Полицијски гласник

I [ОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТ.РАНА 33

имања, било у погледу заштите здравља грађана, — а тај случај није овде." Ово саветско посматрање уовојио је и Министар унутрашњих дела. Ниновник, номе је решењем надлежног иинистра оглашено место п упражњено на основу § 16. закона о ниновницима грађакског реда, има право на плату за све време, од дана кога му је место оглашено за упражњено, ако Државни Сзвет лоништн решење министрово. Решењем од 13. јануара 1900. године ГШ 21988., на основу § 16. закона. о чиновницима грађанског реда, Министар просвете и црквених послова одлучио је: да се г. А. В., проФесору Богословије, оглаои место за упражњено. По изјављеној жалби, Државни Савет, одлуком својом од 19. септембра 1900. године Бр. 4601., коништио је ово решење Министра просвете и црквених послова, налазећи, да је противно § 16. закона о чиновницима грађанског реда, те је Министар 1. новембра исте године донео решење и вратио жалитељу сва ранијим решењем одузета му чиновничка права. Но кад се жалитељ обратио с молбом, да му се изда припадајућа му плата од 13. јануара 1899. године, кога му је дана. неумесно оглашено место за упражњено, па до 1. новембра исте године, кога је дана понова враћен у сва чиновничка права, Министар га је од овог тражења одбио, налазећи, да му за то време, по чл. 2. закона о чиновницима грађаноког реда, не припада плата, ношто није вршио никакву дужност. И противу овога решења жалитељ се обратио жалбом на Државни Савет, који је одлуком од 13. априла 1904. године Бр. 2997. поништио решење Минивтрово, са ових разлога: »По § 2. закона о чиновницима грађанског реда, чиновнику од дана наименовања почињу права чиповпичка итд.; а по § 29. истог закона, нлату скопчану са државном службом не може чиновник изгубити друкчије, но за своје кривице пресудом судском, или на начин, који је у закону прописан. Дакле, за губитак илате законодавац претпоставља извесне противзаконе поступке чиновника, који морају бити утврђени, или пресудом судском, или имати извора у изричним наређењима закона. Код жалитеља није био ни један од случајева. које наведени пропис законски (§ 29.) предвиђа. То, што је жалитељ, по решењу Министра просвете од 13. јануара 1899 године, био удаљен од дужности проФесора Богословије све до 1. новембра 1900. године, не може, према напред наведеном, утицати на права његова, скопчана са проФесорским положајем његовим, кад је решењем Државног Савета од 19. септембра 1900 г. № 4601. констатовапо, да је поменуто решење Министрово противзаконо; и кад је у смислу овог саветског решења Министар донео друго своје решење од 1.новембра 1900. године, којим је жалитељ враћен у сва раније одузета му права, па по том као

проФесор БогосЈговије указом од 25. новембра исте године стављен у пенсију. Нрема томе, жалитељу у омислу § 25. и 31. закона о чиновницима грађанског реда за све време, којеје нровео ван службе, по неумесном решењу Министровом, прииада проФесорока плата, коју је у том времену имао. (<

Рок из члана 13. закона о државној трошаринн не вреди за жалбе нзјављене лротиву решења суда олштине београдске о наплати варошке трошарине. ('. Н., овдашњи месар, жалио се Министру Финасија противу решења суда. општине београдске од 20. децембра 1902. године Бр. 11796., којим је одбијен од тражења, да се оолободи нлаћања таксе за ђерам у 0-20 динара, из тач. 63. и 64. тариФе о трошарини за град Београд. Министар Финансија, узимајући да и за ове жалбе вреди рок из члана 14. закона о државној трошарини, одбацио је жалбу као неблаговремену, пошто је решење општинског оуда, противу кога јб жалба изјављена, жалитељ нримио 13. јануара 1903. године, а жалба примљена тек 12. Фебруара исте године. По изјављеној жалби, Државни Савет поништио је ово решење Министра финансија одлуком од 10. августа 1904 године Л» 5967. Државни Савет нашао је, да решење Министрово не одговара закону са ових разлога: Донуном закона о варошкој трошарини у Београду од 20. априла 1885. год. нрописано је, да се пропиои за жалбе по аналогији царинских државних уређења имају одредити Краљевим указом. Како такав указ не постоји. то нема, ни прописа о жалби, и онда Министар Финаноија није могао жалиочеву жалбу, на решење суда општине града Београда, као неблаговремено подпесену одбацити, а још мање се за ово позивати на закон о државној трошарини. м. В.

