Полицијски гласник

1ЈР0Ј 3

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 21

те да <;а опасношћу свога живота што украду, већ радије врше преваре, чије извршење не нретпоставља никакве опаоности заживот, а међутим, много се блаже казне, ако до казне у опште и дође. Преварени се готово редовно неће да туже кад су жртва каквог проФеоионалног варалице, од кога се пе могу надати никаквом материјалном регресу, а. међутим, по нашим законима захтева се да још и таксу ноложе. Без тужбе оштећенога оваква се дела не могу ни узети у пос/гупак. Познати варалица Алекса Костић извршио је безброј разноврсних превара; не прође ни један догађај, ни једно савремено питање, које он није експлоатисао. Чим ое основао »Руски клуб" он иде као његов повереник <-а потписаниЈ[ иисмом Управе и списком и прикупља пј>илоге. Одмах по 29. мају 1903. год. ои иде са нарочито спремљеним писмом, на коме је, ђоја, потнисат п-пуковник Петар Мишић, и нрикупља прилоге аа изгинуле официре 29. маја. Прошлог лета кад оно нестаде Илије Гавриловића, нознатог разбојника, он се у својству жандарм. наредника у цивилу креће у унутрашњост са неком измишљеном »објавом 0 »у потеру" за њим и врши преваре где стигне, асобом носи и по неку медицинску књигу, рецентну књижицу, лажан лекарски пасош итд., па се по потреби и где је томе место појављује и као лекар. Код сеоских механџија радо се појављује као трг. агент и закључује с њима ногодбу за пола вагона, вагон и колико већ ко хоће вина, »по врло јевтину цену,« узимајући, наравно, капару. За време прошлогодишње југословенске уметничке изложбе, чим новине објавише како су сви југословенски уметници одбили позив барона Буријама да учествују на намераваној босанској изложби у Сарајеву, ко.јом би се паралисао еФекат београдске изложбе, он под потнисом Дим. Ћирковића и штамбиљом Кооте Ђурића саставља ироглас, како су виђенији београдски трговци решили, да за трговачку омладину прикунљањем добровољних прилога откупе што више радова са изложбе, „ те да на тај начин награде родољубиво држање југосдовенских уметника, (( — иде и прикупља богате прилоге. Кад га полиција ухвати, неће нико да га тужи, те све што с њим може да се учини, то је да се казни да окитњу и нротера у унутрашњост. Једва су сад, ових дана. неколико београдских трговаца, на молбу и наваљивање власти, дали противу њега тужбе за извршене им преваре. Алекса је наведен само као пример, а има још доста и све више варалица, који на разне начине врше иреваре, махом некажњено. Истуиних кривица било је 1903. год. 4796, од којих 2582 за окитњу. 1904. било их је више него икада дотле 6464, од којих за скитњу 2907, за неред 851, за неиослушноот према наредбама полицијске власти 348, за коцку 181, за иступне крађе 118, за ирошњу 1&0, блуд 136, подвођење И и т. д. У времену од 1896- 1902. год. кажњено је иступно:

за

окитњу

овега

у 1896. год. • • •

/. 4.92

5.74 2

у 1897. „ • • •

1.760

5.932

у 1898. „ ...

