Полицијски гласник

СТРАНА 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 3

карата, да ниЈе побегли злочинац извадио карту за пут или се распитивао о ,реду вожње и пловидбе; за тим код људи који посредују за добивање рада, да ли је тражио какво мес/го, и најзад треба тачно утврдити, да ли је извадио за себе пасош, када и за које земље? 4. Тражење сиомоћу влпсти.: а) Код пошта и телеграФа треба узантити све поштанске и телеграфске пошиљке упућене на одбеглога злочипца, а, тако исто и писма, која долазе његовим сродницима, ако би била од њега. Да би пошта могла познати. која су то писма, треба јој датн какав ииомени састав одбеглога. б) Тражење преко полицијских власти места, у коме се злочинац у иоследње време бавио, а по већим варошима треба га тражити и преко варошких статистичких надлештава. Ова га нотирају као лице које се тражи, и појави ли се где доцније. она га пријављује власти која га тражи. в) Тражење преко полицијских власти у местима, где има родбино или пријатеља, да ли се тамо налази или да ли је бар скоро тамо писао и одкуда? г) Потерницама нреко суДских и иследних власти. 5. Потернице. У њима треба иследник да назначи, где се тражено лице последњи пут налазило, ?и где сада може да буде; даље његов изглед, младеже, ожиљке, особене знаке и одлике, начин хода, дијалект говора, одело ; за тим да ли тражено лице прати ко, жена деца или ко други; да ли носи собом нртљаг или води коња, има ли кола и т. д. У важнијим случајевима шаље се уз потерницу и ФотограФија самога злочинца. Потерница се објављује у полицијским листовима. Обзнањивање потерница преко дневних листова може имати користи у онште само код убистава или других сензационих злочина, који нарочито узбуђују публику. (свршиће се)

=1=

КРЕТАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА У БЕОГРАДУ За 1903. и 1904. год.

(СВРПЈЕТАК) Силова/њз, је било 3. — 1 у 1903 год. и 2 у 1904 год. Једно од она два из прошле године и но извргаиоцу и по жртвама веома је гадно и одвратно. Старац од преко 50 година силовао је две девојчице. обе старе по 8 год., па их још и заразио. Овај звер човек, по занимању ватрогасац, ооуђен је ономад на 15 год. робије. Противириродни блуд у обе је године засгупљен по једним олучајем. Ну не треба мислити да су ови и код силовања наведени случајеви заиста и једини. На против, било их је много више, која или нису ни дошла власти до знања, или и ако се за њих сазнало, није се могло ништа предузимати, јер су то дела која се.врло тешко доказују, а инородице дотичних ретко хоће да се туже и излажу срамоти. Бива да у самом току исграге наступају поравнања и ометање даљс истраге од са-

мих оних, који ои требали да је иотпомажу. Подигне се тужба, жртва прича невал>алства каквог старог и морално отупелог господина, сведоци се иоггитују, дело силовања се утврђује; иоледнику долазе адвокати и повереници, па покушавају да га и »звечећим разлозима" приволе да истрагу окрене у другом правцу, овај то одсудно одбија и таман се миоли: е, сад је долијао, неће му вигае његово злато помоћи, оде у хапс и он и она »тетка, сс у чијем се отану дело извргаило , кад од једном жртва мења исказ, сведоци врдају, родитељи одустају од тужбе и — ником ништа; иследник може • само јога да се прекрсти на неваљалство света. Сад долазимо на најмногобројнија и најважнија кривична дела — крађе, која су најбоље мерило јавне безбедности и полиције сигурности. За ове две године било је у преетоници овега крађа 353, од којих опасних 185 и простих 168. Вредност покрађе укупно износи 77. 515,30 дин. и то : за опасне крађе 61.112, а за прооте 16Л03,30 дин. По годинама, месецима, каквоћиивредности крађе су овако раоподељенп: у 1903. год,

ЗА МЕСЕЦ

опаопе крађе

просте крађе

-с сЗ о. X с к Е X >>

укугшавредност покрађе

| колико

вредност покрађе !

о к о

н а о- -С3 з 1 2 в -

дин.

п.

дин.

п.

дин.

п_

Јану.ар . . .

320

-260

—

580

—

Фебруар . .

542

Ј!

612

1.154

—

Март ....

