Полицијски гласник

СТРАНА 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6 и 7

»Боље би било да и гооподина Меласа уз пут иовеземо«, приметих ја, »можда ће нам требати тумач«. »Дивно®, рече Шерлок; »пошљи дечка за кода, па ћемо одмахпоћи«. Говорећи ово он отвори Фијоку од свога стола и узе револвер. На мој зачуђени поглед одговори ми он. »Из онога што оам чуо уверен сам да имамо посла саврло опасним зликовцима«. Беше већ мрак кад смо се у Пал-Мелу нашли у собама госп. Меласа, али га не нађосмо. Извесан господин беше га одазвао. в Да ли је господин казао овоје име"? с< »Није, госнодине«. „Је ли то био виоок, леп, црномањаст господин са наочарима, слабуњав у лицу али иначе веома пријатан, јер се за све време разговара смејао. »Хајд'мо сс , викну Шерлок изненада. »Ово изгледа опасно, — Мелас је опет ухваћен. Човек кога нам је ова жена мало час описала, није нико други до онај старац из тајанотвене куће. Зликовац је проото заплашио слабуњавог Меласа и одвео га собом лично. Није искључена могућноот да ће га ирво употребити као тумача, а по том казнити за неверство. Било је већ прошло десет часова, кад смо у друштву са инспектором Грегсоном стигли у Миртл пред означену кућу. Сви прозори беху мрачни. »Изгледа да, је кућа пуста", примети Грегсон. »Наше су птице одлетеле®, додаде Холмс. »На оснбву чега то закључујете? с< »Једна кола, добро натоварена, прошла су овуда пре једног часа к . »И ја сам видео трагове од точкова®, додаде инспектор, »али не знам по чему би се могло закључити, да оу кола била добро натоварена«. »По томе, што су трагови од точкова много дубљи при излазу, но при улазу, што значи, да су кола ушла празна и вратила се пуна. сс »Имате право«, додаде инспектор. Одмах пооле овога, Грегсон поче луиати у врата, али му ое нико не одазва. Шерлок се изгуби за тренут, и по повратку рече осмејкујући се: »Има један отворен прозор". »Велика је срећа што сте на отрани полиције, господине Шерлоче сс , примети инспектор кад је уочио вештину, Којом је мој пријатељ отворио прозор. »Држим да под оваквим околностима можемо ући. не чекајући на позив сс . Један по један улазили смо у одељење, у коме се, по свој прилици, налазио господин Мелас. Инспектор јо имао лампу, и помоћу ње могли омо видети двоја врата, завесу, лампу и јапаноки оклоп, као што је Мелас описивао. На столу оу сгајале две чаше и једна празна Флаша од ракије, као и остаци јела. »Шта је то? сс викну Холмс изненада. Сви застадосмо и прислушкивасмо. Неко слабо јечање чуло се негде више наших глава. Холмс. јурну на врата у предсобље. Ово тужно јечање долазило је са горњег спрата, Он јурну горе, инспектор

