Полицијски гласник

СТРАНА :(2

ПОЛИЦИЈСЖИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 4 и 5

ирепоручује и то, да мследник ири истрази иема баш цео план рада и то са предвиђеним свршетком, јер се он може придржавати њега тврдоглаво, и ако његову нромену неопходно захтева сам успех у току истраге. Важно је питање, када треба утврдити извесни план истраге. То треба оставити иследнику да чини према сваком случају и према прибраном материјалу, иа и тада треба да има на уму, да му тај план могу све до самога краја истраге мењати конкретни случајеви. Да бисмо боље предочили, на шта све треба иследник да мисли, узеКемо за нример да се десио какав велики пожар, коме је непознат узрок и проузроковач. Ту могу бити ови случајеви: а.) да је А злонамерни проузроковач пожара ; б) да је В крив; в) да је В произвео пожар из непажње; г) да га је Г произвео у цељи да добијо сувгу о*сигурања и т. д. У том случају има иследник да мотри на А, В, В и Г, да нриликом увиђаја и \ почетку истраге на њих мисли и да из свега што има пред собом извлачи што му је потребио да би утврдио најприближније етање иотини. За тим треба иследник да се чува и од аретеривања приликом свога рада. Код ватрених иследника чест је елучај, да поједино кривично дело радије нредставе као веће и интересније, него ли као просто, обично или досадно. Као што је иследник у могућности да пође погрешним трагом. тако исто може да баци еумњу на мало криво, па и ненино лице за дело које никако није ни учинило. То се да унеколико извинити, што то лежи у нриродн самога чов-ека, али је опасно за право стање ствагри и истину. 1'рос препоручује иследницима, да се готово у свима кривичним делима обзиру на оиу стару пословицу, да иза сваког злочина стоји каква жена.. Или је злочип учињен због жене, или њеном помоћу, или подстицањем, или је она имала отуда користи и т. д. Па ипак. и ако ни једно нравило није без изузетка, увек је за препоруку правац истраге у томе смислу. У делима, чије извршиоце иследник изводи пред пороту, треба да буде потпуно исцрнна истрага, пошто су врло често. ако не и увек, поротници људи, који се ни мало не разумеју у правне ствари, нису стручни и извежбани, те их лако да обрлатити ма каква сноредна окол-ноет. Нигде се лакше не може нанравити грешка, него при иследничком раду, и за то је потребно да се што је могуће раније исправи. Велика је грешка, и тешка повреда дужпости пада на савест иследнику, ако примети своју грешку, па је не поправи на време, било из сујете, било из ма каквих других обзира. Ако иследници буду сталожеии и хладни, одмерени и благородни, и ако им буде светиња на;са«еснгуа љубав ирема истини. одговориће бесумње своме тешкоме позиву. Д. В. Бакић.

