Полицијски гласник

БРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23

— Ви сте ми зацело нашли и узели наполеоне, сем вас нико их други није могао наћи. — Хајде, бре, шта ои нас окупио, немој да ти преседне, што нас нападаш — обрецну се на њ непознати. — Ја нам не могу веровати на вашу голу реч, него или дајте да вас претресем, или ћу звати полицију. — Ево ти, на па види — одговори неиознати, пружајући му свој иотес, — имам свега 16 банака у њему. — Ево ти и мој буђелар , у коме има 40 банака што сам добио за свиње, а у џепу имам само сребра, ево ти па претреси — рече му Драгомир. Младић прегледа и један и други буђелар, па их врати, поиипа их обојицу по џеповима, а за тим се врати, ударајући се у груди. — Море хајде да бежимо ми одавде, док онај није зовнуо џандара, па ћемо паре поделити где на другом меоту — рече Драгомир непознатоме. — Тако ћс бити најбоље, — одговори ненознати, еамо не смемо Ићи заједно , чећ једаи на једну, а други на другу отрану. — Добро, али ја да понесем оа собом наполеоне. — Што да их теби дајем кад су већ код мене, а ако се баш чега бојиш ево ти мој буђелар са 16 банака, те га држи код оебе док ое опет не састанемо и иоделимо наполеоне. — Не могу ни тако да пристанем, шта је 16 банки према 45 наиолеона, а ко зна хоћу ли те где после наћи. —• Е па шта би хтео, да их теби дам ; кад ти мени не верујеш, како ћу ја теби ? Ја ћу теби дати мој нотео оа оних 40 банака, а то је скоро полоиина нађенбг новца; тиме ћеш бити ооигуран да нећу побећи а да с тобом не поделим нађени новац, а и ја ћу биги епокојан да ти не побегнеш са целим нађеним новцем. — Добро, де, само да се више око тога не препиремо, јер нас -го може обојицу скупо отати. Ево ти нанолеона, али немој да их отварага и загледага, док не изађеш ван вароши. а кад тамо изађеш ти ме нричекај да их поделимо. — Ево ти банака, а за остало не води бригу, само изађи пооле једног оата горе на друм више вароши, па ћемо ствар лено овршити. По том ое раотадоше; непознати оде брзим корацима у правцу за оним младићем , а Драгомир ка (( Батал џамији." Радостан што је тако олако дошао до толиких нанолеона, Драгомир једва чекаше да непознати замакне, иа кад га изгуби из очију, он извади завијутак и, немогући више срцу одолети а да их но види — отвори завијутак. Али какво изненађење ! Место наполеона засијаше — нови двопарци.... Одмах му би све јасно. Баци од љутине двопарце у трње, па потрча у правцу куда је непознати отишао. Но овога нигде не беше. Он тада поче по Фишеклијп кукати и запомагати. Поче ое купити око њега овет, а дотрча и позорник да види шта је. — А јаој, браћо, опљачкаше ме разбојници ! — Како, где ? — запита позорник. — Ето, тамо, у гробљу. Ја овратио да пребројим паре што оам их добио за свиње, а два 1 зликовца дођоше и отеше ми, па побегоше.

— Који су, куд побегоше ? — поново га запита иозорник, кога појава. разбојника у његовој непосредној близини беше пренеразила. — Не знам, брате, а нобегоше тамо ка 'Гркалишту — Хајде, брате, у кварт да јавимо и да те саслушају, те да, ое одмах нареди потера. — Море што ми је вајде ггћи и јављати кад лопови однеше паре.

лици праве лажне иаре, јер Је, вели, чуо када је ое Марија свађала оа једним њеним кирајцијом, који је од ње излазио, па му је између ооталога казала како ће она јавити полицији за а оне паре." По овој доотави један је полицијоки чиновни.к у цивилу отишао у Маријин отан, тобозк да разгледа стан, па је том приликом уверио се, да ојг код ње отановали Антоније Бабуга-

ч I' ч? . г. ^

ф. 1

— Хајдб, мбре, како што је вајда, могу се они и похватати — рече му иозорник, повукавгаи га за рукав. •— Иди, иди, јави власти, нривикаше му и остали, те он јодва пође са жандармом у кварт палилулоки.

ковић,, (< пиљар. в из Зајечара, и .Отеван Добревј «бравароки кал«а? из Бугароке, да су се' они од ње.иселили два дана пре гога негде у. Палилулу, и да ое њена претња односпо пара одногила на АнтоНија Бабушковића, који је оа Отеваном опремао у њеном стану Фишеке .са

г Гамо он изнајпре представл.аше како оу му она двојица отели паре, али после на пропитивање иследника признаде да су му подвалили оа двопарцима, но иггак је тврдио да му је онај отарији узео банке из џепа, а да му их није он оам дао. Влаоти сад беше све јасно, само иаралице према оиису Драгомирову не беху никоме познате. Органи београдоке полиције пређоше у намети све могуће коцкаре, али се ни један не олагаше о.а опиоом оне двојице. Прођоше ио том неколико дана оа врло мало изгледа на уонех, када једиога дана извеоно лице јави иолицији, да ое у Скадарокој улици Бр. 18, код неке Марије Дожић, по о.вој при-

двопарцима, с којима су варали сел^аке и погурали им меото наполеона. Сад се већ знало ко оу она два лица што оу Драгомиру дигли 4 0 банкнота.. Опај старији, гато је са Драгомиром „нашао наполеоне" био је Антоније Вабушковић, а онај млађи гато их је а изгубио» Стеван Добрев. Тиме је њихово хватање било олакшано и они оу још иотог дана били у рукама полиције, код које оу одмах дело признали. На исти начин они су 23. децембра пр. год. на путу из Омедерева за Липе дпгли Милораду Јовановићу из Врбовца 90 дин., а и овај је I оељак код иследне власти среза смедеревског,