Полицијски гласник

ВРОЈ 4 и 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 37

поодетку замолио је г. X., да га новчано помогне ради повратка у Б..., јер је оотао без пара бавећи ое подуже у Београду. Г. X., очаран оваквим китњаотим Адекоииим говором, а надајући се од њега, као Србина и интелигентног човека, важпим услугама, дао му је по одобрењу свога шеФа новећу оуму новаца и отавио му у изгдед добро плаћено место. Већ пооле неколико дана г. X. је оазнао ко је Алекса, али ое власти, разуме ое, није обраћао.

Но оно оу све оамо њсгове вузгредице." Оно чиме ое он највише одликује то је експдоатиоање хумаиих и популарних отвари, а и нежних ооећаја. Није било ни једне хумапе отвари или предузећа, нарочито ако је то у вези оа прикуиљањем добровољних прилога, а да ое Алекса није њима користио. Но.шција и џепови неких доброћудних београдоких трговаца из главне чаршије и са Саве најбоље знају, колико је он подигао споменика засдужним људима, сахранио 0( иротелих и у болници умрлих оиротана и војвода, оденуо оиромашних ученика, осигурао мртвих људи и т. д., — разуме ое ове на хартији. Чим је оонован (( Руски Клуб" он оа нарочитим актом, на коме је био утионут штамбиљ „Руоког Клуба" и ФалсиФикован потпио председника, иде на Краљеву благајну и прима за клуб Крад.ев нрилог у 3 00 дии. Одмах по извршеном догађају од 29. маја 190 3. с-а писмом, на коме је потписао гдавније извршиоце тога догађаја, иде по вароши и прикупља придоге за споменик изгинудим официрима на дан 29. маја. Наравно да је свако без изговора прилагао колико из ооећаја, толико и из бојазни да му се не пребаци, да је противник новога стања у земљи. Сазнав за ово нодиција одмах предузме за њим потеру по што је унапред знала да то само он може радиги, посде кратког времена ухвати га у хотед «Русији, а , где је био одсео и пријавио се под лажним именом једнога учитеља из унутрашњооти. И ако је био покупио доста новаца, ипак је код њега иађено, као и увек, врдо мадо пара, јер је, надајући ое полицији, скдонио их негде на оигурно место. Када је подиција за ове преваре хтела противу њега повеоти крив. истрагу, нико није хтео подићи тужбу, већ су, шта више , молили да се отвар заташка. «Куд ћемо да се парничимо са рђом, кад се и иначе ничему не можемо надати" — обично су сви говориди, те подицији пијо нншта друго оотајало, већ да га само иступно казни за скитњу, за које време он таман смисли нове преваре. Једаред је хтео да превари и једног полицајца. Те је бидо прошлог лета. У затвору Уираве Београда издржавао је Адекса казну, на коју је био ооуђен због скитње. Када је пиоар крикичног одедења обидазио једнога дана затворенике, приђе му Адекоа са речма: — Молим Вао, г. Л., имао бих нешго с Вама да говорим. — Добро, Адекоа кажи мн шта имага одговори му писар. — Не могу овде, хтео бих на само. — Добро, хајде у моју канцедарију — рече му писар и одведе га горе у канцеларију. — Е оад да чујем, Алекса, шта ти то тако важно имаш да ми кажеш — каза му иисар кад су ушди у каицеларију.

