Полицијски гласник

№0Ј 4 и 5

СТРАНА 29

0СТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) I 0 полицији у опште Реч иолиццја долази од грчке речи ПоЛстете, која је код старих Грка означавала државне послове и државну управу у опште. 0 полицијп у данашњем смислу у времену старих иарода ј не може бити ни говора, нити се о њој као о некој засебној установи може опширније говорити сбе до познате Монтески]вмџ поделе државне власти на занонодавну, судску и извршну. Сасвим је друга ствар, нак, кад је реч о властима, које су још у најстаријим временима вршиле делимично дужност данашн.е полиције. ИдентиФИкујући ове власти са данашњом полицијом, може се са позитивношћу закључити да је у свима временима и свуда где је било људи, сједињеНих једнакошћу раое, или ФамилИјарним везама, или најзад огтштим интересима било и пекот утврђеног реда и закона, а као природна 1;осле" дица ових закона морала су постојати и репресивна средства иа, следствено томе, и власти које су их извршивале — аоли■ција у на.јширем смислу те речи. Према овоме, и познато тврђење Француза Јабулеја.: да је полиција постала у исто време кад и држава, и Да се ова последња без ње не може ни замислити. може се сматрати као потпуно тачно еамо онда, кад је реч о овој полицији у ширем смислу. Развитак полиције Ма како сматрали суштину и циљ нолиције, неоспорна је ствар да је она једна од најважнијих грана државне администрације. Делатност њена многобројна је, и сачињава добру половину делатности једне правне државе. Разне прилике и догађаји утицали су од вајкзда и утичу иа нрироду и карактер полиције, као год што су полиција и њено уређење, с друге стране опет, били најбољи знак, боље рећи огледало, не само правног, већ и културног развитка иојединих народа и епоха. Постепени развитак полиције од вајстаријих времена па до наших дана, најбољи је доказ о овоме. У културним државама старога века, а нарочито код Грка и Римљана, полиција је била једна од најпонуларнијих установа. Полицијску власт у Риму, као тто је познато из историје, вршили су едили, а у неколико и сами конеули. Цицерон с поносом говојш о свом едилству у Риму: Nипс шШ ЛемдпаГиз есИИв, ттГ Шат игђет 1иеп<1ат ев8'е сот^взат. Поред бриге о јавном моЈ >алу, римски едили старали су се још и о јавном реду, сигурноети, религији, саобраЛају, чистоти. животним намирницама, коцки, мерама. и грађевинама. По.једине ГЈзане полиције, а нарочито полиција морала, биле су врло добро уређене и ход Грка и код Римљана. Али, и поред свега. овога, у целој класичној литератури нема ни једног дела о нолицији и њеном делокругу, нити има трагова о- томе да је Поетојало нарочитих израза за оЗначење полиције као засебне државне установе. Појам полиције у данашњем смислу, био је дакле њима потпуно непознат. У почетку средњет века полицијока је власт била у оноликој истој мери ништавна, у колико су и државе биле немоћне. Свеколика државна власт у ово време ограничавала се, на првом месту, на заштиту од епољног непријатеља, па тек онда на одржање правног поретка у земљи. Тек на трећем месту јавља се њен рад на пољу тптићења личне и имовие безбедности.

Разуме се већ, да је овај рад, и поред свих тиранских и варварских казни, којима је ово доба обиЛоВШго, имао ВрЛО маЛо успеха. Поред онштих прилика овог времепа, разлот овом неуспеху лежао је још и у осКудици уређених полицијских власти и органа, који би законе свуда и на свакоМ месту под^ једнако примењивали. Брига о културном и привредном наиретку народа била је непозната средњевековним државама. У колико се пак указивала потреба, да се ааштите и ове гране Државне делатности, заштиту ову вршила су поједина корпоративна удружеља: у почетку црКВе и корпорације, а доЦније Градови. А у КоЛико је живоТ по градовима све више и више напредовао, у толико је и ова заштита добијала све опшгији карактер, док најзад није дошло дотле, да градске општине, поред старања о културном и привредном развитку својиХ суграђана, узму нА еебе и старавве о њиховој личној и имовној безбеДности, коју им немоћна средњевековна држава није била у стању огарантовати у довољној мери. Почетак данашње полиције Ваља, даКле. тражити у слободним сЈ1едњевековним градовима западне и јужне Европе, чији се постанак да,тира из ХП-ог века. Поред заштите личности и имаовине својих суграђана, која је била најглавнији задатак иолиције у ово време, делокруг [веног рада раснростирао се још и на ред, са.о6ра?,лј, животне намирнице, здравље, чистоту, мере у саобраКају и грађевине. Главна одлика ове градске полиције у томе је, што је била локалне ирироде.*) 4 * * Поменуто уређење средњевековних слободних градова пренашало се постепено и на читаве територије, на челу којих су стајали државни поглавари. По угледу на слободне гЈЈадове, отпочеше и поједини владари обраћати нарочиту пажњу на унутрашње уређење својих држава, а иоглавито на јавну сигурност, којаје, у овО време, по путовима и друмовима ван градова била бедна. На овај начин централна дЈ>жавна организација, која је у почетку била чисто локалне нрироде, добила је крајем среДњег века општи карактер и постала унутрашња државна организација у правоме смислу те речи. Поред жеље владалаца, да ојачају своју власт сужавањем привилегија градских опгнтина, узрок овом концентрисању власти треба тражити и у самим приликама овог времена. Многобројни верски и грађански ратови приморавали су државпе иоглаваре да издржавају велике војске, а зато су опет била потребна и велика материјална средсгва. Ова Нотреба управо и била је једна од најглавнијих узрока, Који су нагнали владаоце да се отночну старати о нанретку и благостању народа, јер су само овим путем могли доћи до што већих пЈгихода. Како ,је пак неоспорна ствар, да се нанредак и блатостање нису могли ни замислити без мира, реда И јавне СИГурности, то је било сасвим прироно што су владаоци морали обратити нарочиту пажњу на власти, које су се о свему овоме имале старати, дакле — на иолицију. Дошавши на овај начин до убеђења: да је за јавну сигурност у земљи позвана једино држава, владаоци се нису ни мало устручавали да ово своје убеђење и остваре путем закона и појединих уредаба. Први кораци, који су у овом правцу, т. ј. ради концентрисања полицијске власти учињени, састојали су се у ограничењу нрава слободног избора полицијских

*) Соир (1' ое11 зиг 1а роНсе с1ерш8 8ои оп§1пе јиз^и' 4 поз јоиге раг Еи§6пе Ап;*1а<3е (Рагјз, 1847).