Полицијски гласник

СТРАНА 86

Г10ЛИЦИЈ КИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 4 и 5

и улрава затвора поштује то. Она даје извесне уотуике оним осуђеницама, које долазе у Сен Лазар као матере; слободније се крећу и боље се хране. Сирота деца. сироти црви! По нека се међу тим зидинама роде, па дочекају своје две или три године старости. Први корак свој учине у »скровишту ерама® овоје матере. Тој се деци дају играчке, које су постале излишне и сувишне оној срећној деци у слободи, и са њима се она занимају по ћошковима, без осмејка, без радосги, без другова, јер да не би правила ларму, деци се не да да буду заједно. Не смеју да вичу. Само смеју да плачу. Има много милосрдних сестара, које притићу у помоћ заблуделим душама свога пола, да би их вратиле на прави пут. Постоје читава друштва, која имају само тај циљ. На пример »Добри пастир»Друштво Марија — ЈозеФ® „Друштво за отнуштене из Сен Лазара с( , »Комитет јеврејских жена«, итд. Сви они имају своје азиле, где отпуштене осуђенице добивају скровишта, хлеба и упутства на нрави нут. Оне не стају само на томе, већ носећују осуђенице и у затвору. те их теше и бодре. По нравилима завода такве посете могу бити само два пут недељно, али утркивање тих Самарићанака тако је велико, да једва може да прође један дан, а да њих две, три не ирегазе те нрљаве прагове и уђу у круг изгубљених. Можете их свуда срести; за сваку несрећиицу налазе утешних речи и савета: да има наде и спасења. Чак и најпоквареније душе радо слушају те благе речи и захвалне су њиховој врлини. Наравно, да чим оне оду. или се осуђенице лате слободе, ова наклоност ка добрим делима и врлини оде као да је није ни било. Али изузеци нам говоре, да су неке заблуделе. душе, подуирте добром руком ношле правим путем и постале поштене за цео век. Азили су пуни, а кад бивше осуђенице и из њих изађу, па ма пошле и старим рђавим пугем. остаје им бар успомена, да у несрећи нису остале заборављене. Најстарији од тих завода, који је имао до сада највише благословенога усиеха, јесте »Протеетантско друштво за помоћ женских затвора. (( То је друштво основала једна енглескиња, госпођа Фри. Њиме је управљала госпођица Дима, која је пре крагкога времена умрла у својој 99. години живота, иошто је до последњега дана све своје имање, сву своју снагу, па и душу своју дала за испуњење лепога задатка. Да поменемо само једну слику из њенога живота и рада. Једнога дана пала је у руке полицији једна прогната млада Андалускиња, и као скитница доведена је у Сен Лазар. Несрећница није знала ни једне речи Француског језика и изгледала је дубоко потресена са своје зле судбине. Гоопођица Дима репш се на то да учи шпански, и ускраћујући своје часове ноћнога одмора, успела је срећно, да је после осам недеља могла нријатељски ословити бедну странкињу и добацити јој зрачак наде. Када се госпођица Дима одала овом последњем послу било јој 82 године.

Ретка лоповска дружина. Полиција у Лозани сКоро је похватала једну ретку лоповску дружину. У једној забаченој улици лозанској напале су мучки две повеће девојчице једну малу девојчицу, обориле је на земљу и отеле јој из ушију златне минђуше. У Том је случају иолиција успела, да ухвати те две крадљивице, и оне су издале читаву дружину састављену из девојчица од 12—14 година, која је врло успешно „радила® по трговинама и пијацама, а нод управом матере једне од тих девојчица. Приликом претреса код њих је нађено 12 златних и сребрних сатова, мноштво играчака, чарапа, струкова и тима сличних ствари. До сада је ухваћено осам таквих девојчица, те се налазе с оне стране браве и биће упућене у завод за поправку. Друштво убилаца. Приликом претреса тројици браће Питсев у Кајнску, откривена је једна дружина убилаца, какве никад није било на свету. Друштво је носило име »Лига милосрдног спаоење, (( и имало је циљ, да помогне умрети свима који пате од старачке изнемоглости или неизлечивих болести. Чланови те лиге били су сељаци, и састајали су се у једној колеби у шуми, одржавајући ту сјајне светковине. Туна се решавало, да ли су њихови блиски, болешњиви, стари сродници још за живот. Доводили су тога, о коме је решавано, у своје седнице и постављали га на једну високу столицу. И он се сам морао изразити, да ли треба и даље да живи или да умре. Ако је пресуда гласила на смрт, водили су га у једну дубоку јаму и ту му отварали вратне жиле. Сродници једне богате сељанке хтели су да се користе тим с.истемом, да би се опростили ње, те што пре дотпли до њенога новца. Жена је иатила од реуматизма, и њена су браћа тврдила пред тим »судом, (( да болест »постепено продире у мозак и да ће од тога кроз месец дана умрети. (( На основу тога лига реши, да она има одмах умрети. Сељанка је знала, да се закон лиге иротиви тстме, да се убијају лица која нису при свести; направи се за то, да је пала у неовест и извршење смртне пресуде буде одложено. Те ноћи побегне она и оде полицији за заштиту.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Ево нао оиет са Алексом Костићем, о коме смо до сада толико много нисади, а тако мало каза.ш. О швговим преварама и махинацијама, и то само оним, које су вдаети догаде до знања, могде би се читаве књиге нагшсати. Више од двадесет година његова живота испуњено је најпрепреденијим и иајдрскијим преварама, којима се не би постидеди ни иајчувенији бечки, бердински, париски и лондоноки ((Хохштаплери." Смрћу Николе Мидојевића нестало је јединог његовог конкурепта у Српству, с киме се у својој „струци" такмичио о превдаст. Својом спољашњом отменошћу и углађеношћу, финим понашањем и еалонским кретањем