1.8'1.0

5.382

у 1899. „ • • •

■4.160

5.981

у 1900. „ • ■

1.160

4,7.55

V 1901. „ • • •

2.100

4.4 58

у 1902. „ • • •

1.939

'1.903

Узрок је оволиком

броју

иступно ка-

жњених колико у активности полиције сигурности. толико и у све већем напупггању села и долаоку у престоиицу, гомилању нерадника п окитница, напугптању деце, употреби алкохола и т. д. Највећи део кажњених за скитљу пада па малолетнике, међу којима је велики део сталних скитница и крадљиваца, којима је »главњача« београдске полицијо готово редован с.тан. Њих пе помаже ништа на досадањи начин кажњавати, већ би ваљало што пре уотановити завод за поправку малолетника и принудан рад, где би се они поправили и привикли раду. Такав би завод, са овојом привредом, мање стао но што држава потроши за њихово издржаваље у нолицијским затворима, где они ништа не раде, већ смишљају како ће и коју крађу да изврше кад се нусте као и на протеривање из меота у место, из којих се они одмах по том оиет враћају. Када се узму у обзир догађаји и прилике у земљи за ове последње две године: промена на престолу и у владавини коју, оу људи из нижег сталежа, особито они што оу чешће долазили у додир о влаотима и што су склони рђавим делима. иротумаченим на свој начин као наступање безвлашћа, а слободу разумели тако, да могу чинити шта год хоће, па да им ипак нико ништа не може, и када су за неколико месеци довикивали нама иолицајцима чим што иротиву њих предузмемо: „а, прошло је ваше, сад је слобода® ; даље, свечаности у прошлој години, ко.је оу онолики свет привлачиле у Београд, а међу овим свегом било је доота који нису дошли само да виде овечаности и у њима уживају, већ и да што ћаре; даље да је много жандарма слато из Београда у унутрашњоот ради хватања хајдука; неспремност и необученоот жандарма и ноћних стражара; нреонтерећеност полиц. чиновника са извршењима и другим пословима ит.д. — онда суипак постигнути задовољавајући резул гати на пољу јавне оигурности. Ако се опремљени нројект о извршењима озакони и иста одузму од полицијз. а поднесеним предлогом о уређењу округа и срезова побољша материјално стање полицијоких чиновника, онда је сигурно да ће резултати полиције сигурности бити бољи, јер ће тада полицијоки органи имати да в]»ше свој главни задатак: спречавање казнимих дела, хватање криваца, чување јавнога морала и народнога здраља. Тада се од нолицијских органа с правом може тражити, да место дооадањих проотих извршилаца закона и грубе силе буду људи од идеје и иницијативе, који ће се старати да изналазе узроке злочина и спремају оредства за њихово сузбијање.*) Жив. А. Лази+1 *) Иримедба. Ири изиишењу статистичких додатака о кретању кримииадитета, иисац овог чланка није уаимао у обзир ирирапгтај становниттва. Ур.

П0УКЕ И УПУТИ

Одбор политичке општнне надлежан је за избор школскога одборз. (!уд општине враидолске у срезу белопаланачкол, округу пиротском, упутио је начелнику среском актом Бр. 903. од 20. јуна 1904. године овако иитање: »У члану 55. закона о народним школама предвиђено је, да месни школски одбор од три писмена грађанина бира нолитичка општина, по пошто овде није довољпо јасно казано, да ли овај избор врши онштиноки суд, или општински одбор, или оиштински збор свију пунолетних правних гласача, Суд моли начелника, да изволи тражити од надлежне власти објашњење, кб т[)еба да изврши избор месног школоког одбора. (< Начелник срески спровео је тај акт суда оиштине врандолоке начелству округапиротскога, са својим мишљењем, да је за тај избор надлежан одбор политичке општине. Тај је акт начелство спровело Госиодину Министру Унутрашњих Дела, који га је послао Господину Министру Просвете с молбом да изволи дати нужно објашњење. Госнодин Министар Просвете вратио је по том акта ио томе иредмету са својим мишљењем, <3а чланове школскога одбора требл да вира оиштишжи збор. Тим поводом 19. јула 1904. год., под Бр. 19.999, Госиодин Министар Унутрашњих Дела издао је раонис свима окружним начелствима и суду општине града Београда, у коме је објаснио, да га је Господин Министар Иросвете, као надлежап за старање о извршењу закона о народним школама, известио, да чланове школског одбора треба да бира оиштиноки збор, те им је преноручио, да ое према томе управљају. Сем тога Гооподин Миниотар Просвете, ранијим својим распиоом од 20. априла 1904. године 4846 и објашњењем од 4. маја иоте године ПБр. 5210, упутио је оиштинске власти, да изборе чланова школског одбора врше на општинским зборовима. Државни Савет Краљевине Србије, на седници својој од 24. августа 1904. год., решио је, да сем Госшодина Миниотра Просвете извеоти и Госнодина Миниотра Унутрашњих Дела о оледећем: „По жалби иротиву избора школоких одбора, које су вргнили општински зборови, Државни Савет ништио је таква решењазборока, налазећи да општински збор није пи надлежан да ове изборе врши, већ политичке онштине, а са ових разлога: По тачки 18. члана 86. закона о општинама, одбор општиноки решава, иоред осталог, ио свима оним иредметима, за које по номенутом или коме другом закону није надлежан суд или збор, а треба да их уради нолитичка онштина. Па како члан 33. закона о општинама, побрајајући исцрпно надлежности збора, ни уједној овојој тачки не износи то, да збор бира чланове школског одбора, а ни закон о народним школама својим чланом 55., у коме говори о избору ових лица, такоће ово не ставља у дужност збору,