Полицијски гласник

СТРАНА 19

за писара друге класе начелства округа београдског, а да врши дужност нисара среза космајског, истог округа. Радомира Матића, писара исте класе начелства округа чачанског, — сву тројицу по нотреби службе ; за писара друге к.цасе среза добричког. округа топличког, Михаила Н. Младеновића, нисара среског иоте клаое у пензији ; за писара друге класе начелства округа крајинског. а да врши дужност писара среза кључког, Радосава Недића, практиканта среза алексиначког ; за писара друге класе среза посавотамиавског, округа подринског, Миленка Живковића, бившег среског писара исте класе ; за писаре друге класе начелсгва округа чачанског: Милана Лековића, пракгиканта благајне округа чачанског и Доброслава Брајовића, практиканта среза врачарског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5 Фебруара 1904 г. у Београду. Указом Његовога Величанства К))аља Иетра 1., на предлог Миниотра унутрашњих дела, решено је : да се Милану Ј. Николићу, писару друге класе среза добричког, уважи оставка, коју је поднео на државну служСу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4 Фебруара 1905 г. у Београду. Указом Љеговога Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 4. закона о административној подели Краљовине Србије, решено је': да се село Роанда, но изјављеној жељи својих сељана, премеоти из среза деспотовачког у срез ресавски. Из канцеларије Министарства унутран!њих дела, 31 јануара 1905 г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу § 6. закона о местима, решено је: да се село Баре и село Лукање. у срезу лепеничком, округа крагујевачког, по изјављеној жељи својих сељана, смоје у једно село под називом Ђурђево. Из канцеларије Мипистарства унутрашњих дела, 4 Фебруара 1905 г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО 0 ИСЛЕДНИКУ (НАСТАКАК) У немачкој стручној кривичној литератури заузела је једно од најугледнијих места Кривичнн тактика, од д-ра Алберта ВаЈнгарта, 1 ) која је угледала света нро-

') »КгггптаИаћНћ, — Ет Нап<Љисћ 1иг Јаз С!п1ег.чисћеп уоп Уегђгесћеп,® уоп Ог. АЉег1 \Ует§аг1, И,ап<%епсћ18сИтек1ог. — 1.е1р21§, Уег1а& уоп Оипскег и. НитћоН, 1904.

шле године у Лајпцигу. Њу су сви правни листови топло препоручили, и ми ћемо из ње извадити један одељак, у коме д-р Вајнтарт даје савета иследницима, како да се понашају и раде при истрази. Тај је одељак упутство за иследнике, како да раде у најважнијем моменту свога светога задатка, 'кад се од њих тражи да буду савесни до крајности, а то је приликом лишења слободе извеснога лица. I. Кад треба да се лиши слободе извесно лицеР Врло је често у интересу сазнања правога стања ствари корисно, да се лишењу слободе некога лица за злочино дело не приступа одмах, већ да се пусти да прође извесно време. Јер , док је осумњичени још у слободи, а кад се на њега обраћа велика пажња, прати му се сваки корак, сваки миг, он ће и учинити што год, што ће моћи послужити за разлог притварању. Он, рецимо, прави неке испаде који осведочују његову кривицу, замеће трагове или иокушава да се осигурава лажним сведоцима. Ако се кривац остави оа овим на миру , не јури се за њим, не притвара се, већ се само неосетно пааи на његово кретање, њему слобода постаје досадна, постаје замишљен, заплиће се у мрежу и поотаје жртва. Напослетку учини нешто, што може послужити као доказ противу њега. Ту се Вајнгарт згодно послужио начелима истражпога, судије Порфирија из Достојевсковога романа Расколников. II. Како се може наћи лице које треба да буде лишено слободе? Ако је у бегству , треба иследник да иредстави сам слику тога, куда се оно могло да дене. Иследник треба добро да се распита о његовим имаовним и другим односима, о његовим дотадањим намерама, о његовим способностима и знањима, а нарочито у језицима. Обичан раденик не бежи лако у иностранство; занатлије радо беже у Северну, Америку, где се надају да могу имати добре зараде. Великоварошке варалице и злочинци обично остају у местима, где су недело извршили, задржавају ое непријављени по разним окривеним становима, или код проститутки, или се иовлаче и у предграђе; други оиет злочинци ематрају да је најсигурније, да се у прво време негде добро сакрију у вароши, докле не прође прва и најжешћа бура потере. Да би иследник успео нронаћи извесног злочинца, који је у бегству или је скривен. може му послужити као правило следеће: 1. Претрес станова, у којима би се могао наћи злочинац. На првом месту треба претрести стаи, у коме је до извршења дела сгановао, а потом стан његове љубазнице, Треба добро претрести све одаје за становање, а за тим подрум и таван. Ако је злочинац ос/гавио за собом какве ствари или хартије, треба их скроз и окроз претрести и разгледати, да ли се отуд може ући у траг на коју је страну побегао злочинац. Том приликом треба обратити иажњу да се по могућотву дође до фотограФије злочипца, која мож.е бити од користи за даљу потеру. Ако се не може наћи баш његова засебна ФотограФија, треба, гледати да се нађе његов лик у каквој заједничкој ФотограФији.