ПОУКЕ и УПУТИ Интабулисано непокретно имање женино по одобрењу мужевљевом не може бити узето у попнс за наплату интабулисане суме без осуде судске. Ж. К. за обезбеду 12.000 дин. дуга Фабрикантима Р. из Б. Пеште, одобрио је интабулацију на непокретно имање његове жене Л., находеће се у Веограду, наводећи да то одобрење чини као пуномоћник своје жене. Ову интабулацију суд је удејотвовао решењем од 18. августа 1890. године № 12.0:10. Ш. К. умре ; поверилачка Фирма тужи синове његове: Ш. К. и Д. К., и иутем парнице они буду осуђени извршном пресудом Апелационог суда од 3. марта 1898. год. № 775., да плате дуг поверилачкој Фирми. Пуномоћник поверилачке Фирме, подносећи пресуду иолицијској власти на извршење, тражио је, да се узме у нопис и изложи продаји интабулисано непокретно имање Л. удове Ш. К. Кварт варошки, наслањајући се напропис § 466. грађ. суд. поступка, узме у попис интабулисано ненокретно имање удовино, ма да се она томе лротивила, изјављујући: да са њеним одобрењем није стављена интабулација на њеио имање, и да не пристаје, да нлати ничији дуг својим имањем, док судском пресудом не буде на то осуђена. Поступак кварта одобрен је од Управе града Београда и Министра унутрашњих дсла решењем од 1. маја 1902. год. № 9654. Ну Државни Савет решењем од 28. јануара 1903. год. № 573. поништио је решење Министрово, из ових разлога: По §§ 827. и 841. грађанског закона, у ред обезбеђујућих средстава, о којима је реч у глави I. части III. истог закона о јемству, долази и непокретна залога. У овом конкретном случају у одобреној интабулацији на имање трећег лица, залога се појављује као другостепена обвеза; на име, давши залогу, треће лице није се обвезало на измирење дуга као садужник , или као јвмац и платац , те да се његово имање може продати без нарочите судске пресуде. Обвеза плаћања дуга по простом јемству (било лично или отварно), мора бити претходно доказана судском пресудом, независ-но од осуде дужника. На овом разлогу полицијска власт погрешила је, што ,је противно § 465. грађ. суд. поступка, за извршење пресуде узела у попио заложено имање трећег лица, но пресуди којом је расправљен само однос између повериоца и дужника; него зато, што у оваквим случајевима влада начело благодејања дискусиЈв , требало је да упути новериоца. на парницу противу јемца — односно залогодавца. Ово у толико пре, што сопственица имања осиорава и саму правну важност стављене интабулације изјавом: да своме покојном мужу није дала овлашћење да одобрава залогу на њено имање за рачун трећег лица. С ових разлога , а на основу чл. 26. закона о пословном реду у Државном Са-

вету, Државни Савет донео је одлуку: да се ожалбено решење понитпти. Један суунај неумесне примене § 326. кривичног занона н чл. 4., 9. и 12. закона о уређењу санитетске струке. С. Л., овдашњи трговац, доставио је дотичном кварту, да му имање трпи квар и штету од ненравилно нивелисаног дворишта и од помијаре његовог суседа Ј. О., па је тражио, да власт нареди, да његов сусед нивелише двориште и осигура иомијару. Како је и увиђајем, чињеним на лицу места, одиста утврђено : да се тужитељево имање квари и штети од неправилно пивелисаног дворишта».!. 0. и његове номијаре, која није по правилу озидана, кварт је на основу чл. 4. тач. 11.. чл. 9. тач. 8. и чл. 12. тач. 12. закона о уређењу санитетске струке и § 326. кривичног закона. донео решење, којим је туженом Ј. 0. наредио : да нивелише и нланира своје двориште, које се граничи са имањем тужиочевим тако. да. мегеорска вода има довољно пада, те да се може каналом изливати на улицу. Сем тога. да преправи помијару и да је озида по прописима грађевинског закона, како зидови не би нропуштали влагу. Решење ово по жељи туженог одобрила је и Управа града Београда а и Министар унутрашњих дела решењем од 13. децембра 1906 год. П№ 32202. По изјављеној жалби, Државни Савет узео је у оцену овај предмет. па је наша©, да решење Министрово не одговара закону, са ових разлога: »Ничим није утврђено, па ни комисијским прегледом од странс инжињера и једног полицијског чиновника, да је с погледом на време, када је тужитељ С. Л. подигао своју зграду, а услед измењеног терена на имању туженога Ј. О. наступила влага на згради С. Л., те да би ван спора била дужност Ј. О. да отклони узроке влази на имању његовог суоеда, и имање му заштити од даље штете и упропашћавања. Кад то не отоји, онда је, у смислу § 31. и 804. грађанског закона, » спорно (< питање, чија је кривица за ову влагу: да ли обојице суседа или једног од њих с погледом на природан терен и једног и другог имања, као и остале околности, које је при подизању овлажене грађевине требало имати у виду, како због евентуалне влаге од метеорске воде, тако и од подземне влаге суседног имања. За расправу овог спорног питања, није била надлежна полицијска власт, већ, судска, у смислу § 826. грађанског закона, којој је тужитеља требало упутити на парницу. Позивању полицијоке власти на § 326. кривичног закона и прописс чл. 4., 9. и 12. закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља нема места; јер се ови прописи законски односе на оне случајеве, где је у питању општи интерес, било у погледу сигурности и лица