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО

Т У М А Ч из доживљаја Шерлока Холмса А. Конан Дојл За време мога дугог интимног познанотва са I'. Шерлоком Холмсом нисам шгкад чуо да је кад год своју родбину помињао. а ретко кад и овој ранији живот. Ово упорно ћутање са његове стране, новећало је натириродан утисак, који је на мене нричинио, док га најзад нисам почео сматрати као усамљени Феномен, коме је оскудевала симпатија према човечанству у толикој мери, у колико је био ненадмашим у иптелигенцији. Његова одвратноот према женском полу, као и мржња да ствара нова пријатељства, били су типови његовог чврстог карактера, али не у толикој мери, као што је била његова потплта уздржл.ивост, да ма гпта о

својој родбини проговори. Дошао сам до уверења, да је он оироче без живих ородника, али једнога дана, на моје велико изненађење, отиочео ми је говорити о своме брату. То беше иосле чаја једне леие летње вечери. У дугом разговору о разним стварима дошли омо најзад и до питања о атавизму и наследним особинама. Главна тема разговора било је разлагање о томе, у колико се какав необичан дар извесне индивидуе има приписати наоледној дисиозицији, а у колико оопственој заслузи. »Из тога. што си ми иснричао,® рекох му, »изгледа, да се та тво.ја ненадмашна моћ посматрања и резоновпња има приписати твом огромном искуству. с< » Донекле, сс одговори он замишљено. »Моји иреци беху сеоеки племићи, и живели су окоро сви једним иотим животом, као што је и приличило њиховом положају. Па ипак је могуће, да сам те овоје способности наследио од овоје старе мајке, која је била сестра чувеног француског вештака Вернеова. Моћ наолеђа вештине може да узме невероватне облике. с< »Али од куда знаш, да се то може наследити?® »Зато тпто мој брат МејкроФ има те особине у далеко јачој размери од мене. сс Ово је доиста било нешто ново за мене. Ако се у истини налази у Енглеској још једап човек оа таквим необичним особинама. онда како је могуће, да ни полиција, ни публика, нису никад ништа чули о њему? Пребацим му, да је могућно, да он истиче тако овога брата само из своје скромнооти. Холмс се насмеја овој мојој претпоставци. »Драги мој Ватсоне, (< рече ои »ја се не слажем са онима који изравњују скромност са врлином. Логичар треба да види ове у правој боји, а подцењивати самога себе то је толико исго, као и удаљавати се од истине, да. човек увелича овоју моћ. Према томе, кад кажем, да мој брат Мејкроф има већу моћ посматрања од мене, треба да сматраш да говорим само праву истину. "■ » Да ли ј е он млађи ? * »Седам година старији. (< »Одкуда долази да је неиознат?" »О, он је веома добро познат у своме кругу.« »Па где то? <с » Дакле, на нример у Диогеновом Клубу. сс Нисам ника.д чуо о тој устаиови. То се ваљда, могло познати и на мени, јер је Шерлок Холмо одмах извукао иа џепа овој часовник. »Диогенов клуб је најчудковатији клуб у Лондону, а, МејкроФ један од најчудноватијих људи. Он се сваког дана тамо налази од четврт до пет па до двадесет минута до осам. Сада је шест, и ако желиш да се мало прошеташ овелепе вечери, бићу веома срећан да те упознам оа две реткости. сс Пет минута доцније већ смо игили улицом у правцу ка Регеит-Пиркусу.