По неки пут се може утврдити, да се злочинац крије у пзвесном кварту, и онда, разуме се у врло важним олучајевима, прибегава се претресима куће до куће. Такође само у важним олучајевима нрепоручује се, да иследник промотри болнице, затворе и велике радионице. Велики злочинци, у циљу да избегну да их полицијска и истражна власт пронађе, нрибегавају томе средству, што се јављају у болнице ради лечења или ради тражења службе; за тим иду на то, да их полиција због ма каквог иступа, просјачења или скитње, нритвори, и тада буду кажњени под лажним именом. 2. Присмотра. У случају да се зна ко је извршио какво злочино дело, па је у бегству, полицијски службеник треба да стави иод присмотру његове сроднике и друге личности, које су имале с њиме свакодневног и честог додира. Ако је злочинац још у околиии места, он ће се једанпут приближити на иуту с-војој жени или нак љубазници. Та се присмотра ставља у дужност оним службеницима, који су дужни да воде бригу о јавном саобраћају, јер су они у највећој могућности да се ма где сусретну са одбеглим злочинцем. Вајнгарт иомиње интересан случај са једним жандармом, који је подуже времена тражио у своме рејону једног воденичарског помоћника. Најпооле се реши, да свакога воденичарског номоћника, кога сретне, ослови са: „Добар дан, Адаме!" Најзад наиђе на једнога, ко.ји му одговори: „Јанисам Адам; тако се зове други помоћник у нашој воденици. (( Саобраћај на пограничним ретсама треба да буде нод приомотром Финансијских стражара, јер се често дешавају случајеви, да се одбегли злочинци придружују лађарима на рекама, и ту се осећају прилично сигурни. Железничком и пружном особљу треба ставити у дужност, да пазе на личности, које иду дуж железничке пруге, пошто убице и одбегли робијаши најрадије бирају тај пут, јер се са мало људи сусрећу. Шумари треба да пазе на сумњива лица, која се мувају по шумама, а нарочито на она, која се с јесени баве брањем воћа, јер се међу њима често за читаве месеце добро крије по какав злочинац, који као такав не пада много у очи полицији. 2. Исиитивање лица кој а могу дати корисних обавештења. Кад нестане злочинца по извршењу дела, иследник треба да иропитује газду стана, у коме је злочинац становао последњи иут. даље, сроднике, познанике, људе који су му давали рада, оне код којих је куповао намирнице и који су о њиме радили, за тим послугу у каФанама, где се чешће забављао, а све њих треба исиитивати о томе, где и кад су га посдедњи пут видели, да ли је износио какве планове о будућности, да ли се интересовао за извесна места или земље, да ли се обавештавао о тамошњим приликама, да ли има родбине или иријатеља на страни и да није могао к њима отпутовати, и најзад да ли је чинио какве припреме за пут V Савестан полицајац треба да се раоиита код агентура, за продају путничких