својим оштроумљем и лукавством,' успевао је да се представи у свима могућим професијама и подожајима; бивао је и учитељ и војник, и подитичар и патриота, и трговац и агенат, и чиновник и декар, и подицајац и емигрант, и љубавник и мдадоЈКења,, и варалица и покајник — јеДном речи све, само не поштен човек. Он је подједиако варао и митроподита и министре и генерале и дипломате, и Трговце, кафеције и занатдије, па је најзад дроко покушао да превари и изигра и саму београдску подицију. Ево, чујте некодико случајева, којн раније нису помињати. Једнога дана дође у књижару Л. Б., овд. књижара, гологлав и лепо одевен човек од својих 25 — 26 год. — Ја сам кеднер код иИмперијала." Тамо је г. нредседшгк министарстВа (у чијој кући књижар држи радњу), сад му је тренутно затребало 50 дин., па ме је пј ^ угио да му пошљете. Ево посдао вам је и карту. — Ево ти — одговори књижар вадећи новац — однеои господину, а потпиши ми се на овој карти да си примио. — Драге воље, — рече Алекса, потписа се, узе паре и оде.

— Добар дан, љубим руку Вашем Високопреосвештенотву — поздрави Адекоа пок. митроподита Михаила, улазећи једном придиком у његову канцедарију. Част ми је предсгавити се Ант а Николић, пиоар миниотаротва Финансија. — Добар дан, оинко , жив био и Бог те бдагоодовио. — Посдао ме г. Министар до Вао са овим актом — рече Алекса пружајући Митрополиту један акт, на коме је био штамбиљ министарства Финансија, и у ком ое под нотписом једног начелника одељења извештава, да има да подожи 5 3 дин. на име возарине и таксе за некакав пакет, који му је из Руоије приспео. — За Ваше Високопреоовештенство нриопео је од Св. Сииода из Петрограда један важан пакет, па ми је г. Миниотар наредио , да ја дично тај пакет подигнем и Вама га предам. Но као што из тог акта видите за њега имате да платите 53 дин., па оам догаао да примим тај новац како бих га још данао могао примити и донети. — Хвада, оинко, и теби и г. Министру на љубазнооти, нисте требали да ое трудите, то је могао и мој секретар овршити. — 0, молим, молим, г. Миниотар сматра за оообиту част да Вам снаку усдугу учини, а г. секретар тешко да би и могао свршити овај пооао, јер има ваздан Формалнооти да се испуни. — Е добро, синко, ево ти 5 3 дин., па ми го оврши, баш очекујем неке важне отвари из Русије. Алекоа прими паре погврди пријем на акту, ч оде.

Ире неколико година преварио је једног чиновника овд. отраног пооланства. Предотавио му се као студент из Б..., који је овде дошао да потражи какву сдужбу, но пошго је видео како је овде, разочарао ое и једва чека да се врати натраг у Б..., где је отање куд и камо боље, ма да је под страном управом. У остадом, додао је, за време свог бављења у Београду сви оу били према њему врло поверљиви, те је оазнао за многе ствари, које ће влади у С..., а и онима у Б..., бити од велике корисги. На