Полицијски гласник

БРОЈ 4 и 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 27

овом другом детету легитимитет, да тиме докажу, како н.пр. оно нема нрава на наслеђе, како има оонова за бракоразвод итд., и суд има тај спор да расправи. Не могу поуздано рећи, како би се с правног гледишта имао решити овакав судски случај, али Судска Медицина, при судском расправљању такога спора не би могла — не би смела —■ изгубити из вида једну околност особите врсте у томе питању, која је за зачеће од пресудног значаја : необично, управо ненормално стање жениних полних органа за оно време, док је она после првог порођаја имала могућности, да са својим законитим мужем обљубу врши. Разлози, зашто Судска Медицина не би смела то превидети, леже у самој ствари, а ево како. 11ре рођења првог детета та жена, без сумње, није могла зачети ово друго дете, јер трудна а иначе нормална жена не може понова затруднети, а нарочито у последњем стадијуму трудноће, као што би то у овом случају било. Ако пак претпоставимо, да је она и после првог порођаја имала прилике, да са својим брачним мужем обљубу врши и том ириликом зачне, онда морамо признати могућност, да је она од свога мужа оплођена у току оних 5 дана, за којих је он још после првога порођаја украј ње био. А може ли то Медицина признати и стварним доказима утврдити ? Другим речима: — може ли Медицина несумњивим начином суд уверити, да жена може и неколико дана после порођаја понова затруднети, или се том доказу противе сва досадашња посматрања и стручна истраживања теоријске и практичне Медицине у томе правцу? Да одговорим на то питање начином, који ће и правкику бити разумљив, и који ће му бар важније моменте поближе објаснити, морам претходно расветлити неке прилике, које стоје у тесној вези с тим питањем. Морам му — макар и у кратким потезима — изнети главније промене, које се јављају у телу женином за време трудноће и порођаја ипрво време иза тога. Шенина утроба, а донекле и цело тело женино, претрпе за време трудноће и порођаја замашне промене. Те промене тичу се нарочито јајника и материце као органа, који у тој важној физиолошкој обави женскога тела имају највише удела. Чим жена зачне, престане (утаји се, цесира) периодично крволиптање из њених сполних органа — месечно прање женино (Мепз^гиаИо), 2 )— апосвој прилици и периодично лучење женских јајаца из јајника (ОуиШш), а тиме и могућност, да за трајања те трудноће поново зачне. 3 ) Материца расте с плодом упоредо, и то и обимом и тежином; слузокожа, којомје иостављена њена унутрашња површина, наједра, задебља и добије неке израсли; аи други делови полних органа осете ту промену, или баш имају и јачег удела у њој. Нарочито се то опажа при крају трудноће, и то не само по облику и изгледу тих појединих делова, него и по измењеном Функционисању њиховом. Још знатније промене наступају у полним органима жениним за време порођаја и непосредно после тога акта. То је уираво бура у женином телу — бура, која видљивих и озбиљиих трагова оставља, па га по гдекада и саломиПри самом раздвајању плода од утробе раскине се силом (снагом породиљских мука) веза, која их је везивала, а то су — у главном — постељица и крвни сасуди (»жилице«) материце. При пролазу детета кроз разне теснаце повреди се ио гдекада и грлце материчино или усмина, а ако се не пази,

2 Од тог правила има и изузетака. Неки стручњаци те изузегке да рачунају у Физиолошке, него у патолошке, болесне појаве,

3 Има и у томе неких изузетака под именом 8ирегГое1а(;1о и ЗирегГоесипЈаНо, али су тако ретки, да се, махом, и не узимају у рачун.

често баш и други делови н. пр. уснице, међица итд. С тога цела унутрашњост материце, а донекле и они други делови полних органа жениних представљају одмах иза порођаја ране или повреде, које, као и све друге пресне ране, с почетка кад јаче кад слабије крваве (породиљско крволиптење), а касније и гноје (лохије, породиљско прање, породиљско чишћење). Према томе, промене и повреде појединих делова женских полних органа — а нарочито материце — за време трудноће и порођаја нису тако незнатне. Не узимајући у рачун женине муке за време самога порођаја (породиљске муке), већ те повреде су довољне да донекле ослабе и исцрпу снагу и способност женину, и да од физиолошког процеса у телу њеном учине неку врсту болести. С тога је већ Соранус (8о-, гапиз) с правом рекао (а за њим то говоре и други стручњаци), да су трудноћа и порођај једна врста »Физиолошке слабости или болести®, за коју је потребно сразмерно дуго опорављење или реконвалесценција. Док траје та Физиолошка болест, иородиљи је потребан мир и одмор, да се постепено опорави. Она за то време није управо ни за обљубу способна, а све да по невољи и јесте, или да мора бити, од обљубе у таком стању не може зачети. Зачећу сметају оне промене полних органа. Срећом то стање и та неспособност женина за зачеће не трају дуго. Сама природа изазива и помаже неке процесе, који ће те поремећене односе и опет изравнати: — који ће учинити, да оних промена и необичних појава што брже нестане. Ако је породиља здрава, и ако је њен порођај био правилан, материца се одмах — и кад се бремена опрости почне поново стезати (жене те друге муке после зову »прегризли"), како би што пре дошла на стару меру ; повреде на слузокожи њеној почну зацељивати; задебљаности и израштаја постепено нестаје, а и друге промене се полако и постепено изгубе. Не потраје дуго, а материца, па уз њу и други делови полних органа жениних, повратили се сасвим на норму, и почињу правилно Функционисати. Кад то наступи, жена је, махом, и оиет за оплођење способна и може поново затрудпети. Цео тај процес од порођаја до повратка нормалног стања зове се инволуциони прогдес. Колико је женину Јтелу потребно, да (трудноћом и порођајем) поремећено стање полних органа — а нарочито материце —■ и опет у ред доведе, и на норму врати, не може се тачно и одсеком одредити. И научници нису у томе сагласни — већ и с тога, што једни узимају као мерило за оцену тога рока само поједине појаве, а други укупно стање и Функционисање полних органа жениних. Тако н.пр. неки рачунају да је тај инволуциони процес завршен већ 8. или 9. дана кад обично и крволиптење престане (Беуеп1:ег); други за 5—8 (Уе1реаи) или просечно за 6 недеља (Ригћгт§ег); а неки мисле да ое то протегне чак и до 4 месеца (Зсапгош). Ако ћемо узети за мерило свакодневне појаве, онда мож.емо рећи, да се код већине жена после порођаја полни органи доста касно врате на своју норму и постану за оплођење способни. Старо је искуство, да жене обично задуго после порођаја ие добијају своје месечно прање — нарочито ако саме доје — па да, махом, за то време и не затрудне. Као да је у природи самог женског тела основано, да се после оне буре, после оне револуције мало смири и одмори, како би се за то време мира и покоја у њему вратиле оне снаге, које су му потребне, да их утроши, кад жена поново буде затруднела и рађала. Као да је сама природа хтела, да за неко време зашгити мајку, како би се тим боље могла посветити неговању свога чеда. У то се мајке гдекада и сувише