— Ево шта је. Ви сте, г. Л. као што је био и г. А. и остали полицајци. Само знате да кажњавате, а не умете да се користите људима... — Како то ? — Ето како. И ако < ам варадица, мислим да ме цените као способна човека? — И сувише си споообан, Алекоа, то ти свако признаје. — Па зашто ме онда не употребите за какав детективски посао ? — А ко би се још о тобом смео упустити у какав посао, кад си ти цедог свог века оамо варао и на сваком кораку давао доказе о овојој непонравимости ? — Ето, опет Ви по старом. Ја сам познат као варадица и на мене не би нико посумњао да сам полицијски човек, а умем се овуда гурнути и овашта докучити. У осталом, ја знам да ми ви нећете веровати, па с тога и не тражим ништа друго, до да ме не протерујете у тимочки округ, већ да. ми дате пасош да пређем у Аустро-Угарску, а ја. ћу вам већ дати доказа да умем да будем захвалан. Учинићу вам такке уолуге, каквима се ви и не надате. — Ха, треба ти пасош да би лакше могао да вршиш овоје операције, иа носде да ое нредстављаш као исправан човек са уредним паоошем; нећеш Адекоа, не иде чизма на ту ногу. — Није, Бога ми. Ето ја познајем В. из Пеште, Н. из Вршца, К. из Панчева — и јога наређа неколико имена, која оу заиста позната са прављења и протурања дажног новца у АУгарокој. Оии оу ми раније нудили да протурам у Србији њихов лажан ног ац, јер су ме познавали као способног и готовог на све, но ја нисам хтео у то да се петљам. Ако само хоћете, ја ћу врло лако ступити у везу с њима и за кратко време, уверавам вао, предати вам их у руке заједно са њиховим фалсификатима. Треба само да ми верујете, да ме кодико тодико у почетку помогнете. — Лепо ои смисдио како ћеш да се осдободиш притвора и дођеш до пасоша, ади ти го неће упадити. Што не идега. без паооша. Ето метнућемо те на воз па иди где знаш, само ое не враћај у Београд. — Без пасоша не могу ићи, јер би ме тамо одмах ухапоили и иротерали, а кад ми не дате пасога, онда добро, на вашу штету ; ја сам оамо хтео да вам ое понудим и учиним услугу, какву ни један од ових ваших назови детектива не може ни да замиоли, а после мисдио оам да се и ја једаред оканем варања и датим час.на ноола, али ми ви подицајци, који сте ме гањајући и натерали да будем ово што оам, не дате да изађем на прави иут. — Добро, Алекса, иди, ми ћемо размиолити како ћемо и шта ћемо о тобом — рече му писар и посда га у затвор. * ' * Пиоар је пооле овога дуго мислио о Алекси и његову преддогу и најзад дошао до закључка: Може бити да ће у Алекс-ином прекору како му полиција гањањем не да да се поправи, бити нешто и истине, а оетио је ое генијалног Француског тајног подицајца Видок з, који је био дуже време краљ Француских допова, па посде посгао и оотао најбољи тајни полицајац. У осталом рачунао је, да ће у сваком сдучају бити добити за иодицију, ако он само не буде у Србији, те се напослетку оддучио да му изда, не пасош који служи као путна исправа и доказ о поданству и исправнооти, већ № објаву" за

предазак у Земун, која важи само један дан и за одређено место, као прелазна иоправа. Да не би би то урадио на своју руку, без знања претпоотављених, писар разложи ствар управнику, који усвоји предлог и нареди, да се Адекси при одласку да и неколико динара, како би имао од чега да живи за прво време. Кад је Алекси исгекла казна, пиоар га позове у своју канцеларију. — Ево ти, Адекса, аобјава" за Земун, а ево ти и ово некодико динара што ти је дао г. управник, па иди оад одмах, али немој да се враћаш овамо као досадашњи Алекоа Костић, јер знаш шта те чека. То ти чинимо пгго хоћемо да видимо да ли гато од тебе може бити, а ако учинига какву усдугу бићеш за то награђен. — Хвада вам, г. Л., ви сте мој спасидац — узвикну тронуто Алекса — и приђе да писару иољуби руку. — Море, остави, немој да ое ту пренемажеш, него иди узми овоје ствари, па право на лађу. Један наш орган пратиће те и ако одмах не одеш, вратиће те у затвор. — Молим вао, немајте бриге, одох овога часа. Нећу више да вам захваљујем, али ћете видети у најкраћем времену како ћу вам ја. ово ((реванширати." С Богом. После једног часа, комесар оавске полиције ноднео је извештај, да је Алекоа ирешао уЗемун. * * * Није прошло 3 — 4 дана после овога, а јодан Уиравин агенат јави се истом писару. — Ено Адексе Костића код «Национала. ,; Виде ме о прозора из собе кад оам онуда пролазио, па ми рече да вао питам где може да се с вама састане ради иеке важне ствари. — Адекса ту, како то? кад нре? — зачуди се пиоар — иди му кажи да он зна где оам ја, па нека дође. Агенат оде, на се после неколико минута врати сав задуван. — Казао ми сада Алекса, опет с прозора, да што пре идете к њему, али одмах. Писара ово још више зачуди. Мора да има нешто, вероватно да је и довео какво лице с лажним парама — резоноваше писар, спремајући се да пође. — Хоћу ди и ја тамо — заиига агенат. — Пођи, можеш што затребати. Кад ое приблнжише 0 Нациоиаду Алекса се указа на једном нрозору иа горњем спрату и триумфално се осмејкиваше. Ово још више побуди веровање код пиоара да негато има, па наредн агенту да оотане доле пред каФаиом, а он пође на горњи спрат. — Како би било да пођем и ја горе, знате Алекса је велики угурсуз — нримети агенат. — Да је велики угурсуз и неваљалац то ми је иознато, али исто тако и то, да он никад неће физички да нападне; у осталом нисам ни ја без оружја, остани доде. — Разумем. Адекоа дочека писара у ходнику и уведе га. у ону најлеишу ообу хотел «Национала," што гледа на дице улице. — ИзводЧе, г. Л., седите — рече Алекса, показујући руком на канабе, па и сам седе. — Шта има ново, Алекса, што си ме звао — ослови га пиоар, ооврћући ое да нема још ко у соби. — Имаћете богат лов, довео сам вам В. са лажним српгким банкнотама.