Полицијски гласник

ЕРОЈ 6 и 1

ДОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 5

»Нека буде. Три недеље, (( »Имање никако не може бити ваше. Шта вам Јв ? (( „Али неће прећи ни у разбојничке руке. Море ме глађу." »Бићете слободни ако потпишете документа. Каква је ово куКа? (< »Нећу никад, никад потписати. Не знам. <( »Њој не чините тиме никакву услугу. Еако се зовеге?" »Нека ми то она сама каже. Кратидес. 11 »Видећете је ако потпишете. Одакле сте ? (< »Онда је нећу никад видети. Из Атине. (( Да је потрајало још пет минута, ја бих, господине Холмсе, на њихове очи сазнао за целу тајну. Мождабијош једно моје питање расветлило целу ствар, али се у томе тренутку отворише врата и једна женска уђе нагло у собу. Нисам је могао добро видети, али сам толико приметио, да је висока и достојанствена, са црном косом и у белом огртачу. (< „Харолде,® рече она говорећи рђавим енглеским језгшом, »нисам могла дуже остати. Осећам се веома усамљена, — ах Боже мој, то је Павле!« Ове последње речи беху изговорене на грчком језику и у истом тренутку непознати човек са грчевитом снагом искида Фластер са усана, и уз узвике »СоФија, СоФија!« полетејој у наручја. Загрљај је био тренутан, јер млад човек зграби женску и изгура је из собе, а старији се устреми на своју жртву и лако је изгура на друга врата. Оставши сам у соби, инстинктивно скочих са седишта, и отпочех разгледати по соби, ие бих ли пронашао ма какав траг, по коме бих могао сазнати где се налазим. Док сам ово радио, врати се онај стари господин и гледајући ме у очи рече ми: »За сада је доста, господине Меласе. Као што видите, ми смо вам поверили један наш приватан посао. Ево вам овде пет наполеона, која ће сума, надам се, бити довољна награда. Али упамтите,« додаде он куцајући ме полако по грудима и смејући се, »ако ма каквој живој дуцш ово поверите — ма једној јединој души, разумите ме добро , онда нека вам Бог буде у помоћи. (( »Не могу вам описати мржњу и страх према овоме ништавноме човеку. Сад сам га могао боље видети пошто је светлост од лампе на њега падала. Лице му је било нечисто и надувено, а његова мала шпицаста брада ретка и рђаво негована. Али оно што је код њега било најужасније, то су његове сиво-угасите очи, у којима се јасно огледала пакосг и суровост. »Ми ћемо већ сазнати, ако што о овоме будете говорили,® додаде он гурајући ме кроз салон и двориште до кола, која су чекала на улици. Разуме се већ, да је г. Латимер и овог пута заузео своје место у колима према мени. Вожња је трајала у ћутању веома дуго; кола су се зауставила тек око пола ноћи. »Овде ћете се скинути, господине Меласе, (( рече мој сапутник. »Жао ми је што вас овако далеко од ваше куће остављам,

