Полицијски гласник

СТРАПА 18

ПОЛИЦИЈСКН ГЛАСНИК

Члан 7. Ова. увећана жандармерија држаће се дотле, док буде цостојала потреба за њено постојање, о чему решава Министарски Савет. Ову жандармерију снабдева држава свима потребама као и сталну жандармерију, у чији састав и улазн. са свима правима и дужностима ове, како у погледу дисциплине тако и кривичне одговорности. III. Мере за хватање хајдука. Члан 8. За хајдука се сматра онај, ко се испод земаљске власти истргне и од ове одметне тако да у земљи сам за себе или у друштву с другима, самовласно живети почне у намери да кажњива дела чини (§. 243 кр. закона.). Члан 9. Чим со које лице одметне у хајдуке, надлсжна среска власт дужна је о томе известити окружно начелство, које ћб решење донети да стоји дело хајдукован а. За тим ће одмах преко „Српских Мовина" објавити: име лица које се у хајдуке одметнуло, место одакле је, лични оиис, и позвати га да се у року од 20 дана, рачунећи од дана кад је објава изашла, пријави најблпжој полицијској власти или најближем Првостепеном суду. У исто време начелство ће ову своју објаву доставити и власти онога среза, у коме је дотично лице становало у времену одметања од власти, која ће све ово објавити у своме срезу преко општинских власти. Ако се одметнуто лице преда непосредно Првостепеном суду, онда је сам Првостепени суд надлежан заизвиђање његовпх кривица, дотле учињених у смислу § 23. кр. иост. Члан 10. Ако се одметнуто лице у остављеном року не пријави и не преда власти, начелство окружно огласиће га за хајдука и онда је слободно свакомубити га. Овасеобјапа врши расписом, путем телеграФа, свима окр. начелствима, Управи града Београда и полицијским комесарима, а ова надлештва преко овојих срезова објављују онштинама у своме подручју.

Члан 11. Кад се који "оглашени хајдук или лице за којим власт трага, и чије је тражење расписано, нађе или ухвати, дужна је дотична, власт о гоме одма,х известити све иолнцијске власти; а тако исто полицијске су власти дужне, да се брзо и енергично одазивљу сваком позиву суседне власти за хватање хајдука и других криваца. . 4 Члан 12. У цељи да се уништи хајдучија и друга кажњива дела, Министар унутрашњих дела има право наредити да се у оним местима, где се кажњива дела често дешавају, учини ово: а.ј Да се, на предлог полицијске власти, у местима, где се хајдучија појавила или кажњива дела учестала, забрани привремено сгановање свима оним лицима, која су осуђивана судом за безчасна дела, или еу осХђивана под полицијски надзор, или се налазе под полицијским надзором, у свима стајама, које се налазе вансела. Ова забрана ирестаје, кад предстане хајдучија или чињење кажњивих дела, о чему реитава Министар унутрашњих дела. б.) Сваки оглашен хајдук чим нротече рок за нредају, одмах се уцењује са 500 динара и ова ће се уцена у прогласу ставити. Она ће се дати онима, који га убију, ухвате или полицијској власти прокажу. Величину ове уцене ио потреби може Министар унутрашњих дела повисити. Министар унутрашњих дела одређује колико ће и коме од одређене уцене припасти Уцена се плаћа из државне касе одмах по чл. 6. овог закоиа. в.) Да се поред путева, који пролазе кроз шумовита места може сасећи гора с обе стране пута у ширини у дужини, које прописује закон о јавним путевима. Исечена гора припада сопственицима. г.) Да се одузме по потреби земља на усамљеном месту за подизање сгражарница, но закону о експроиријацији. Сопственику се плаћа за одузето земљиште одмах по члану 6. овог закона. д.) Да се иоред нутева, на опасним и усамљеним местима, направе по потреби сталне стражарнице за. жандарме.

Члан 13. Штета., учињена грађанима и правним телима хајдучијом и разбојништвом, накнађује се по закону о накнади штете, учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим уништајем ствари од 20. марта 1892. године и овога допуни од 22. децембра 1903. године. IV. К а з н а. Члан 14. Полицијске чиновнике, који сепокажу немарни у гоњењу и хватању хајдука и злочинаца као и истраживању злочиних и других кривичних дела, Министар унутрашњих дела казниће одузимањем п./тте од 10 дана до 2 месеца или преметпта,јем без права на путне п селидбеие трошкове, ако то не би прелазило у већу кривицу, која. се казии дисциплинарним судом или по кривичном закону. Члан 15. Закон овај ступа у живот кад га Краљ потпише, а иочиње важити на пет дана после обнародовања, и тада престаје важити закон о хватању и утамњивању хајдука, од 11. јула 1895. године, уредба оупотреби оружане војничке силе од 14. августа 1900. год ФЂ .№ 6050, као и сви прописи и уредбе, који су му иротивни. Препоручујемо Нашем Мпнистру унутрашњих дела да овај закон обна,родује, свима Нашим Министрима да се о извршењу Јвегову старају; властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају. Из канцеларије МиниСтарства унутрашн.их дела, 31. јануара 1905 г. у Београду.

(Закон овај обнародован јо у »Српеким Новинама« I. Фебруара 1905. год.

Његово Величанотво Краљ Иетар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за писара друге клаое начелства округа крагујевачког, а да врши дужност писара среза лепеничког, иотог округа, Николу Милосављеви^а, писара исте класе начелства округа београдског и вршиоца дужности писара среза космајског; за писара друге класе начелства округа врањског, а да врпш дужност иисара. среза јабланичког, истог округа, АлекIсандра Цветића, нисара исте класе на|челства округа чачанеког;