош Б. порезник, за наплату дужве иорезе реченог Плије, Станка и Петра С., коју дугују од осталог свог имања, узео у попис и пзложио продаји и ову њпву коју држи у реум, и на коју плаћа уредно порезу, то сматра, да је тужени ову нродају извршио противно законским прописима: јер је требао да прода остало имање дужника, па, тек, ако се из овога пе би могла нзмирити дужпа пореза, онда да и уреумљену ливаду прода. Тражено је, да суд ову продају поништи. По овој тужби првостепени суд решио је 24. нов 1901. год. под №. : 6162, да се тужилац одбије одтражења са ових разлога: „Тужилац не подпоси никаквог доказа о томе, да је продато имање његова својина, као што у тужби наводи. Из уговора закљученог између тужиоца и Станка С., који је тужилац уз тужбу поднео, види се, да је он — тужилац залоЈкени поверилац за суму од 1160 динара, коју му суму дугује Станко са својом браћом, а не и да му је нродато имање — Станково — уступљено у својину. Па, пошто је њему — тужиоцу — као интлбулисаном повериоцу саопштена ова продаја благовремено п како он не подноси доказе, ' да овде стоји ма који од случаја побројаних у §. 501. грађ. суд. пост. са кога би продаја била неуредна, то се према томе има и одбитн од овог свог тражења." Но, по тужби тужиоца Касациони суд иоништио је 18. јануара 1902. год: под № 150. (III. одељ.) ово решење са ових онет разлога: »По чл. 5, 10 и 14. закона о непоср. порезу, свако земљиште, које подлежи плаћању порезе, гарантује за порезу, која је на њ' порезана. Према томе, кад тужилац иодноси у тужби Бр. 14828 интабулисани уговор од 7. марта 1895. год. Бр. 2326. из кога се впди, да су порески дужници : Станко, Илија и Петар С. за дуг од 1160. динара дали тужиоцу у реум ливаду, која је за порез продата, да је у место интереса од исплате дуга ужива; — онда је требало најпре извидети, да ли се поднете у тужби квите, односе на плаћену порезу на ову ливаду, као што тужилац у тужби представља; јер, ако то стоји, онда дужник Станко на протоколу од 24. августа 1901. год. Бр. 8323. није могао ио §. 466. грађ. судс. поступ. одређивати за наплату порезе, што он и остали дугују, •— ово имање, које је платило порезу, него имање, које порезе дугује и, у том случају не може се узети, да је продаја уредна по §§. 466. и 501. помен. закона, ако се утврди, да продата ливада не дугује порезе." Првостепеии суд усвоио је ове примедбе и затражио извеиггај од пореског одељења: да ли се квите, које је тужилац иоднео у тужби својој односе на плаћену порезу за имање које је продато, и да ли је то продато имање дуговало што на име порезе?