али тако мора бити. Ма какав покушај од ваше стране да трагате за овим колима свршиће се рђаво по вас. (( Чим сам сишао из кола, она се у трену удаљише. Био сам изненађен, кад сам видео да се налазим на једној ледини препуној бодљикавих жбунића. Далеко на једној страни видео се ред осветљених кућа, а на другој сам опазио црвене железничке сигнале. Док сам размишљао о месту, на коме сам се налазио, приближи ми се један железнички носач, и на моје питање где се налазим одговори: »Вадвортско поље.« »Могу ли добити воз за варош? (( »Ако се отшетате за миљу или мало више до клапханске раскрснице, таман ћете имати времена да ухватите последњи воз за Викторију. (< »Ето, то вам је крај мога доживљаја, госиодине Холмсе. Ја не знам где сам био, као ни с киме сам говорио, нити шта друго сем онога што сам вам већ казао. Али што знам, то је, да се тамо смера некакав злочин и био бих рад да оном несрећном човегсу помогнем. Одмах сутра дан сам целу ствар испричао госп. МејкроФу, а тако исто и полицији. (( По свршетку Меласовог говора, Шерлок погледа брата и упита га: »Јеси ли што предузимао ? (( »МејкроФ подиже- »Дели Њус (( , који је на столу лежао, и прочита: »Сваки, који би могао дати инФормације о томе, где се палази господин из Грчке по имену Павле Кратидес, из Атине, који не зна да говори енглески, добиће добру награду. Тако исто добиће награду сваки онај, који прокаже стан једне госпођице из Грчке, која се зове СоФија. X. 2473.« То је изашло у свима листовима и нема никаква одговора. (< »Како је са грчким посланством ? (( »Питао сам. Не знају ништа. (( Пошто је обећао да ће ствар узети у своје руке, и опоменуо Меласа да се чува, Шерлок ме позва да идемо. »Видиш ли, Ватсоне«, рече ми он кад бесмо на улици, »ово вече нисмо узалуд провели. Ствар, коју смо мало час чули, веома је интересантна. »Имате ли какве наде'? (< »Према овоме што до сада знамо, било би чудо кад не бисмо могли имати успеха. (( »Ну пре свега, шта ти мислиш о младој Гркињи? (( »Мени изгледа да је она насилно одведена, и да је то извршио млади Енглез, по имену Харолд Латимер." »Насилно одведена, одакле? (( »По свој прилици из Атине. (< Шерлок заврте главом. » Овај млади човек не зна ни речи грчки, госпођица пак говори прилично добро енглески, што значи, да се бавила кад год у Енглеској и да је с овим младим човеком одбегла. <( »То је вероватније." »Сазнав за ово брат или сродник долази из Грчке да то спречи. Он несмо-

трено упада под надмоћност овога младога човека и његовог старијег друга, који га забављају и приморавају да потпише документа о предаји девојачког паследства њима на руковање. Он на то не пристаје. Да би се са њим могли споразумети, њима је потребан тумач и случајно наилазе на господина Меласа. Девојци није саопштен долазак њеног брата, и она се са свим случајно сањимвиђа. (( »Дивно, Ватсоне ! (< узвикну Холмс,»скоро верујем, да ниси далеко од истине. Сад увиђам да смо похватали све конце, и једино се имамо бојати каквог насиља од њихове стране. Ако нам само даду времена похватаћемо их извесно. <( »Али како ћемо наћи, где се та кућа налази ? (( »Ако је твоје резоновање тачно, и ако се та девојка зове СоФија Кратидес, онда нећемо имати никакве тешкоће да је пронађемо. То треба да буде нама главна нада, јер је њен брат потпуно непознат. Јасно је да је неко време морало протећи док је овај Харолд стунио у интимније односе са овом девојком, и док-је њен брат из Грчке могао то сазнати и овамо доћи. У осталом, доста је вероватно, да ћемо добити одговоре и на МејкроФове огласе. (( У разговору о овој ствари стигли смо до наше куће уБекеровој улици. Кад смо ушли у своју собу били смо веома изненађени, опазив МејкроФа, да седи у наслоњачи. »Уђи, Шерлоче, уђите, господине, (( рече он мирно, осмехнувши се, кад нас је онако изненађене угледао. »Ви се оволикој енергији с моје стране стране нисте надали, али ме некако привлачи овај догађај (( . »Кад си пре стигао амо? (< »Претекао сам вас колима. <( »Онда мора бити да има неких иових података?« »Добио сам један одговорнамој оглас." »Ах!« »Да дошао је неколико тренутака после вашег одласка. (( »У коме смислу?« МејкроФ извади хартију. »Ево га овде, (( одговори он. »Написано је на жућкастој хартији, руком средовечног човека, слабог телесног састава и гласи: »Господине! Позната ми је добро госпођица, о којој се пнтсресујете, и ако желите каквих података о њој потрудите се до мене. Она сада станује у МиртелБекенхам. Ваш искрени Ј. Давенпорт. (( »Он пише из доњег Брикстона, (( рече МејкроФ. »Мислиш ли, Шерлоче, да би требали да се до њега одвеземо и све појединости сазнамо?® »Мој драги М .ејкроФе, братовљев живот је много нречи од сестриних догађаја. Ја мислим да би требало отићи у Скотланд-Јард за инспектора Грбгсона, и онда с њиме право у Бекенхам. Ми знамо да се човеку о глави ради, и сваки тренутак нашег оклевања може га стат^ЖИчши ((