Полицијски гласник

СТРАНА 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4 и 5

д) такса за гробнице у омислу тачке 7 члана 22. закон а о уређењу санитетске струке ичувању народнога здравља и § 17. иравила за оанитетски надзор надгробљем од 23. јуна 1881. године СБр. 2528., и ђ) за оверење преписаних бирачких спискова 0-20 динара по члану 21. закона о оаштинама. 9. Новчане казне^ по казненом и другим опецијалним законима, у случајевима, у којима ое оне изричу у корист општинске касе; 10. Накнаде за ноднгнуту калдрму испред приватних имања, у смислу тачке 7. члана 86. закона о оиштинама и тачке 3. § 465. закона о иостуику судском у грађанским иарницама. Ово право нема Београдска Општина према члану 13. грађевинског закона за вароги Београд, а тако исто и оне општине, које имају трошарину. 11. Тамиса, на продају туцане каФе. Право на цаплату тамиса има само Београдска Општина по законодавном решењу од 26. јануара 1861. године ВБр. 199 (Зборник XIV стр. 5.). 12. Оборине, која ое по члану 11. закона о чувању иољских имања плаКа по 0-50 динара за овако грло крупне стоке

(во, крава, јуне, јуница, биво, магарац, мазга) по 0-20 за ситну стоку, ииоСНОдин. за пернату живину. Ова се такса наплаћује у корист пољских чувара. Погрешно раде оне општине, које дају оборе под аренду. 13. Обаларине (казукарине) за угготребу општинских земљишта на пристаништима. Ову таксу нрописује општински одбор у смислу иоследњега става члана 8. закона о водама и њихово] уиотреби, тачки 3. члана 128. и тачки 3. члана 86. закона о оиштинама. Исто овако, а у смислу уредбе од 25. јуна 1860. године ВБр. 1658 (Зборник XIII стр. 90.) и члана VIII. под 8. конвенције о пловидби, закључене између Србије и Аустро-Угарске, општиноки одбори могу — где томе има места —- прописати тарифу о наплати таксе за казуке и друга присганишна постројења, која је општина подигла на свом земљишту. 14. На основу тачке 2. члана 94., тачке 7. члана 95. закона о општинама, расписа од 7. јула 1860. године Бр. 5148., и одлуке Државног Савета од 24. октобра 1892. дине Бр. 3438., и варошке општине имају право прописати таксе за јавне аабаве^ свирке по локалима, певање певача и певачица, разне вештачке представе и т. д.

15. Приход ОД риболова у рекама, које пролазе кроз атар дотичне општине, изузимајући Дунав, Саву и Дрину, у смислу члана 2. и 5. закона о риболову. Изузев опецијалним законима одобрене трошарине, никакве друге наплате и таксе — сем горе наведених — оппггине не могу прописивати, ни наплаћивати, нити смеју каквим другим паметима оптерећивати грађане. Сваку општиноку одлуку, која би била у противности са изложеним закопским прописима, надлежне надзорне власти задржаће од извршења, ио нраву, које им даје закон о општинама. Ирепоручујем свима окружним начелствима, Управи вароши Боограда и Суду општине вароши Београда, да се овога расписа у будуће најстроже придржавају. У исто време наређујем им, да овај раснис објаве ^рађанима, који се, у случају учињене им неправде, могу користити правом жалбе по члану 152. закона о онштинама. П№ 3490 7. Фебругра 1905. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Проти^ с. г»

СТРУЧНИ ДЕ0 Полна намира еа породиљом или женом у бабинама (еа еудеко«медицинеког гледишта). О судско-медицинском значају обљубе, извршене на породиљи или на жени за првих недеља после порођаја — дакле у оном добу, што се у нас зове бабине 1 ) — има врло ретко где трага у стручној литератури. Бар по оиоме, колико сам ја ту литературу могао пратити, излази, да су о том питању писала само два-три писца. Па и код њих то питање није свестрано расправљено, него тек у кратко неговештено. По моме мишљењу то је веома осетна празнина у Судској Медицини, и њу ваља по могућности попунити. Као што ћу касније показати, извршена обљуба у бабинама пије баш тако ретка појава ни у браку, ни ван брака, да је Медицина може са свим игнорисати, а по својој суштини и но својим последицама таке је природе, да у неким извесним приликама може бити предмет судског ислеђења и расправљања. С тога ћу покушати, да то питање расветлим са неколико гледишта Судске Медицине, имајући у виду нарочито спрему и потребе правника. Није искључена могућност, да ће у току ових излагања и лекари као судско-медицински вештаци наћи по гдекоји поглед на то питање, који је за њих нов, а за примену у пракси подесан. * * * Познато је, да жена може сразмерно врло брзо после порођаја наново родити, а то ће рећи: — да може у кратком року после порођаја опет затруднети. Тај Факат доказан је читавим низом тачних, стручних посматрања, а утврђен је и обичним искуством. Њега, дакле, није потребно судско-медицински доказивати. Ако у опште буде сумње о томе предмету, !) Реч бабине (или бабиње) значи у нашем народу време, док породиља лежи, али значи и цео период, док се са свим не »очисти.« У научном значењу има та реч још шири појам: — обухвата цело оно време, док се полни органи не врате на сввју стару меру.

онда може бити спорно само ово питање: ,,који је наЈкраћи рок, у коме жена иосле иорођаја може ионова затруднети ?" А то питање може решити Судска Медицина. Случајеви, кад се питање о најкраћем року зачећа после порођаја може истаћи (било као главно, или пресудно за пео спор, било као споредно, да објасни коју појединост) нису. истина, баш врло чести, али се ипак јављају, а јављаће се све више, чим то питање буде свестрано расветљено и у својим практичним применама разрађено. А што је исто тако важно: — то је питање таке природе, да се већ и сада може нојавити у свима областима иследне и судске праксе. Оно се може истаћи у споровима грађанске и кривичне ирироде, а могу га покренути и онштинске и полицијске и духовне власти. Тиче се на пр. које сполне кривице — рецимо: прељубе, силовања, родооскрвњења и блуда у опште; тичесе брачности (законитости) детета или доказа о патернитету итд. У свим тим приликама може оно играти веома важну улогу. Да покажем одмах по примени у пракси, какав значај може имати то питање при процени судских спорова, изнећу — примера ради — један конкретан случај. Он ће нам лакше објаснити судско-медицинску примену тога питања, него разлагање речима. Покренута је парница због брачности (законитости) детета у оваким приликама. Удата жена роди нрве године свог брачног живота сина, о коме нема сумње да је у браку зачет. Кратко време иза тога догађаја — рецимо одмах после 5 дана — умре тој жени законити муж, или се од ње по нужди !н. пр. због војне обавезе, печалбе, дугог путовања по свету, издржавања ка&не затвора или робије, одлучења од брачне постеље по судској пресуди итд.) толико растави, да им је бар за годину дана физичко , унраво телесно зближење апсолутно искључено : — да, дакле, нрема тексту законске одредбе, мужу »није било могуће телесно смешење са супругом својом имати" (§ 114 гр. зак.). Жена међу тим и по други пут роди, и то здраво и донешено дете у законитом року од 300 дана после одвајања са мужем (§. 113 гр. закона). Женини парци споре