и ја за љим; МејкроФ је ишао за нама, што је брже могао. На горњем спрату била су тројаврата, а иза средњих се чуло то тужно јечање. Врата су била закључана, али је кључ био с поља. Холмс откључа врата и улете унутра али се одмах врати, држећи ое руком за уста. »Угаљ сс , узвикну он. Са једног мангала на сред собе лизао је тамно-нлав пламен, а две згрчене прилике беху се припиле уза зид. Кроз отворена врата куљао је загушљив отрован ваздух, који нас је гушио и нагонио на кашљање, Холмс отрча на врх степеница да се надише свежег ваздуха па за тим улете у собу, отвори ирозор и баци троножац у врт. »Кроз неколико тренутака моћи ћемо ући сс , рече он гушећи се. »Где је овећа? Сумњам да би могли упалити палидрвце при овој атмосФери. Придржи свећу на вратима МејкроФе, а ми ћемо ихнаггоље извући сс . Улетесмо унутра и отроване људе извукосмо напоље. Обадвоје беху помодрели и онесвеснути са отеченим — унакаженим лицем и избуљеним очима. Доиота њихова лица беху толико унакажена, даније само било црне браде и крупног тела ми не би смо били у стању познати у једноме од њих грчкога тумача, који се од нас пре неколико часова одвојио у Диогеновом. клубу. Руке и ноге му беху чврсто везане, а на једном оку видео се траг страховитог ударца. Онај други, који је исто тако био везан, беше висок човек, али у највећем стању изнурености, са безбројем парчади Фластера на лицу. Чим смо га изнели из собе, издахнуо је. Помоћу амонијака и ракије успели смо да повратимо живот господина Меласа после једнога сата. Ствар, коју нам је он иопричао, била је проста и у свему је утврдила наше раније закључке. Са револвером у руци и нод претњом да ће га убити, довукао је странац Меласа на ово место. Пошто је још један пут безуснешно покушао да овога земљака приволе на потпис докумената, пребачено му је раније неверство, а одмах по овом једним ударцем онесвешћен је, те с тога не зна шта је даље било. И обавештења, која смо добили о госпођици С офији , подударала су се у свему са нашим закључцима. Као кћи једне богате грчке породице из Атине, дошла је у посету једној својој пријатељици у Лондон, и ту се упознала са Харолдом Латимером, који јенаговори да бежи с њим. Извештен о овоме, њен брат похитао је у Лондон и ту непажљив и непознат пао у замке Латимеру и његовом саучеснику Вилсону Кемпу — човеку из најнижег друштвеног реда. Држећи га стално у притвору и мучећи га глађу, Латимер и Вилсон хтели су га нагнати да имање своје и сестрино пренеое на њих. Да га пак сестра случајно не би видела и познала, јер је и она такође била у истој кући у притвору, излепили су га Фластером по лицу. Видев најзад по оном оглаоу у »Дели

Њусу, сс да је њихова тајна откривена, побегли су са девојком из куће у којој су привремено становали, пошто су се претходно ооветили неверном тумачу и његовом земљаку... На неколико месеца после овога, дођоше нам до руку неке пештанске новине, у којима је писало, да оу два Енглеза, који су путовали у друштву оа једном женском, нађени прободени ножевима. По мишљењу мађарске полиције, стајало је у овим новинама, Енглези су у свађи један другог смртно ранили. Мој пријатељ Холмс је, међутим, са свим другог мишљења. Он тврдо верује, да би девојка из Грчке, кад би се пронашла, могла у детаљима описати начин, на који су освећене и њене патње и њен брат. С енглескога Мих А. Рашковић

МАФИЈА — Паода Ломброео Шта је ова моћна, опасна, тајанствена МаФија, о којој ое опет почиње говорити у Италији и иностранству, ма да се о њој много не зна? МаФија је]— да употребимо једну модерну реч - труст. Она је у првом реду једна организација група богатих личности, које владају слабом и неорганизованом масом. Она није какво просто друштво или савез, већ пре нека врста корпорације, која има своје шеФове, своје присталице, свој правилник, своје сгатуте, која живи ван закона, не обзирући се на, прописе владе и земаљске управе и која би у неколико хтела да буде оно што су они; она мисли да је у праву да заповеда и да захтева да је слушају; али по врх свега она је рада да живи добро и без рада. У тој тежњи потпомаже је једна чудна особина народа, каква се ни у једном другом крају света не налази, а на име та што Сицилијанци беже од судова и правосуђа, па било да им је учињена каква неправда или да имају какву оправдану тужбу против свог противника. Њихово је начело. да сваки човек мора сам себи прибавити задовољења. Код других цивилизованих људи, који су удаљени од Сицилијанаца као небо од земље, бива тако нешто слично, кад су ради да какве увреде, каква питања реше двобоји.... Та одвратност према правосуђу, „отег1;а, сс нарасла је у недоглед. По сицилијанским назорима честит човек мора сам регулисати своју отвар и бити свој сопствени осветилац; прибећи правосуђу сматра ое као просто и нечасно. „Отег(;а, сс које је дух код МаФиота развијен до претераности, налази се у блажој Форми код свих Сицилијанаца. Да за то наведемо пример. Извршено је убиство. Власт саслушава самртника, који укратко изјављује да не зна како је име његовом убици. Тако исто остају нека лица. која су познала убицу и видела га кад је побегао, ма да она сасвим тачно знају где се он сакрио. — Изврши ли се крађа, свак се добро пази, да не да власти каква објашњења, па чак и нико не пријављује влас.тима крађу. Тешко ономе ко би се дрз-