Полицијски гласник

СТРДНА 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 4 и 5

уздају, те зато намерно и преко потребнога рока своју новорођенчад доје. Али је то уздање понекада варљиво, и правило, да жена нећ,е одмах иза порођаја затруднети, има много изузетака. Другим речиада — обична. је, свакидашња је појава код врло многих жена, да не зачну одмах после порођаја, него да се подуже, н.пр. по 6—9 месеци, одмарају; и тога има, да се код неких порођај јавља тек сваке 2, 3, 4 па и 5 година: —али поред свега тога има често и таквих случајева, где порођаји толико учестају, да жена никако и не дође до мира и до одмора Није редак случај, да н.пр. жена редовно сваке године роди, а нађе се по гдекад и толико »срећних", да у једној и истој години саставе по два порођаја. Роди н.пр. у јануару или Фебруару једно, а у децембру исте године друго дете. Ако се у таким приликама роде увек рочна или зрела деца, а не недоношчад, онда, наравно, излази по рачуну, да се таква жена у најбољу руку само три месеца в одмара к , да „паузира«, т.ј. да одмах три месеца иза порођаја и опет затрудни. По себи се разуме, да тај живахан темно рађања може бити још и живљи, т.ј. да зачећа могу још више учестати, ако је мајка нометкиња, а то ће рећи: жена. која, истина, по свом телесном саставу може зачети, али није у етању, да зачет плод до обичног рока изнесе и на време роди (хабитуелно пометање, 1тро{;еп11а §ез1апсИ). У таким приликама може жена за једну годину да по 3 и 4 пута за-рудни. Тако сам ја познавао го>спођу, која је за непуне 3 године 8 пута затруднела и 8 пута нерочан плод на свет донела, т.ј. пометла. Према томе сасвим је јасно, да се о неким сталним, тачно ограниченим и пеиомичним роковима. за ионовно зачеКе жене иосле иорођа]а и не може говорити. То варира у прилично широким границама — од прилике исто онако, као што варирају све Физиолошке Функције нашега тела, а нарочито оне, које се тичу женских полних органа — н.пр. појава првог месечног прања код девојчица, трајања трудноће, губитак месечног прања код старијих жена итд. Нас у томе интереоује само крајња граница на ниже, а то ће рећи: има ли још кра&их рокова, у којима жена може иосле чорођа,]а наново затруднети. и које је рок најкраКи? Испитивања и посматрања у томе правцу нису још завршена, али се већ сад, по дојакошњим резултатима, може извести, да има приличан број случајева, који показују, да жена мож.е већ и после осме недеље иза порођаја (пометања и побацивања) поново затруднети. Ако 6и, дакле, иред судом било у иитању, може ли жена у тачо кратком року иосле иорођа.]а и аиет затруднети, судско-медицински ексиерта имао бц ио томе основана разлога, да то иитање иозитивно реши, илн бар да могуКност такога зачеИа не искључи. Судско-медициноки вештак могао би, шта више, ићи још и даље. Ни оних 8 недеља нису најкраћи рок, у коме жена после порођаја може поново затруднети. И ако ретко, али су поједини стручњаци ипак несумњиво копстатовали, да може бити и краћих рокова. Тако н.пр. Д-р Еберт (Б-г Ећег!) саопвдтава, да а је посматрао један случај, где је нека жена 9. фебруара 1884. год. родила кћер, а 31. децембра исте године сина. Како су пак по лекарском исказу оба детета била зрела и развијена, дакле рочна или на време рођена, онда се по обичном рачуну мора претпоставити, да се ово друго родило 280 дана после зачећа. Према томе зачето је 25. марта 1884. год. или свега 44 дана (мало више од 6 недеља) после порођаја првог детета. У осталом ни тај рок неће бити баш усамљен. И ако се код нас таки случајеви не посматрају, а још мање бележе. ја сумњам, да их се ае би нашло. У туђем свету биће их,

јамачно, још више, нарочито у оним круговима, где жене мало лакше живе и саме децу своју не доје. Код таких жена јавља се после порођаја и месечно прање раније. Тако н.пр. има случајева, где га жена добије одмах треће или четврте недеље носле порођаја, а у изузетним приликама и раније. Месечно прање, истина, није несумњив знак да жена може зачети, али чим се оно редовно појави, већ није могућност искључена, да жена и затрудни. Најпосле да констатујем, да ни то није крајна граница. Сасвим чудноват и — колико је мени познато — јединствен је онај случај раног зачећа иза пороћаја, што га је год. 1893. саопштио Лајпцишком Лекарском Друштву Крениг (КгЗшд'). Једна жена роди 242 дана после првог порођаја ноново дете, које је, судећи по неким знацима (имало је н.пр. 52 см. дужине), било зрело и рочно. По податцима, које је Крениг добио, извршена је на тој жени обљуба 4 дана после њеног првог порођаја. Иза те обљубе 3 месеца није никако имала полних одношаја с мушкарцима. По томе онда. излази без сваке сумње, да је последње дете зачела у оној обљуби, која. је на њој извршена 4 дана после њеног првог порођаја — а го ће рећи: баш у оном периоду бабина, кад су промене и повреде полних органа жениних — а нарочито материце — још тако свеже и замашне, да се под обичним приликама на зачеће не би могло ни помишљати. Како да се таки и слични случајеви научно об.јасне, тешко је за сада одговорити. Њих је врло мало, а да би се свестрано могли проучити. Крениг је овај свој чудновати случај покушао да објаони, и дошао је најпосле до ових резултата: 1. Одвајање женских јајаца из јајника ни за време трудноће не престаје. 4 2., Иод извесним, врло ретким, уираво изузетним, а веома повољним приликама може се слузокожа материце већ неколико дана после порођаја ако не баш у целини, а оно бар местимице толико поправити и на стару меру вратити, да може поново зачети: — да може оплођено јајце прихватити и до одређеног рока за порођај спремити; и 3., Она крв за првих дана. а. касније и онај слузави гно.ј породиљског одлива („нородиљског нрања или чишћења") не утамањују мушке семене кончиће (сперматозоиде), и не сметају огшођењу. У колико су ти Кренигови закључци научно основани показаће даљи опити и тачнија пооматрања у томе правцу. За Судску Медицину је већ и то велика. добит, што је овим, ма и усамљеним посматрањем консгатован Факат, да жена може већ неколико дана иосле иорођаја ионово затруднети, а то до Кренигова случаја није било познато. После такога доказа лекар већ ни пред судом не би могао с разлогом одлучно негирати могућност таког појава уопште. С тога би сада већ судоко-медицинско мишљење у оном олучају, што сам га <■ почетка као пример навео, и у споровима сличне природе могло гласити већ одређеније — од прилике овако: »Нема много вероватности, да жена може већ иеколико дана после поро^аја поново зачети, али ипак могућност није искључена." И тако мишљење, истина, није саовим одређено (иа је с тога судовима веома неугодно), али ипак зато може послужити као основ за правилније решење спорних питања таке врсте у пракси. (свршиће се) Д-р N1. ЈовановиЋ Батут. 1 У томе мишљењу није уоамљен. Али већина. стручшака мисли, да лучење женских јајаца (а по правилу с њиме и месечно прање) одмах пресече, чим жена затрудки.