Полицијски гласник

СТРАНА 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4 и 5

органа од стране општина, односно у контролисању и потврди изабраних личности. Успевши, помоћу овог права, да сву градску полицију подвргну својој контроли, владаоцима даље није било тешко да је постепено сасвим истргну из руку општина. Негдашња локалиа администрација на овај начин, крајем ХУ1-ог века, у велико је замењена са државном администрацијом. Поред старања о реду и безбедности, држава у ово време прописује и издаје разна правила и уредбе општег карактера о грађевинама, болницама, разним хуманим установама и т. д. Обим и круг делатности ове државне администрације још је више проширен реформациЈОМ , која је у многоме изменила однос цркве према држави. Старање о образовању народном, које је до реоормације припадало цркви, прешло је после ове на државу која се, према овоме, имала у будуће старати и о умном развитку својих грађана. У колико се, на овај начин, унутрашња државна организација све више и више развијала и концентрисала у рукама државних поглавара, у толико је и полиција добивала све интензивнији и одређенији какактер. Позната тридесетогодишња војна омела је у неколико овај развитак полиције, као и свеколике унутрашње државне организације, али је у толико већа пажња поклоњена полицији после ВестФалског мира. Огроман број просјака, беспосличара и скитница, помешан са отпуштеним војницима који после свршеног рата лутаху из земље у земљу, побудио је државе на издавање нарочитих закона, који су имали за циљ да спрече нагомилавање ових личности. Почетан иолиције, кој а има дужност да води рачуна о странцима, датира се, дакле, из овог доба.*) Увођењем иоште, као врло важне државне установе, и наглим развитком штамие, проширен је још више круг делатности унутрашње државне организације, а с њом и круг полицијоке делатности. Круг ове делатности није престајао да се шири ни у ХУШ-ом веку. Нагомилавање и умножавање становништва изазвало је потребу да се здравствени односи што боље и сигурније утврде, а тиме и установу ирве санитетске иолициЈе. Најзад је дошла и Француска револуција, која је изазвала потребу за стварање закона о зборовима и удружењима. Врло велике измене, које је државно уређење претрпело у току Х1Х-ог столећа, нису остале без утицаја и на унутрашњу администрацију на, дакле, и на полицију. Преображај социјалних и привредних односа, развијање Фабрика и увећавање броја раденика, увођење железница и телеграФа, нагли развитак слободног саобраћаја и трговине, све ово изазвало је потребу надзора од стране државе, а она је тај надзор поверила полицији. Није тешко увидети из овога што смо до сада казали о иолицији, да је њен развитак ишао упоредо са развитком државе, или још тачније са напретком самог друштва. У колико је појам о држави постајао одређенији, а друштвени живот развијенији, у толико је, као што смо видели, и задатак полиције бивао све већи и хуманији. Док су дужности полиције, у почетку средњега века, када је појам о држави и полицији био врло слаб, биле сведене поглавито на заштиту личности и имаовине, дотле се оне са развитком државе и друштва идентиФикују са циљем унутрашње државне администрације. Докази за ово налазе се у одељку који следује, и у коме ће бити говора.

*) Коат: РоН2е1уегбг(1пип§8гесћ1 т Ргоивзеп, II. аиП.

0 дужностииа подиције Основица правне државе новијега доба јесте слобода грађана. Сваки грађанин, који пред собом има извесан одређен циљ, треба и може да се креће слободно по свима правцима државне делатности, под условом да не вређа право других, или да не наноси штету општем добру. Али као год што појединац не сме вређати право других, нити наносити штете општем добру, тако исто било би противно принципу правне државе кад би он — појединац — тежећи своме циљу и савршенству, био у томе сиречен вољом других лица. Слободна делатност појединаца мора, дакле, бити ограничена у интересу општег благостања, али тако исто и њихова права морају бити заштићена од сваких противправних повреда. Ова заштита ирава противу неирава , први је услов једне правне државе и она се осигурава с једне стране грађанским и кривичним правосуђем, а с друге опет добро уређеном полицијом. Али, поред заштите, данашње државе дугују својим грађанима и потпору у свима оним правцима, који их воде постигнућу допуштеног им животног циља. Без заштите и иотиоре, које зависе од унутрашње државне оргаиизације, не може се ни замислити једна правно уређена држава. Говорећи о развоју унутрашње државне администрације, ми смо видели како се постепено развијала нравна држава, и како су дужности полиције биле идентичне са дужностима државне администрације. Али, не само да су им дужности биле идентичне, већ је и реч иолиција, којом се у почетку средњег века. означавала делатност градских општина, била потпуно идентиФикована са целокупним унутрашњим уређењем државе све до ХУИ-ог века. Први корак ка тачнијем одређењу појма полиције и детаљисању њених дужности, учињен је у Француској за време Лудвика Х1У-ог. Једним својим едиктом из 1667. одузео је он од градских општина, и поверио нарочитом краљевском чиновнику, надзор и старање о реду, јавној сигурности, животним намирницама и чистоти улица. Чиновник овај назван је 1,1еиГепап1 6-е роИсе, и то је био ирви иолицијски чиновник у иравом смислу те речи. Пошто му је одредио право и надлежност, едикат набраја и дужности овог чиновника, и вели: ,, Он ће се старати о сигурносги града, чистоти улица и јавних места, и пазити да нико не носи оружје без допуштења; он ће издавати потребне наредбе у случају пожара и поплаве, за тим о животним намирницама и њиховим ценама. Он ће, даље, водити надзор над месарницама, пијацама, ианађурима, хотелима, крчмама, продавницама дувана, коцкарницама и свима сумњивим кућама. Он ће обратити нарочиту пажњу на недопуштене скупове, побуне и нереде; он ће се бринути о Фабрикама и Фабричким раденицима, трговини, занатима, штампи, штампарима и продавцима књига. Он ће имати право да сваког полицијског иреступника, који је на делу ухваћен, сам кажњавау свему, изузев телесне , казне, за коју је надлежан само суд.*) Као што се из изложеног види, едиктом Лудвика Х1У-ог дужности полиције издвојене су од дужности државне администрације и ограничене, у главноме, на ред, сигурност и животне намирнице. Овим је уједно и појам полиције постао много ужи, али у исто доба и одређенији. (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ *) Соир сГ оеП зиг 1а роНсе, стр. 42—43.