755

303

Април . . .

30.965

—

620

—

31.585

Мај . , . . .

633

152

—

785

Јуни

876

—

157

1.033

Јули

1.928

—

291

2.21 9

—

Август . . .

1 .349

216

—

1.565

Септембар .

1.919

—

160

—

2.079

О * о о\

3.104

2.298

—

5.402

Новембар .

4..93

2.394

—

6.687

Децембар. .

325

328

—

653

Свега . . .

47.009

7.536

184

54.545

у 1904.

ГОД.

Јануар . . .

402

I 0

462

—

Фебруар . .

56(1

—

616

—

Март ....

529

2.21 5

2.745

Април . . .

1.424

—

1.774

3.198

Мај

440

189

629

п0

Јунп ....

1.345

1.385

Јули ....

1.445

598

2.043

Авгусг . . .

375

1.4 8:'

1.185

Септембар .

1 .795

845

—

2.640

Октобар . .

344

329

—

673

—

Новембар .

448

458

—

906

—

Децембар. .

4.9-9

826

5.815

Свега . . .

14.102

8.867

169

22.969

Од 184 извршене крађе у 1903. ухваКене су 113, дакле 61 0 \ (у а у 1904. год.

од извршепих 169, пронађено је 111. дакле 69°/ 0 . Вредност свију нокрађа у 1903 г. износи, као што смо видели, 64.545 .50 дин., а у 1904. '22.969,80. Од ових је ухваћено и оштећенима повраћено 1903. г. 32.856 дин., дакле 60"\ о . а 1904. г. 10.212,1 4 дин. гато у проценту износи 44°| 0 . Овај у 1903. знатно већи нроцонат ухва^ене покрађе отуда је. што је само по једној крађи ухваћено и враћено оштећеноме 29.050 дин. (кј^ађа г. Ф. Толишинском, трг. овд., од стране његова шегрта). У ствари 1904. г. је повољнија и по извршеним крађама, и по ухваћен|§м К [>ађама. а и по ухваћеним покрађама. Раније је било крађа: ОПАОНИХ, ПРОСТИХ, СВЕГА у 1896. год. • • 7 6 66 1&2 V 1897. „ • 85 73 156 у 1898. » • • 18 47 125 у 1899. „ • • 86 51 137 у 1900. » • • 'ј ,2 33 75 у 1901. » • ■ 38 34 72 у 1902. » • • 90 62 152 Укупна вредност покрађе износила је: у 1896. год. .... 20.941 дин. у 1897. » .... 33.600 » у 1898. » .... 9.9)0 » у 1899. » .... 12.590 » у 1900. » .... 21.300 » у 1901. » .... 9.200 » у 1902. » .... 12.200 » Пронађено је крађе: у 1896. год. 31 °/ 0 У 1897 » 59 % у 1898. » 60 % У 1899. » 50- 4% у 1900. » 69-3°! 0 У 1901. » 16-1°/ 0 У 1902. » • • • . 44 °| 0 Из овога ирегледа види се, да је за иоследње две године било више кра};а, но и једне године раније, а да су но ухва,ћеним крађама једино бољи резултати у 1901. год. (76°| 0 : 69°| 0 ). Ну изузев само ону крађу г. Ф. Томгаинском у 29.050 дин., коју му је извргаио његов шегрт, све су остале најобичније нрироде: крађе веша из отворених дворишта, одела из каФана, и отворених кућа, новаца из газдиних чекмеџета, живине из кокошара и томе подобно. Сем иступно кажњених за извршене а пронађене крађе опроведено је суду на ооуду у 1903. год. 107, ау 1904. 128 лица. Међу овима већа је половина малолетника, тако рећи дечурлије. којима би требао завод за поиравку и принудни рад, а не затвори, особито као нагаи што су. Казнима дела будућности: иреваре, утаје и ФалсиФикати, такође су напредовали. УтаЈа је било у 1903. години 19, а у 1904 године 16. Превара у 1903. год. 4, а у 1904. г. 3. Фалсификата је 1903 било 6, а 1904. 9 • Већина ових дела окончава се поравнањем. У колико су крађе све простије и обичније, у толико су преваре све препреденије и смишљеније. Прави злочинци ређе сад упадају са ножем у руци у станове,