Кад је пореско оделење јавило суду, да дужник Стевчић поред порезе дугује и 307*60. дин. аграрног дуга, за осигурање којеготоји интабулацијанапродатом^пмању; и да означена сума дуговане порезе пада на терет овог имања, које је дужник одредио да се прода, — првостепени суд опет одби тужиоца од тражења решењем №. 4127. Но Касациони суд поништи п ово решење са ових разлога: „IIо примедбама Касационог суда од 18. јануара ове годипе Бр. 150, које су по §. 333. грађ. суд. пост. обавезне, суд је требао да поступи по §. 331. помен. закона и одреди рочиште, на по учињеном извиђињу одлуку донесе. Сем тога, ни извешћем пореске власти од 1. марта ов. год. ПБр. 1949. не утврђује се оио, што се тражи горњим примедбама; јер кад тужилац држи спорну ливаду за дуг, а у накнаду интереса, власт пореска не може да одреди, да ли је примљена пореза у отплату порезе за ово спорно имање; онда је требало по пописним књигама најпре да се утврди: колико је ово земљиште и у коју врсту у плаћању порезе по закону о непоср. порезу долази, па према стопи норезе, која се на такво земљиште плаћа, да се утврди колико пореза и приреза иада на то земљиште и да ли је по квитама, које је тужилац поднео, пореза на то земљиште плаћена?« Првостепени суд примио је ове примедбе Касац. суда од 9. IV. 02. №. 2909. па је опет одбио тужиоца од тражења решењем од 16. V. 02. №. 8161. узев да је тужилац заложни поверилац на спорној ливади а да није сопственик иете те се као такав и узети има и као таквом продаја му је и саошптена; да се квите не могу узети за доказ о исплати пореке, јер се ливада пнје засебно оптерећавала порезом н прирезом, већ све имање пореских дужннка Браће Стевчића. II ово је решење поништио Касациони суд у свом III. одељењу 4. IX. 02. №. 6367. Ево са којих је разлога то учинио. „Пореза на земљиште рачуна се и разрезује према класиФикацији по пописним књигама, те за то не може да опстане разлог у предњем решењу, да пореско одељење није могло да утврди, колико припада порезе на продато имање, јер то је противо примедбама Касационог суда од 18. јануара 1902. год. под Бр. 150. Бр. 2909. које су примедбе по §. 333. грађ. суд. ност. за нижи суд. обавезне. Сем тога и у случају, да то земљигпте дугује што на име порезе, као што суд на основу онако нетачног изветћа пореске власти узима, и тада по чл. 14. за кона о нпаосрвдном аорвзу, а с погледом на §. 466. грађ. суд. пост. морала. се најаре затражити аореза од тужуоца, као држаоца имања ио уговору, иа ако је он не алати, онда иристуиити ародаји." Првостепени алексиначки суд усвојио је ове примедбе, гга је поништио продају са ових разлога. »По чл. 5. и 10. закона о непоср. порезу свако земљиште гарантује за порезу, која је на исто порезана, а по чл. 14. и 18. истог закона порез на земљиште илаћа |

онај, чије је земљиште; или онај, који га држи н ужпва. Према томе тужени је требао да извиди, да ли је тужилац као држалац уредно плаћао порезу која припада на ливаду, па ако није да га у смислу §. 466. грађ. суд. поступка у вези чл. 14. и 18. зак. о иепосредној порези позове да порезу плати, па тек ако пе хтедне да плати, да приступи иродаји." Касациони суд одобрио је ово решење 1. IX. 1904. № 7421. Као што је познато, продају непокретног имања врше данас код иас, не само полицајне властн, већ и порескг одељења п чпновнпцн Управе Фондова. Мислимо да њима неће бптн на одмет да знају, како Насациони суд тумачи поједина наређења закона о пепосредној порези н закона о уређењу Управе Фондова.

ПРЕСТУПНОСТ у вези с расом и редигијом На питање да ли разни пароди показују разлике у криминалним наклоностима, опште осећање, без ичега даљег одговара ■— показу.ју. Али поред свега тога, ми о тој ствари знамо још врло мало Свакојако, ни у којој области иису тешкоће тако велике као ту; а од тих тешкоћа најважнија је неуаоредљивост з&конодавств а. Карактеристичан пример з^ то, који у једно може служити и као доказ за могућност тепденциозне употребе статистике, јесте Легојева таблица, коју је поново изнео Етинген у свом делу Морална статистика у свом значају за социјалну стику. 1882. г. По тој таблици долазило је од 1850—1860 у Аустрији на сваких 81,9 у Шпанији на сваких 81,8 становника по један осуђеник (за веће и за мање кривице), а у Пруској већ на 22,9, у Хановеру шта више на 12,8 становника. Дакле Пруска и Хановеранска, аротестантске германске државе, играју жалосну улогу према католичким државама. Такве заблуде могу се избећи, али не и ногрешко, којима је основ у непосредној различности закона. Сношај мушкога с мушким на пример јесте кажњив преступ у словенским земљама и у германским, изузимајући Холандију, а код романскнх народа, на против, то је само под нарочитим условима. О томе је писао Вахенгрелд и свом делу Хомосексуалност и казнени закон. Криминално побацивање код појединих народа казни се најстрожијим казнама, а код других се врло благо осу!)ује; код неких већи покушај важи као кажњив, а. код других само извршеи престуи. Уз ту тешкоћу, која лежи у ограничавац>у кажњивих дела, долазе још и разлике у кажњавању, Бодио, у свом делу Човекоубице у евроиским државама , наводи да је у Енглеској на сваких 100 оитужених због убиства долазило 52, осуђена, у Скотској 57, према 92 у Немачкој. Та се дИФеренција разјашњује тим,